20. август 2024. године
Поводом обележавања 29. годишњице од страдања српског народа у акцији хрватске војске и полиције „Олуја“ одржана је конференција за новинаре на тему „Немамо право на заборав – 29 година од погрома српског народа у Олуји“, у Прес центру Удружења новинара Србије у организацији Удружења породица несталих и погинулих лица „Суза“.
На конференцији учешће су узели поред председнице удружења Драгане Ђукић и Радмиле Крстић ћерке несталог Петра Боромиса, председник Комисије за нестала лица Вељко Одаловић, заменик комесара за избеглице и миграције Светлана Велимировић, политиколог Огњен Гогић и генерални секретар Удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир.
Обраћајући се присутнима, Вељко Одаловић је истакао да питање несталих лица не сме бити политизовано и оптерећено међусобним односима. Избегавање поступања по утврђеном правном оквиру за сарадњу, као и опструкција процеса тражења несталих лица говори о неспремности хрватске стране да се суочи са злочинима који су почињени на територији Републике Хрватске, иако највећи број жртава чине цивили. Навео је и да је у овој акцији нестало преко 1.850 лица, од тога 1.200 цивила од којих преко 70% су чинила лица старија од 60 година и око 540 жена, те с обзиром да се радило акцији хрватске војске и полиције у областима под заштитом УН позвао на одговорност управо ове чиниоце.
Светлана Велимировић обраћајући се присутнима истакла је да се на многим питањима од значаја за популацију избеглих лица много урадило али да је питање несталих као једна од најтрагичнијих последица оружаних сукоба на простору бивше СФРЈ и даље отворено, те да Комесаријат за потребе Комисије финансира активности удружења породица несталих лица кроз њихове пројекте.
Радмила Крстић, је у свом излагању навела да су све чињеничне околности о страдању њеног оца познате и да чак поседује видео запис о томе, не разуме зашто је потребно толико времена да се његови посмртни остаци пронађу, идентификују и достојно сахране, те се упитала колико ће тек времена протећи да се пронађу они о чијим судбинама породице немају никаву информацију.
Милојко Будимир, испред Удружења Срба из Хрватске је навео да удружење које он представља негује традицију и културу Срба из Хрватске те је и ове године објављен двадесети зборник радова под називом „Грађански рат у Хрватској 1991-1995“, уз подршку Комесаријата за избеглице и миграције.
Политиколог Огњен Гогић нагласио је да није проблем што је питање прошлости и даље отворено, већ начин на који се третира, будући да су многа питања још увек без одговора, укључујући и проблем лица која се и даље воде као нестала, а чије решавање као последицу има утврђивање кривичне одговорности починиоца.
Драгана Ђукић указала је на чињеницу да је све мање резултата, идентификованих посмртних остатака, као и правне заштите за породице несталих лица и овом приликом апеловала је на јачу институционалну подршку у решавању овог важног хуманитарног питања.
Такође, најавила је одржавање парастоса страдалим жртвама током акције хрватске војске и полиције „Олуја“ који ће се служити у недељу, 4. августа у 11.30 часова у Цркви Светог Марка у Београду.
Након службе, чланови овог удружења у присуству чланова породица жртава и других појединаца, упутиће се ка Ташмајданском парку, где ће на Спомен-обележје погинулима у ратовима на простору бивше Југославије положити венце и цвеће у знак сећања на све трагично страдале.
20. јул 2024. године
У периоду од 18. до 20. јула 2024. године у Скадру (Албанија) одржан је састанак Оперативне групе за базу података активних случајава лица несталих у сукобима на простору бивше Југославије. Међународна комисија за нестала лица организовала је састанак поводом случајева од заједничког интереса коме су присуствовали представници домаћих институција Републике Србије, Црне Горе и тзв. Косова.
Током састанка извршене су промене у регионалној бази података са циљем усаглашавања постојећих и дуплираних података. Размењене су информације о реализованим активностима које су договорене на претходном сусрету, као и информације о потенцијалним новим случајевима од заједничког интереса за све три стране, који би такође постали део базе активних случајева лица несталих у оружаним сукобима на простору бивше Југославије. Такође, било је речи и о случајевима за које нема довољно референтних крвних узорака сродника на основу којих би се извршила идентификација методом ДНК анализе.
Састанак је завршен планом активности за наредни период којим би се могао убрзати процес расветљавања судбине несталих лица и коначно затварање овог важног хуманитарног питања.
18. јул 2024. године
Пред спомеником убијеним и киднапованим Србима у Великој Хочи обележено је 26 година од страдања Срба у ораховачкој општини у периоду од 1998. до 2000. године. Парастос за невино страдале служио је митрополит рашко - призренски Теодосије у присуству представника Комисије за нестала лица Владе Републике Србије, Међународног комитета Црвеног крста, председника Привремених органа општине Ораховац, представника удружења породица, многобројне родбине жртава, као и мештана Ораховца.
Из Велике Хоче је послата порука да ниједна трагична смрт неће бити заборављена, а да се ни од једне нерасветљене судбине неће одустати колико год времена да је прошло, упркос свим потешкоћама које су неизбежне приликом решавања овог, пре свега, људског питања.
Истовремено, помен за ораховачке жртве је одржан и у Цркви Светог Прокопија на београдском гробљу Орловача, где је пошта одата за 25 сахрањених Срба поред спомен-плоче „За незаборав“.
11. јул 2024. године
На граничном прелазу Мали Зворник – Зворник 11. јула 2024. године Комисија за нестала лица Владе Републике Србије предала је Институту за нестале особе Босне и Херцеговине 1 лице са листе тражења Босне и Херцеговине, ексхумирано на Новом бежанијском гробљу у Београду под именом и презименом, а истовремено је од Института за нестале особе преузела 1 лице, ексхумирано у Сарајеву и прелиминарно идентификовано методом анализе ДНК, које се налазило на листи тражења Републике Србије. Прелиминарно идентификовани посмртни остаци припадају лицима страдалим у вези са оружаним сукобима на територији бивше СФРЈ, а примопредаја је извршена са циљем њихове коначне идентификације и предаје породицама како би после више од 30 година били достојно сахрањени.
Примопредаји је присуствовао и Вељко Одаловић, испред Комисије за нестала лица Владе Републике Србије, док је Институт за нестале особе Босне и Херцеговине представљао копредседавајући Колегија директора Никола Перишић. Овом приликом Вељко Одаловић је истакао да је помоћу постојећих механизама разрешено око 75 процената евидентираних случајева несталих лица на простору бивше Југославије. На основу досадашњих показатеља верује у регионални процес тражења и инсистираће да он буде спроведен до краја као, пре свега, хуман чин којим би мртви нашли свој мир.
Никола Перишић је похвалио заједнички рад две институције надлежне за тражење несталих лица као лидере у региону по овом питању. Такође се и захвалио В.Одаловићу на међусобној размени информација о местима скривених гробница, идентификацијама, сазнањима и изразио наду да ће сарадња у будућности бити унапређена кроз савремене методе тражења несталих лица.
Овим се наставља процес примопредаје прелиминарно идентификованих жртава страдалих на територији бивше СФРЈ током деведесетих година 20. века, што је од великог значаја за коначно решавање судбине преосталих несталих лица, али и за њихове породице које деценијама покушавају да пронађу своје најближе и њихове посмртне остатке достојно сахране.
У службеним евиденцијама Комисије за нестала лица води се још 215 лица као нестало у вези са оружаним сукобима на територији бивше СФРЈ на простору Босне и Херцеговине, а кроз дугогодишњу сарадњу надлежних тела за тражење несталих лица две државе решено је 211 случајева.
10. јул 2024. године
Потрага за посмртним остацима Милке Гашић, жртве српске националности, страдале током сукоба на простору АП КиМ настављена је 10. јула 2024. године у селу Репа, општина Подујево. Тело Милке Гашић пронашли су припадници КФОР-а и након тога сахранили на око 150 – 200м удаљености од њене породичне куће.
Ова локација је и у ранијем периоду била предмет претраге, међутим, услед неповољних временских услова није било могуће завршити теренска ископавања. Ископавање до краја обележеног места је окончано истог дана, а претрага терена на локацији Репа није резултирала проналаском посмртних остатака.
9. јул 2024. године
Састанак Радне подгрупе за форензичка питања одржан је 9. јула 2024. године у просторијама Међународног комитета Црвеног крста у Приштини. Делегације Београда и Приштине су овом приликом представиле своје извештаје о спроведеним активностима у претходном периоду.
Такође, предмет разговора је био и План активности које би обе делегације требало да спроведу до краја 2024. године, као и током наредне године, а односе се на проверу локација размењених на седници Радне групе за нестала лица која је одржана 2. јула 2024. године у Женеви.
Други део састанка протекао је у размени информација о појединачним случајевима, као и комплетирању документације која би могла бити од помоћи у што хитнијем решавању специфичних случајева.
4. јул 2024. године
У Бањалуци је 3. јула 2024. године премијерно приказан историјско-документарни филм „Свједок“. Трочасовно остварење редитеља Дениса Бојића говори о страдању српског народа у оружаним сукобима на територији бивше СФРЈ током деведесетих година двадесетог века на основу документације и архивских сведочења специјалисте судске медицине, преминулог проф. др Зорана Станковића, који је радио на ексхумацијама и обдукцијама преко 7 500 тела жртава из више од 30 масовних и појединачних гробница.
„Свједок“ обједињује приче о 5 масовних гробница у којима су пронађене жртве злочина над српским становништвом – Кравица, Мркоњић Град, Брод, Јелачићи и Зворник. У екранизованој исповести о размерама трагедије и колективном страдању Срба говорили су преживели чланови породица жртава, несталих цивила и војника, најужа породица покојног проф. др Станковића, чланови његовог обдукционог тима, многобројни новинари, адвокати.
Премијерној пројекцији су, поред представника државних институција, чланова невладиних организација и локалних заједница Републике Српске, присуствовали и представници Комисије за нестала лица Владе Републике Србије.
Након премијере у Бањалуци, „Свједок“ ће бити приказиван и у другим градовима Републике Српске и Републике Србије, а преведен је и на енглески, француски, руски и немачки језик са циљем да трагична судбина српског народа буде видљивија у што већем броју земаља света.
3. јул 2024. године
Састанак Радне групе за нестала лица одржан је 2. јула 2024. године у Женеви, на ком су делегације Београда и Приштине поднеле извештај о активностима које су спроведене у периоду од 31. јануара до 30. јуна 2024. године.
Након усвајања Усаглашених закључака са претходног радног састанка и ажуриране Табеле преузетих обавеза, представљен је и Радни план за 2024. годину, уз постављање јасних рокова за спровођење активности које се тичу сваке договорене приоритетне локације.
Дефинисан је и наставак рада Подгрупе за форензичка питања и Аналитичког тима. Састанак Подгрупе за форензичка питања је заказан за 9. јул 2024. године.
Београдска делегација је предложила да се формира посебна група која би се, уз поштовање мера тајности података, бавила искључиво архивом домаћих институција. Међународни комитет Црвеног крста и Аналитички тим би наставио да ради на документацији из међународних архива.
Београдска делегација је у претходном периоду доставила предлог измене Радних правила и Општег оквира, у складу са постигнутим договором на састанку одржаном у јануару 2024. године, док делегације Приштине није приложила своје предлоге на основу којих би МКЦК могао да изради Нацрт заједничког предлога, о ком би се разговарало.
27. јун 2024. године
У Прес центру УНС-а Удружење породица киданпованих и несталих на КиМ представило је књигу „Отета истина: Пут одрастања и трагања потомака жртава за истином и правдом“.
Књига представља материјално сведочанство о болу и тузи потомака српских жртава киднапованих и несталих на простору Косова и Метохије током 1998. и 1999. године. Млади чије су родитеље, баке и деке, рођаке задесиле трагичне судбине, испричало је 50 прича о суочавању са губитком и терету одрастања с патњом.
Поред чланова удружења и породица несталих лица, присутнима су се обратили и државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић, историчар Ненад Антонијевић и књижевник Веселин Џелетовић, а промоцији су присуствовали и представници Комисије за нестала лица.
27. јун 2024. године
Представници приштинске делегације Радне групе за нестала лица на КиМ предали су представницима београдске делегације посмртне остатке једног идентификованог лица српске националности, цивила страдалог током оружаног сукоба на простору АП КиМ 1999. године. Посмртни остaци су након преузимања, у складу са исказаном жељом породице, сахрањени на православном гробљу у Приштини.
Овим је настављен процес идентификације и решавања судбине страдалих и несталих лица српске националности на Косову и Метохији, што је посебно значајно за чланове њихових породица који 25 година чекају да достојно сахране своје најближе.
18. јун 2024. године
На административном прелазу Мердаре, 18. јуна 2024. године, у 12,00 часова, у организацији Комисије за нестала лица, представници београдске делегације Радне групе за нестала лица, у оквиру дијалога Београд – Приштина, преузели су од приштинске делегације идентификоване посмртне остатке три цивилна лица српске националности.
Након преузимања посмртних остатака идентификованих лица изјаву за медије дао је шеф београдске делегације Радне групе за нестала лица на КиМ и председник Комисије за нестала лица Вељко Одаловић, који је том приликом истакао да се ради о лицима која су стралала у Урошевцу, Призрену и Приштини, током 1999. године, након доласка међународне мисије на простор АП КиМ.
Посмртне остатке два лица, у име породица, од приштинске делегације преузели су представници београдске делегације, док су посмртне остатке једног лица преузели чланови његове породице. Сахрана ових лица биће обављена у Великој Плани, Крушевцу и Београду, у складу са исказаном жељом породица. Поред ових лица идентификована су тела још два лица српске националности чије су породице исказале жељу да буду сахрањене у Ђаковици и Приштини. Навео је да су породице идентификованих лица чекала на овај тренутак 25 година а да је идентификација обављена методом анализе ДНК након што су представници Комисије за нестала лица прикупили додатне референтне узорке за ДНК анализу од сродника несталих у циљу идентификације посмртних остатака који се налазе у мртвачници у Приштини.
Истакао је и чињеницу да су све ово време тела преузетих лица била у мртвачници у Приштини и да се тамо налази још око 300 тела која чекају на идентификацију од којих је око 90 Срба.
Говорећи о сарадњи са приштинском делегацијом Радне групе за нестала лица на КиМ, навео је да је интензитет сарадње већ неколико година у застоју одлуком господина Куртија, и то од када је тема несталих премештена у Брисел, оквиру дијалога Београда и Приштине. Одаловић је изнео наду да ће се предвиђени састанак Радне групе за нестала лица на КиМ одржати следеће недеље на коме ће се договорити диманика провере терена и ексхумација на основу расположиве документације две стране али и међународних организација.
На крају навео је да се у вези са сукобима на простору АП КиМ још увек тражи 1.613 лица док се у службеним евиденцијама Комисије за нестала лица као нестало води још 567 лица српске националности.
Овим је исказана посвећеност Комисије за нестала лица која има пуну подршку своје Владе за наставак процеса тражења несталих што је од посебног значаја за породице несталих лица, које годинама покушавају да пронађу и достојно сахране посмртне остатке својих најближих.
10. јун 2024. године
10. јуна 2024. године Удружење породица киднапованих и несталих је одржало округли сто са темом „Право породица жртава на истину и правду“. Поред председника Комисије за нестала лица Владе Републике Србије Вељка Одаловића и чланова удружења породица, присуствовали су му и представници Јавног тужилаштва за ратне злочине, Међународне комисије за нестала лица, УНДП, као и делегације Европске уније у Републици Србији за тематику несталих лица.
Циљ организовања округлог стола јесте да се уз помоћ представника надлежних институција учине напори како би се процес трагања за несталим лицима поново покренуо и како би се помогло породицама да остваре своја права. Иако је, како наглашава Вељко Одаловић, решавање питања несталих лица тренутно заустављено и састанци Радне групе за нестала лица се не одржавају, ипак постоји спремност да се процес настави уколико Приштина за то покаже политичку вољу.
Породице су послале поруку јавности да ни после пуних 25 година од трагичних дешавања на Косову и Метохији немају информације о судбини својих најмилијих и да неће одустати од права на истину и правду које им припада како би достојанствено сахранили посмртне остатке својих ближњих и омогућили им да почивају у миру.
23. мај 2024. године
Комисија за нестала лица Владе Републике Србије организовала је у Палати „Србија“ конференцију за медије поводом тренутне ситуације у процесу решавања проблематике лица која се воде као нестала у оружаним сукобима на територији бивше СФРЈ у периоду од 1991. до 1995. године и АП КиМ од 1998. до 2000. године.
Председник Комисије Вељко Одаловић, говорећи о преузетим обавезама и активностима које је Србија спровела у претходном периоду по питању решавања овог вишедеценијског проблема, навео је да је Србија у потпуности посвећена процесу проналаска несталих лица на транспарентан начин. Такође, сматра да је у овом политичком тренутку врло важно говорити о овој теми и рећи истину, будући да је то најтежа последица сукоба на простору некадашње Југославије.
Указао је на чињеницу да је до сада решено 75% случајева несталих лица у региону и да међународне организације с правом то истичу као најбоље постигнуће на свету али и да се на заједничкој листи несталих на подручју бивше Југославије још увек води као нестало 9.750 лица од чега су више од трећине Срби, мада се то ретко може чути.
Говорећи о главним протагонистима Резолуције о геноциду у Сребреници истакао је да су то земље чији су војници контролисали зоне на Косову и Метохији где се десило највеће страдање Срба 1999. године и да предњаче у претварању те територије у независну државу. Навео је и да су то зоне одговорности америчког контигента КФОР, британског, француског, италијанског и немачког и да су у то време имали 50.000 добро опремљених и наоружаних војника, који су тамо послати да обезбеде мир и сигурност, али су дозволили да се под њиховим мандатом десе злочини.
Он је указао на чињеницу да у протеклих 6 година нема ни најмањег помака у проналаску несталих лица, услед одсуства сарадње од стране Хрватске и Приштине. И поред бројних локација од интереса које је Србија предложила за проверу, са прецизним описима и координатама, ситуација на терену и резултати говоре да је стање непромењено. Као велики проблем у решавању судбине несталих лица навео је и велики број неидентификованих посмртних остатака који се налазе у мртвачницама у региону али и архиве и документација које се не налазе само у Србији већ више на територији Хрватске, Босне и Херцеговине као и на Косову и Метохији, те је апеловао на сарадњу.
Како је посебно нагласио, овај процес, поред чињенице да представља значајно политичко питање, са цивилизацијске и хуманитарне стране има већу тежину, с обзиром на број породица које са неизвесношћу више од 30 година ишчекују да се пронађе макар једна кост њихових најмилијих, како би после толико времена могли достојно да их сахране и тиме затворили ово важно поглавље.
17. мај 2024. године
На позив Комисије за нестала лица, Елена Глебовна Булах, сестра Виталија Булаха несталог 19. маја 1999. године у оружаном сукобу на простору АП КиМ, дошла је у посету Републици Србији, како би уступила референтне крвне узорке за ДНК анализу ради идентификације њеног брата.
Виталиј Булах, добровољац из Руске Федерације, бивши руски официр и ветеран ратова, прикључио се са својим сународницима војсци СРЈ током априла 1999. године. Спреман да жртвује живот, дошао је у Србију како би штитио њено право на слободу, али је убрзо нестао у борбама за одбрану Кошара. У част херојског подвига, руски јунак са Кошара добио је своју улицу на Златибору. Таблу са називом свечано су открили у априлу 2023. године г. Милан Стаматовић, председник општине Чајетина и г. Александар Боцан-Харченко, амбасадор Руске Федерације у Републици Србији.
У оквиру посете Елене Глебовне Булах, представници Комисије за нестала лица су 23. априла 2024. године организовали посету Златибору, када је одржан и састанак у просторијима Канцеларије за сарадњу са Руском Федерацијом у Чајетини са г. Милојем Рајовићем, замеником председника општине Чајетина и представницом Туристичке организације Златибор, на ком су званичници пожелели добродошлицу гошћи у Републику Србију и изразили спремност на свесрдну подршку у даљем процесу тражења несталог лица. Након разговора, обишли су улицу која носи назив по њеном брату.
Елена Глебовна Булах је том приликом исказала захвалност на добродошлици и чувању сећања на све оне који су своје животе несебично дали у одбрани тадашње СРЈ током борби на Кошарама, што је уједно и показатељ пријатељских односа два народа.
Елена је посебно истакла, да је жеља њеног брата да помогне српском народу у храброј борби за слободу и правду била искрена, а да њу једино теши чињеница да је свој живот оставио на Кошарама зарад племенитог циља.
Наредног дана, 24. априла 2024. године представници Комисије за нестала лица и Елена су присуствовали састанку са представницима Руског дома у Београду и посетили Удружење породица киднапованих и несталих лица на Косову и Метохији.
25. априла 2024. године Елену је угостио градоначелник Крушевца Иван Манојловић, а након тога је одала пошту и положила венац на споменик 125. херојској бригади у чијем саставу је, као добровољац, био њен брат Виталиј Глебович. Такође, истог дана је посетила и спомен собу 125. моторизованој бригади у касарни „Цар Лазар“ у Крушевцу.
16. мај 2024. године
Промоција брошуре о Групи за нестала лица (ГНЛ) одржана је поводом 5 година од њеног оснивања у присуству свих чланица ГНЛ, чланова одбора Регионалне координације удружења породица несталих лица, међународних организација и представника дипломатског кора у организацији Међународне комисије за нестала лица (МКНЛ), 16. маја 2024. године у Сарајеву.
Овај догађај је од изузетне важности у контектсту промовисања рада ГНЛ, поготово имајући у виду закључке са њене последње седнице одржане у Дубровнику у којима се наглашава важност учешћа ГНЛ на предстојећем самиту Берлинског процеса, као и осигуравање подршке од стране институција Европске уније.
Промоцију брошуре о постигнућима ГНЛ и регионалној сарадњи у тражењу несталих лица на простору бивше Југославије отворио је директор Програма за Европу МКНЛ, Метју Холидеј који је представио петогодишњи рад ГНЛ, залагања у организацији седница ГНЛ и састанака оперативних група ГНЛ и захвалио се владама Уједињеног Краљевства и Савезне Републике Немачке на њиховој подршци у имплементацији Заједничке декларације о несталим лицима потписане 2018. године у Лондону и Оквирног плана за решавање питања несталих лица из сукоба на подручју бивше Југославије 2018. године у Хагу.
Присутнима су се обратили и представници домаћих институција које су чланице ГНЛ који су истакли допринос ове врсте регионалне сарадње решавању проблематике несталих лица али и напоре институција које представљају унутар овог механизма мултилатералне сарадње.
Председник Комисије за нестала лица Владе Републике Србије, Вељко Одаловић у свом обраћању је истакао како је ГНЛ као механизам мултилатералне сарадње формиран првенствено да пружи одговоре породицама несталих лица који деценијама чекају на информације о судбинама њихових најмилијих, те указао на постигнуте резултате кроз активности дефинисане Оквирним планом, као што су формирање регионалне базе података несталих лица, решавање случајева неидентификованих посмртних остатака у мртвачницама широм региона, образовање Форума за породице несталих и одржавање заједничких комеморација поводом обележавања Међународног дана несталих лица.
На крају, директор Програма за Европу МКНЛ, Метју Холидеј се захвалио присутнима на учешћу на промоцији брошуре о Групи за нестала лица и владама Уједињеног Краљевства и Савезне Републике Немачке на њиховој досадашњој подршци овом механизму регионалне сарадње и најавио представљање наредног Извештаја ГНЛ у овиру самита Берлинског процеса који ће се ове године одржати у Берлину.
15. мај 2024. године
Поводом годишњица првих отмица српских цивила на АП КиМ Удружење породица косметских страдалника организовало је конференцију за медије 15. маја 2024. године у Прес центру. Овом приликом су се присутнима обратили председник Комисије за нестала лица Владе Републике Србије Вељко Одаловић, генерални секретар Црвеног крста Србије, као и представници удружења породица.
Говорници су се осврнули на прва киднаповања и убиства српског и неалбанског становништва на простору Косова и Метохије, која су започела током априла 1998. године. Забрињава чињеница да се до овог тренутка трага за 570 Срба и неалбанаца која се још увек воде као нестали. Тај број се не смањује будући да је, како је истакао Вељко Одаловић, читав процес рада блокиран у протекле три године, колико је прошло од последњег састанка Радне групе за лица која се још увек воде као нестала у вези са догађајима у АП КиМ. Ни Европска комисија, ни Међународни комитет Црвеног крста немају снаге да приволе Приштину на сарадњу у решавању овог питања. И српске и неалбанске породице с правом очекују резултате, те је зато послата порука надлежним међународним организацијама да процес врате у живот и тиме врате и наду породицама несталих лица да ће судбина њихових најмилијих бити коначно разрешена.
1. мај 2024. године
Поводом 29. годишњице страдања Срба у акцији хрватске војске и полиције „Бљесак“ служен је помен жртвама у цркви Светог Марка у Београду, у организацији Удружења породица несталих и погинулих лица Суза.
Након тога, у мирној шетњи чланова породица жртава, представника институција и организација и осталих појединаца присутни су отишли до Спомен обележја српским жртвама страдалим у ратовима од 1991. до 2000. годнине на простору бивше Југославије, у Ташмајданском парку, да положе венце и цвеће.
Присутнима се обратила Драгана Ђукић, председница Удружења породица несталих и погинулих лица “Суза”. Она је том приликом подсетила да су на данашњи дан, пре 29 година, хрватске оружане снаге извршиле агресију на српску област Западна Славонија, у саставу Републике Српскe Крајине, у време када је ова област била под заштитом УН-а. У овој акцији су, према наводима Ђукићеве погинуле и нестале 283 особе, укључујући 114 цивила и протерано преко 15.000 Срба. Од укупног броја жртава, до сада је расветљена судбина 172 лица, док се 111 и даље води као нестало.
У нападу је заробљено око 1.450 припадника војске Српске Крајине, од којих су многи прошли тешка психичка и физичка малтретирања у Бјеловару и Вараждину.
Цивили који нису могли или нису желели да напусте своја огњишта, смештени су у логоре за цивиле, а за то време православни храмови и српска имања су опљачкана, опустошена и уништена. Војно-полицијска акција названа „Бљесак“ била је заправо завршетак етничког чишћења Срба из Западне Славоније, додала је Ђукићева.
2. април 2024. године
У периоду од 28-30. марта 2024. године у Драчу (Албанија) одржан је састанак Оперативне групе за базу података активних случајева лица несталих услед оружаних сукоба на простору бивше Југославије. Сусрет представника домаћих институција Републике Србије, Црне Горе и тзв. Косова организовала је Међународна комисија за нестала лица поводом случајева несталих лица од заједничког интереса.
Учесници су на састанку разменили информације о новим случајевима несталих лица чије би решавање било у интересу све три стране. Новоотворени случајеви би тако постали део базе активних случајева лица несталих у оружаним сукобима на простору бивше Југославије. Такође, рађено је и на усаглашавању података за постојеће и дуплиране уносе у регионалној бази података. Састанак је окончан планом активности које би учесници могли да предузму у наредном периоду са циљем коначног расветљавања судбине несталих лица.
15. март 2024. године
У периоду од 13. до 15. марта 2024. године, делегација Републике Србије представила је четврти периодични Извештај Републике Србије о примени Међународног пакта о грађанским и политичким правима на 140. седници Комитета Уједињених нација за људска права у Женеви. У својству чланова делегације Републике Србије, испред Комисије за нестала лица на наведеној седници присуствовали су Вељко Одаловић, председник Комисије и Маја Васовић, руководилац Групе за нестала лица на територији бивше СФРЈ.
Шефа државне делегације, министар Томислав Жигманов је у свом уводном говору Комитету УН за људска права скренуо посебну пажњу на чињеницу да сe Срби и други припадници неалбанских заједница суочавају са институционалним и системским кршењем грађанских и политичких права, те да се ова кршења одвијају кроз етничку дискриминацију у свим институцијама, као и кроз ускраћивање вршења бирачког права Србима. Навео је да је у току укидање динара, као средства плаћања у српској заједници чиме се генерално онемогућава живот Срба, јер се кроз динарску валуту исплаћују зараде, пензије, стипендиије, финансирају народне кухиње, субвенције за око 2.000 домаћинстава и друго.
У том слислу, министар Жигманов затражио је од Комитета УН за људска права да УНМИК извести о примени стандарда из Међународног пакта о грађанским и политичким правима на територији АП Косово и Метохија и овом приликом позвао Комитет да изврши увид у стање људских права на овом делу наше територије.
Вељко Одаловић, председник Комисије за нестала лица упознао је чланове Комитета са мерама које Комисија предузима ради унапређења и убрзања процеса несталих лица, о постојећим механизмима билатералне, регионалне, и међународне сарадње, те пружио актуелне информације о статусу Закона о несталим лицима.
Делегацију Републике Србије чинили су представници министарстава задужених за област људских и мањинских права, спољних послова, правосуђа, унутрашњих послова, информисања и телекомуникација. У делегацији Републике Србије су и представници државних органа задужених за Косово и Метохију, избеглице, миграције и за нестала лица. Делегацији Србије придружио се и амбасадор наше земље при сталној Мисији УН и другим међународним организацијама у Женеви, Милан Милановић.
14. март 2024. године
У Медија центру одржана је конференција за медије под називом „Вапаји чланова породица жртава“. Конференцијом је обележено и 24 године рада Удружења породица киднапованих и несталих лица на Косову и Метохији, као и исто толико година њихове борбе за истину и правду. Прилику да се обрате присутнима, поред чланова удружења породица, имали су и представници Комисије за нестала лица, Министарства унутрашњих послова, Канцеларије за Косово и Метохију, као и Фондације „Визуелни архив српског народа“.
Током уводне речи истакнут је значај потписаног меморандума о сарадњи удружења Фондације „Визуелни архив српског страдања“ из Бања Луке, којим би се објединила сва доступна сведочанства о страдању Срба са територија земаља бивше Југославије и омогућило спровођење пројеката од интереса за српски народ.
Говорници су подсетили на страдање српских жртава на простору Косова и Метохије, као и на злочине за које још нико није одговарао. Такође, истакли су и значај одговорности које имају међународне институције, као и напоре домаћих институција које чине све у оквиру својих надлежности како би решили овај вишедеценијских проблем и окончали процес.
Испред Комисије за нестала лица Љиљана Крстић је указала на чињеницу да Приштина блокира решавање судбине несталих лица. И поред труда да ово питање не излази из хуманитарног оквира, приштинска страна не престаје да га политизује, о чему говоре и резултати и динамика рада, који су тренутно поражавајући.
8. март 2024. године
Обука о коришћењу ННДМС апликације одржана је 8. марта 2024. године у Сарајеву. ННДМС је програм за управљање подацима о неидентификованим (НН) случајевима који се налазе у мртвачницама. Поред представника Комисије за нестала лица обуци су присуствовали и представници Управе за заточене и нестале Министарства хрватских бранитеља. Обука је одржана у организацији Међународне комисије за нестала лица, која је уједно и омогућила коришћење овог алата.
ННДМС је развијен како би помогао учесницима у процесу решавања питања несталих лица, а који нису антрополози или форензички патолози у смислу праћења и вођења НН случајева. Апликација је намењена чувању података значајних за решавање случаја, а односе се на информације о локацији ексхумације, месту где су похрањени посмртни остаци, о статусу анализе ДНК методом, као и наративног дела о предузетим радњама у циљу решавања случаја.
На обуци је практично приказано како користити ННДМС, како уносити податке о НН случајевима у базу и како филтрирати унете податке ради лакшег коришћења истих.
29. фебруар 2024. године
Група за нестала лица (ГНЛ) је на ванредној седници је извршила рекапитулацију постигнутих резултата у свом досадашњем раду који проистичу из Оквирног плана, а које је спроводила у предходних шест година на јачању регионалне сарадње, ради проналаска несталих у сукобима на простору бивше Југославије.
Оквирни план је обавеза предвиђена Заједничком декларацијом о несталим лицима , коју су у јулу 2018. године у Лондону потписали премијери Србије, Црне Горе, Хрватске, тзв. Косова, Албаније, Њемачке, Уједињеног Краљевства, Аустрије, Бугарске, Француске, Италије, Словеније, Пољске и председавајући Вијећа министара Босне и Херцеговине, потврдивши тиме своју посвећеност подржавању напора да се пронађе и идентификује око 11.000 људи, који се још увек сматрају несталима услед сукоба на подручју бивше Југославије.
Представници домаћих институција чланица ГНЛ говорећи о будућности њеног рада сагласили су се о потреби наставка рада и спровођења заједничких активности ГНЛ, као мултилатералног механизма сарадње. Поред бројних изазова, ГНЛ је постала основа за развој мултилатералних и билатералних односа. Изразили су очекивање да ће наставак рада кроз ову платформу допринети да се процес тражења и идентификације несталих лица одвија на задовољство породица несталих, домаћих институција и невладиних организација.
Чланови Групе за нестала лица разговарали су о корацима који ће унапредити одрживост ГНЛ-а, појачати сарадњу у процесу тражења несталих, као и ојачати ангажман породица несталих у раду ГНЛ у овом процесу.
Седница ГНЛ је део пројекта финансиран од стране Влада Уједињеног Краљевства и Немачке у организацији Међународне комисије за нестала лиџа с циљем јачања регоналне сарадње на решавању случајева несталих лица у оружаним сукобима на простору бивше Југославије током 1990-их година.
28. фебруар 2024. године
Tрилатерални састанак између Комисије за нестала лица Владе Републике Србије, Комисије за нестала лица Црне Горе и Института за нестале особе Босне и Херцеговине одржан je у организацији Међународне комисије за нестала лица (МКНЛ), 28. фебруара 2024. године, у Дубровнику.
Сходно договору са осталим домаћим институцијама Комисија за нестала лица Црне Горе је иницирала и председавала овим састанком, на ком су присуствовали представници МКНЛ. Уводна обраћања у име домаћих институција имали су Вељко Одаловић, председник Комисије за нестала лица Владе Републике Србије, Драган Ђукановић, председник Комисије за нестала лица Црне Горе, Марко Јуришић, председавајући Колегијума директора Института за нестала лица особе Босне и Херцеговине и Метју Холидеј, директор програма за Европу, МКНЛ.
Разговарано је о активностима у вези случајева и локација од заједничког интереса за домаће институције Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине, који су разматрани на претходном трилатералном састанку одржаном 29. новембра 2022. године у Београду и у оквиру Оперативне групе за неидентификоване случајеве (ННОГ). Размењена је документација која је важна за тражење несталих лица на подручјима од заједничког интереса и договорено достављање података који су важни за појединачне случајеве.
У наставку састанка разматрани су случајеви несталих и страдања путника из воза у Штрбцима, претраживање језера Перућац и речних токова Дрине и Саве, као и репатријација случајева од заједничког интереса.
Такође, било је речи о имплементацији Радних правила и процедура за реализацију Протокола о сарадњи на тражењу несталих лица између Комисије за нестала лица Владе Републике Србије и Комисије за нестала лица Црне Горе и организацији оперативног радног састанка између Комисије за нестала лица Владе Републике Србије и Института за нестала лица Босне и Херцеговине.
7. фебруар 2024. године
Други по реду Форум жена у процесу решавања питања несталих лица одржан је 7. фебруара 2024. године у Подгорици. Форум жена је платформа за разговор између женских чланова Регионалног одбора удружења породица несталих лица и жена представница домаћих институција. Форум је ове године имао за циљ истицање веома важне улоге жене у процесу решавања питања несталих лица, као и дефинисање смерница за ефикасан наставак доприноса жена у одмаклој фази процеса на подручју бивше Југославије.
Форум жена одржан је у организацији Међународне комисије за нестала лица (МКНЛ) у сарадњи са Тањом Танкосић – Гирт, дипломираном психолошкињом која је породични системски терапеут и акредитовани терапеут од Европског удружења за психотерапију и Удружења за системску праксу и терапију БиХ.
Након дискусија свих учесница у Форуму донето је неколико закључака чије би спровођење у будућности допринело оснаживању жена, учесница у решавању питања несталих лица на територији бивше СФРЈ. Закључци се односе на промовисање снаге и заједничког деловања, на јачање способности за лобирање и заступање, подизање свести о проблему, бризи о себи и јачању веза са женама доносиоцима одлука.
31. јануар 2024. године
У организацији Међународног комитета Црвеног крста (МКЦК) одржан је радни састанак Радне групе за нестала лица у Женеви на ком су делегације Београда и Приштине поднеле извештај о активностима спроведеним у периоду од 16. априла 2021. године до краја јануара 2024. године.
Председавајућа МКЦК је поднела извештај у ком се наводи да је до децембра 2023. године затворено 4.450 случајева од укупно 6.065 (колико је пријављено Служби тражења Међународног комитета Црвеног крста). Тај резултат представља 73,4% расветљених случајева и чини га једним од најбољих у свету.
Претрага међународних архива је комплетирана, истраживачи су у Хагу обавили свој део посла, али још увек нису пристигли одвојени документи који се односе се на информације о 123 нестала лица. И даље се очекују документа из архива УН-а и документа из архива МКЦК које је неопходно анализирати, како би се саставио коначан Аналитички извештај.
Београдска и Приштинска делегација су поднеле извештаје о сопственим активностима којима нису задовољни, уз констатацију да је у наредном периоду неопходно да обе стране уложе више напора и оставе по страни политичке несугласице, остану привржене хуманитарном значају питања несталих лица и суоче се са свим изазовима које тај процес са собом носи.
Том приликом делегације су се усагласиле о значају одржаног састанка и одговорности према породицама које у неизвесности очекују да се реши судбина њихових најмилијих.
Делегације су се дотакле и питања Декларације о несталим лицима, као и њене имплементације кроз спроведене активности. Такође је постигнут договор о спремању и достављању МКЦК тачака у Радним правилима и Општем оквиру које је неопходно изменити како би МКЦК израдио НАЦРТ који би био заједнички ажуриран уз све усвојене измене.
Састанак је окончан разменом захтева обе делегације које се односе на конкретне локације и могуће масовне гробнице које је неопходно проверити током 2024. године.
22. јануар 2024. године
У Цркви Светог Марка у Београду, данас је служен парастос српским жртвама, поводом 31. године од страдања у Равним Котарима и на Малом Алану на Велебиту, у организацији Удружења породица несталих и погинулих лица “Суза”.
Након тога, у мирној шетњи чланова породица жртава, осталих појединаца и представника институција и организација, присутни су отишли до Спомен обележја српским жртвама страдалим у ратовима од 1991. до 2000. годнине на простору бивше Југославије, у Ташмајданском парку, да положе цвеће.
Присутнима се обратила Драгана Ђукић, председница Удружења породица несталих и погинулих лица “Суза”. Она је том приликом подсетила да је на данашњи дан, пре 31 годину, страдало 348 Срба од чега 55 цивила, просечне старости 60 година. Међу жртвама се налази и 35 жена и троје деце до 12 година старости. Један од најмонструознијих злочина десио се у близини планинског превоја Мали Алан на Велебиту где су убијена 22 припадника војске РСК са подручја Грачаца.
У акцији хрватске војске "Масленица", која је започела 22. јануара 1993. године, посебно су страдала три српска села Ислам Грчки, Кашић и Смоковић, као и Срби из мешовитих села Мурвица, Црно, Земуник Горњи, Пољица и Ислам Латински. Имања протераних Срба су систематски опљачкана и уништена а цркве, гробља и културни споменици су оскрнављени или порушени.
Наредбодавци и починиоци овог масовног и планског злочина до данас нису одговарали.
21. децембар 2023. године
Представници Комисије за нестала лица су 21. децембра 2023. године у Сомбору присуствовали састанку са породицама несталих лица. Састанак је одржан у организацији Међународног комитета Црвеног крста и Црвеног крста Сомбор, а део је пројекта „Подршка породицама несталих - меморијализација“. Састанак је био информативног карактера, а учешће на састанку узели су чланови породица несталих лица који су раније по овом пројекту учествовали у осликавању радова.
Представници Комисије за нестала лица су присутне чланове породица упознали о досадашњем поступању Комисије, као и других надлежних тела за тражење несталих лица у региону у вези са тражењем њихових најмилијих. Породице су се интересовале о обављеним ексхумацијама на подручјима нестанка њихових сродника, прикупљеним референтним узорцима за ДНК анализу, као и доношењу Закона о несталим лицима како би регулисали своја права. Истакли су проблем узурпације имовине коју поседују у земљама одакле су избегли, а у том смислу се интересовали за правну помоћ у остваривању својих права.
На крају је закључено да је одржавање оваквих састанака јако корисно како би се разменила нова сазнања о несталим лицима и на тај начин створила већа могућност решавања ових случајева, те су породице изразиле жељу за одржавањем овквих састанака и у будућности.
12. децембар 2023. године
Поводом обележавања Међународног дана људских права, у Медија центру 12. децембра 2023. године одржана је конференција за медије под називом „Да ли се права породица несталих лица поштују“. Конференцију су организовали Удружење породица косметских страдалника и Мултиетнички центар за нестала лица у Приштини.
Овом приликом представници српских и албанских породица лица која су нестала у периоду сукоба на простору Косова и Метохије апеловали су на све укључене у процес решавања питања несталих лица да се оно мора разрешити што пре. Нагласили су да институције и јавност не смеју игнорисати чињеницу да на списковима несталих постоји још 1.615 лица чија се судбина мора сазнати. Након 24 године трагања за својим најмилијим, током којих су били ускраћени за многа људска права, породице захтевају одговорност и озбиљност у поступању надлежних.
Представница Комисије за нестала лица напоменула је да су захтеви и труд породица без резултата јер изостаје подршка међународне заједнице у разрешавању случајева. Ипак, оставила је простор за оптимизам у наставку процеса, будући да је радна седница Радне групе за нестала лица најављена за јануар 2024. године, када ће бити речи о конкретним локацијама, архивама и идентификацијама.
Сви учесници конференције уједињени су у ставу да је неопходно уклонити политику из овог важног хуманитарног питања и да, упркос тренутном недостатку воље и резултата, оно мора добити свој епилог.
30. новембар 2023. године
Дана 30. новембра 2023. године, у Мостару, одржан је пети састанак Оперативне групе за решавање неидентификованих случајева (ННОГ), у организацији Међународне комисије за нестала лица (МКНЛ).
Састанку су присуствовали представници домаћих институција, чланица ГНЛ, Србије, Босне и Херцеговине, Хрватске, Црне Горе, а путем онлајн платформе су се укључили представници тзв. Косова (домаће институције).Након усвајања измена и допуна Оквирног плана и Радних правила и процедура, које су у децембру 2021. године усвојене на седници у Сарајеву, састанцима копредседавају МКНЛ и нека домаћа институција, потписница Оквирног плана, овом приликом Институт за нестала лица Босне и Херцеговине.
Предмет састанка су били неидентификовани случајеви несталих лица предложени у оквиру ННОГ и то са локација градско гробље Лешће у Београду, масовне гробнице у Окучанима, село Лубанић, као и других појединачних случајева. Том приликом, свака домаћа институција је представила извештај о напретку у решавању ових случајева од последњег састанка који је одржан 12. децембра 2022. године у Београду. У другом делу састанка предложени су нови случајеви од заједничког интереса за даљи рад ове оперативне групе. Поред тога, на састанку се разговарало о раду на прикупљању додатних референтних узорака за ДНК анализу од сродника несталих лица у циљу смањења броја неидентификованих посмртних остатака у мртвачницама широм региона.
Оцењено је да је потребно наставити даље прикупљање референтних узорака од сродника несталих лица који до сада нису уступили своје референтне узорке, те ће се и будући рад ННОГ базирати на проналаску истих у циљу решавања што већег броја НН случајева.
Чланови су се обавезали да ће наставити са разменом информација и документације који могу довести до решавања што већег броја НН случајева који су били предмет рада ННОГ али и у вези са новим случајевима и локацијама од заједничког интереса који су на овом састанку предложени.
Сутрадан, 1. децембра, чланови ННОГ учествовали су у студијској посети Градском гробљу „Сутина“ у Мостару. Том приликом испред МКНЛ, кординаторка за форензику одржала је презентацију шта је урађено на решавању НН случајева који су били смештени у мртвачници Сутина.
9. новембар 2023. године
Други овогодишњи састанак Секретаријата Групе за нестала лица (Секретаријат) одржан је 9. новембра 2023. године у Подгорици у организацији Међународне комисије за нестала лица (МКНЛ). Састанку су присуствовали представници надлежних домаћих институција Републике Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине, док су представници Републике Хрватске и тзв. Косова узели учешће у он лајн формату.
Наведени састанак Секретаријата је одржан ради даље припреме и развоја Плана активности Групе за нестала лица (ГНЛ) за период од 2024. до 2026. године, који ће бити представљен на наредној седници ГНЛ ради његовог дефинитивног утврђивања и усвајања.
Предмет рада Секретаријата на овом састанку је усаглашавање изнетих предлога домаћих институција за њихово уврштавање у План активности ГНЛ за период од 2024. до 2026. године, ради унапређења заједничких активности у циљу спровођења одредаба и имплементације Оквирног плана за решавање питања несталих лица из сукоба на подручју бивше Југославије.
Група за нестала лица (ГНЛ) је на својој шестој седници одржаној 6. и 7. децембра 2021. године у Сарајеву основала Сектератијат са циљем припреме и усаглашавања редовних извештаја ГНЛ.
20. октобар 2023. године
У свечаној сали Градске управе у Краљеву 20. октобра 2023. године отворена је изложба радова чланова породица несталих лица под називом „Имеђу нас је време, али не и заборав“. Организатори овог догађаја су Међународни комитет Црвеног крста, Регионална делегација у Београду и Црвени крст Краљево.
Изложба у Краљеву је завршна фаза пројекта „Пружање психолошке и психосоцијалне подршке породицама несталих лица“ у ком је учествовало 13 чланова породица несталих са територије Краљева, Чачка и Врњачке Бање. Слике су настале на основу сећања чланова породица лица која су нестала и страдала у ратовима на територији бивше Југославије и на простору АП КиМ. Сваки од ових малих уметничких дела осликаних од стране Бојана Оташевића представља сат који сликовито говори о најдубљим емоцијама и најлепшим успоменама које породице чувају на своје најдраже, оне којима је време одузето.
Генерални секретар Црвеног крста Србије Љубомир Миладиновић овом приликом поручио је да се иза сваког дела крије по једна породица, судбина и нада да ће се сазнати истина о несталима, а да је Црвени крст увек ту да помогне онима којима је најтеже, а то су породице којима је потребна утеха и нада.
Испред Комисије за нестала лица Весна Бошковић је истакла да све жртве заслужују незаборав и вечни мир, а да је то могуће само уколико се проблем несталих лица коначно реши, на чему ће Комисија наставити предано да ради.
16. октобар 2023. године
Састанак Групе за нестала лица (ГНЛ) одржан је на маргинама самита Берлинског процеса, 16. октобра 2023. године, у Тирани, на коме је представљен четврти Извештај о спроведеним активностима у складу са одредбама Оквирног плана и оствареном напретку од 01. јула 2022. године до 1. јула 2023. године.
На састанку ГНЛ присуствовали су представници надлежних тела за тражење несталих лица Републике Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Републике Хрватске и тзв. Косова. Састанку су присуствовали и дали подршку раду ГНЛ и представници ЕУ у Тирани и представници Амбасаде Велике Британије у Тирани, као и одбор Регионалне координационе мреже удружења породица несталих лица. Састанак је одржан у организацији Међународне комисије за нестала лица (МКНЛ) уз подршку влада Уједињеног Краљевства и Савезне Републике Немачке.
Овом приликом ГНЛ је представлила практичне резултате који су постигнути кроз посвећену мултилатералну сарадњу између надлежних владиних тела за тражење несталих лица.
Вељко Одаловић, председник Комисије за нестала лица Владе Републике Србије, нагласио је важност постојања овог механизма, као и потребу да представници свих домаћих институција учине оно што је неопходно како би он функционисао. У свом излагању навео је да је ГНЛ механизам кроз који се могу превазићи неке од наших унутрашњих проблема и много лакше постићи договоре. Додао је да постоји потреба да се изврши већи притисак на друге домаће институције које учествују у процесу тражења несталих лица како би интензивније сарађивале са МКНЛ, али и међусобно, на решавању питања неидентификованих посмртних остатака који се налазе у мртвачницама у региону. Такође, кључно је инсистирати на информацијама о новим локацијама, јер је то област у којој има највише простора за унапређење сарадње.
Након представљања извештаја ГНЛ-а и обраћања Хакија Касумија, председавајућег Одбора Регионалне координационе мреже удружења породица несталих, даља дискусија о извештају је настављена у контексту Форума за породице. Представници домаћих институција и чланови Одбора Регионалне координационе мреже ангажовали су се да пронађу начине за унапређење сарадње по питању несталих лица. Регионална координациона мрежа, која окупља удружења породица несталих лица из Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Хрватске и тзв. Косова званично је успостављена потписивањем Меморандума о разумевању (МоР) под покровитељством МКНЛ-а 17. марта 2022. године у Сарајеву. Форум за породице био је други такав догађај након инаугурационе седнице Форума одржане у Подгорици у септембру 2022. године.
Присутнима се обратио и Андреас Клајсер, директор за политику и сарадњу МКНЛ-а и истакао да ГНЛ настоји да се заједничким радом пронађу поуздане и тачне информације како би се решила судбина 11.000 лица несталих у оражаним сукобима у бившој Југославији, а да извештај који је данас представљен показује посвећеност ГНЛ-а подстицању сарадње, транспарентности и очувању права породица. Састанак Форума за породице окончан је обраћањем Хакија Касумија који је рекао да је ово за породице несталих лица био најважнији састанак у последњих годину дана. Он је изразио наду да ће институције одржати дата обећања и у наредном периоду више ангажовати по питању лоцирања потенцијалних гробница и решавања неидентификованих случајева у регионалним мртвачницама.
2. октобар 2023. године
2. октобра 2023. године председник Комисије за нестала лица Вељко Одаловић примио је у посету амбасадора Швајцарске Урса Шмида.
Овом приликом Вељко Одаловић је упознао амбасадора са радом Комисије и проблематици несталих лица, као и изазовима у раду који су последица одсуства сарадње учесника у овом процесу из региона. Такође, истакао је потребу за напретком у разрешавању судбина лица која се још увек воде као нестала. С тим у вези, препознавши значај овог питања, амбасадор Шмид је у име швајцарске Владе понудио помоћ и подршку раду Комисије у виду студијске посете Универзитету у Лозани и Школи за криминалистичке студије. Циљ посете би био да се делегацијама Србије, као и тзв. Косова представи ЛИДАР методологија претраге и посебне технологије које би могле бити од помоћи у трагању за несталим лицима на терену.
26. септембар 2023. године
Изложба под називом „Сунцокретова елегија времену: Плес светлости и сенке“ отворена је 22. септембра 2023. године у Градској кући у Сомбору. Ликовне радове на основу скица и сећања чланова породица несталих лица осликала је уметница Тина Тркуља. Ова изложба део је пројекта Међународног комитета Црвеног крста „Подршка породицама несталих – меморијализација“, а реализована је уз помоћ Црвеног крста Србије, Црвеног крста Војводине, Црвеног крста Сомбор и Општине Сомбор.
Ово је шеста по реду изложба радова породица несталих лица која представља завршну фазу пројекта МКЦК под називом „Пружање психолошке и психосоцијалне подршке породицама несталих лица“ у којој је учествовало 14 породица које још увек траже своје нестале у вези са оружаним сукобима у Хрватској и Босни и Херцеговини у периоду 1991 – 1995. године и 1 породица чији је члан нестао на Косову и Метохији 1998. године. Ови подаци указују да породице предуго чекају на одговоре где су њихови најмилији, неки од њих и више од 30 година.
Изложба је само један од начина да се страдали сачувају од заборава и да се ода почаст свима који су у борби за достојанство и слободу током ратова на територији бивше СФРЈ жртвовали своје животе. То је покушај породица да слике ратних ужаса потисну највреднијим породичним успоменама.
Ове јединствене радове заинтертесовани ће моћи да погледају и у Градском музеју Сомбор све до 29. септембра.
18. септембар 2023. године
Међународна конференција под називом „Повећавање националних и глобалних напора за расветљавање судбине несталих лица“ одржана је 18. септембра 2023. године у Бакуу, у организацији Државне комисије за ратне заробљенике, таоце и нестала лица у име Владе Азербејџана која се залаже за промоцију питања несталих лица на глобалном нивоу.
Конференција је окупила бивше шефове држава и влада, представнике међународних организација укључујући и хуманитарне, међународне стручњаке али и породице несталих лица.
На самом почетку конференције учесници су погледали кратки филм на ову тему а затим је прочитано обраћање Илхама Алијева, председника Азербејџана учесницима конференције.
Уследио је говор Али Нагијева, председника Државне комисије за ратне заробљенике, таоце и нестала лица. Поздрављајући учеснике међународне конференције, Али Нагијев је истакао значај догађаја, посебно за Азербејџан. Изнео је детаљне информације о напретку постигнутом последњих година у расветљавању судбине 3.890 грађана који су нестали у Првом карабашком рату и изразио наду да ће међународна конференција дати значајан допринос у утврђивању судбине несталих.
Конференција је настављена панел дискусијама и говорима, те је делу конференције који се односио на размену искустава представника земаља које се суочавају са проблематиком несталих лица у оружаним сукобима, у име Комисије за нестала лица приказана видео порука Вељка Одаловића, председника Комисије док је учешће у конференцији узела Сузана Матејић, заменик шефа београдске делегације Радне групе за нестала лица на АП КиМ, која је дала свој допринос конференцији на тему напретка и изазова у решавању проблематике несталих лица, укључујући ефективно лоцирање и идентификацију посмртних остатака несталих лица користећи форензичке науке и друге нове технологије.
Након излагања учесника препознати су главни изазови у решавању случајева несталих а који се тичу међународног оквира и недостатка ефикасних механизама за осигурање сарадње између држава које су/биле стране у оружаном сукобу, као и међународне сарадње у сродним областима, ефикасних начина лоцирања и идентификације несталих лица користећи форензичке науке и друге нове технологије, укључујући и ДНК форензичку анализу, која може значајно помоћи напорима да се идентификују нестала лица и да се истраже кршења међународног хуманитарног права и међународног права о људским правима, унапређења рада надлежних државних институција на расветљавању судбине несталих лица у вези са оружаним сукобом и одржавања дискусија о потреби подизања свести јавности о проблему несталих лица како на националном тако и на међународном нивоу али и постојећим међународним и регионалним напорима на решавању питања несталих лица као и иницијативама које предузимају међународне и регионалне организације у овој области.
30. август 2023. године
Координација српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије, као кровна организација која окупља више од 60 удружења породица, обележила је и ове године 30. август – Међународни дан несталих лица, одржавањем конференције за новинаре.
На конференцији поред Душка Челића председника Координације српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије
учешће су узели Никола Селаковић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Вељко Одаловић, председник Комисије за нестала лица, Љубимир Миладиновић, генерални секретар Црвеног крста Србије и чланови породица несталих Драгана Мајсторовић и Зорица Благојевић.
На самом отварању конференције емитован је спот са порукама породица несталих и статистичким подацима о броју лица која се воде као нестала у региону, поводом Међународног дана несталих, у копродукцији Координације, МКЦК и ЦКС.
У свом обраћању Душко Челић је у име свих породица жртава окупљених у Координацији изразио незадовољство због политизовања, маргинализовања и застоја у процесу тражења и идентификацији несталих лица, као и у откривању истине, задовољењу правде и сатисфакције. Навео је да породице жртава изражавају незадовољство због прекида рада на доношењу Закона о несталим лицима у Републици Србији. Такође, позвао је надлежне да подрже захтев породица жртава и дају свој допринос у неговању културе сећања и подрже борбу породица жртава у трагању за истином и правдом, јер породице несталих и даље чекају.
Министар Селаковић је истакао да је питање несталих лица цивилизацијско питање и да постоји апсолутна политичка воља да се ово питање реши, те да ће у том смислу Радна група за израду Нацрта закона о несталим лицима наставити са својим радом тамо где се стало 2021. године. Он је подсетио да је недавно одржан састанак са представницима Координације на којем су издефинисане три битне теме на којима ће се радити у будућем периоду, израда закона, помоћ и подршка Координацији и удружењима несталих и изградња културе сећања. На крају свог излагања истакао је да је владајућа структура, на иницијативу председника Вучића, још пре девет година започела је са изградњом културе сећања када је у питању обележавање значајних датума, годишњица, везаних за страдање нашега народа“ и предложио да се успостави и Национални дан несталих лица у сарадњи и уз подршку Координације и удружења. Селаковић је рекао да је Министарство покренуло иницијативу да се у сваком граду и општини у Србији подигне спомен обележје погинулим борцима за време сукоба деведесетих, те да је исто потребно урадити и када су у питању нестала лица и цивилне жртве, за шта је потребна, такође, подршка Координације и удружења.
Осврћући се на своје прошлогодишње обраћање поводом Међународног дана несталих, Одаловић је рекао да се на жалост породица али и одговорних за решавање проблематике несталих лица не може похвалити постигнутим резултатима, наводећи да је у сарадњи са Хрватском решено само 3 случаја и 3 случаја са Босном и Херцеговином. Подсетио је на комплексност оружаних сукоба 1990-тих година на простору бивше Југославије и истакао да изостаје спремност за сарадњу других учесника укључених у процес и поред обавеза које су преузели потписивањем споразума и протокола о сарадњи у тражењу несталих лица. У том смислу, подсетио је да се у Хрватској, Босни и Херцеговини и на АП КиМ налазе гробнице, мртвачнице али и домаће институције које су надлежне за њихово проналажење и идентификацију. Такође, истакао је чињеницу да је од укупног броја несталих 1/3 лица српске националности а да нико не помиње српске жртве, те да ово подсећање није ради прављења разлика већ да би указали на наш легитимни интерес да их тражимо. На крају је указао на тендецију опадања решених случајева несталих лица те да то одражава однос последње структуре власти у Хрватској према овом проблему навео да је у Хрватској у протеклих 20 година пронађено преко 980 несталих лица а у последњих 5 година тај број износи 35, да није извршена ексхумација 37 гробних места евидентираних још од стране Хашког трибунала и да није поступано према 50 захтева за ексхумацију и идентификацију док на АП КиМ ситуација скоро идентична и да је до сада идентификовано 382 лица а за задњих 10 година имамо 30 идентификација. У том контексту поменуо је да се Србија одговорно понаша према захтевима других страна и да је извршила провере терена и да на местима где су пронађени посмртни остаци они ексхумирани и идентификовани и да очекује и од других да се тако понашају.
Миладиновић је нагласио да ће Црвени крст Србије настојати да стоји уз породице несталих у трагању и коначном судбином својих најмилијих, истичићи како је питање несталих лица најтрагичнија последица оружаних сукоба. Навео је да податак од скоро 10.000 несталих лица у региону говори да већ дуже време нема помака у решавању овог хуманитарног питања и пружања одговора породицама о њиховим судбинама. Навео је да је потребно да сви актери укључени у овај процес морају да сарађују на размени информација ради решавања овог питања што би свакако допринело помирењу у региону, те позвао породице које до сада нису поднеле захтев за тражење несталог лица да то учине али и да је потребно да уступе узорке за ДНК анализу како би потрага била потпуна.
Присутнима на конференцији обратиле су се Зорица Благојевић, мајка несталог Срећка (14 год.) и сестра несталог Бобана (25 год.) и Драгана Мајсторовић, мајка несталог Ивана Мајсторовића (17 год.) која је том приликом казивала стихове своје песме посвећене несталим лицима.
Након конференције за медије, делегација Координације је положила цвеће на споменик несталима у ратовима 90-их на простору бивше Југославије.
Поводом Међународног дана несталих лица и на платоу испред Општине Грачаница окупио се велики број људи како би подржали чланове породица несталих током и након сукоба на АП КиМ. Тим поводом окупљенима се обратила Силвана Маринковић, координаторка Удружења породица киднапованих и несталих лица која је истакла да су и после две деценије борбе за истину и правду и даље на самом почетку, да надлежни не чују њихов вапај, да су добијали само обећања и лажну наду а да породице несталих са болом, тугом и неизвесношћу и даље чекају. Истакла је да су се породице надале да ће током дијалога Београда и Приштине у Бриселу питање несталих бити започето али да је делегација Приштине одбила да та тема буде део разговора. На крају је нагласила да се одговори о несталима налазе у архивама тзв. ОВК, да ће породице наставити да инсистирају да се њихови најмилији пронађу и да ће истрајати у тој борби.
18. јул 2023. године
Парастосом у Цркви Светог великомученика Прокопија на београдском гробљу Орловача обележено је 25 година од масовног страдања српског становништва у општини Ораховац. Помен за своје најдраже организовало је Удружење породица киднапованих и несталих лица на Косову и Метохији, а поред представника удружења, присуствовали су и представници Комисије за нестала лица, Канцеларије за Косово и Метохију и Јавног тужилаштва за ратне злочине. Након парастоса за 25 сахрањених Срба на гробљу Орловача положени су венци свим настрадалима поред спомен-плоче „За незаборав“.
Истовремено, у Великој Хочи обележена је 25. годишњица од масовних убистава и киднаповања Срба и Рома од стране тзв. ОВК у Ораховцу. У порти Цркве Светог Јована, поред споменика посвећеног киднапованим и насилно убијеним Србима служен је парастос жртвама, након чега су њихови ближњи положили цвеће и упалили свеће. Поред чланова породица несталих и убијених, парастосу су присуствовали представник Канцеларије за Косово и Метохију и председник Привременог органа општине Ораховац.
Координација српских удружења овом приликом још једном је послала поруку јавности да ни након 25 година за злочине над српским и ромским становништвом у Ораховцу нико није сносио одговорност, иако постоје живи сведоци али и жртве ових злочина које потврђују да су они почињени.
16. јун 2023. године
На граничном прелазу Сремска Рача – Босанска Рача, Комисија за нестала лица Владе Републике Србије је Институту за нестале особе Босне и Херцеговине предала посмртне остатке једног лица. Ради се о припаднику бивше ЈНА страдалог 2. маја 1992. године, приликом повлачења колоне возила ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву.
Посмртни остаци овог лица су након пријема и извршене обдукције на ВМА у Београду 13. маја 1992. године сахрањени на гробљу Лешће у Београду као НН лице. Након ексхумација на овом гробљу, ради узимања референтних узорака за ДНК анализу 2004. године, посмртни остаци су прелиминарно идентификованина основу ДНК извештаја Међународне комисије за нестала лица.
Коначна идентификација овог лица обавиће се у организацији Института за нестале особе и сарадњи са надлежним органима БиХ у присуству чланова породице, а након тога посмртни остаци ће бити предати породици ради сахране.
Ово је још један утврђен идентитет жртве протеклог рата на простору бивше СФРЈ након више од 30 година, што је од посебног значаја за породице несталих лица, које годинама покушавају да пронађу и достојно сахране посмртне остатке својих најближих. Једна од најтежих последица оружаних сукоба на простору бивше СФРЈ и АП КиМ је велики број лица која се воде као нестала. У службеним евиденцијама Комисије у БиХ још увек се води као нестало 218 лица.
9. јун 2023. године
Вељко Одаловић, председник Комисије за нестала лица Владе Републике Србије и Драган Ђукановић, председник Комисије за нестала лица Владе Црне Горе, потписали су данас у Подгорици Радна правила и процедуре за реализацију Протокола о сарадњи између Комисије за нестала лица Владе Републике Србије и Комисије за нестала лица Владе Црне Горе.
Радним правилима и процедурама ближе се уређују међусобни односи, права, обавезе као и начин заједничког рада надлежних владиних тела за тражење несталих лица Републике Србије и Црне Горе, у тражењу лица која се воде као нестала у оружаним сукобима на простору бивше СФРЈ и АП КиМ, у складу са прописима две земље.
Потписаним документом ближе се уређује поступак размене расположивих информација и документације од значаја за решавање питања несталих лица као и поступак утврђивања постојања гробница, процеса заједничких ексхумација и идентификација посмртних остатака, њихова примопредаја и извиђања.
Вељко Одаловић, председник Комисије за нестала лица Владе Републике Србије је том приликом истакао како је сарадња са Комисијом за нестала лица Владе Црне Горе изузетно добра, те да је у целом процесу билатерална сарадња незаменљив механизам, са чим се сложио и Ђукановић. Захваљујући овом документу сарадња ће бити још ефикаснија и резултати ће бити приметни те ће се доћи до заједничког циља, проналаска свих несталих лица, како би породице коначно оствариле своје право на истину и правду.
Када су у питању земље бивше Југославије и жртве протеклог рата, још увек се трага за више од 10.000 лица.
Истовремено, у мртвачницама на подручју бивше Југославије налазе се посмртни остаци више од 4.000 неидентификованих жртава.
15. мај 2023. године
У Официрском дому, у Нишу 12. маја 2023. године отворена је изложба под називом „Неизбрисиви траг у времену“. Ова изложба је завршни део пројекта Међународног комитета Црвеног крста којом се пружа психосоцијална подршка породицама несталих лица. Реализована је у сарадњи Међународног комитета Црвеног крста, Регионалне делегације у Београду и Црвеног крста у Нишу.
Овом приликом, присутнима су се обратили председник Комисије за нестала лица Вељко Одаловић, генерални секретар Црвеног крста Србије Љубомир Миладиновић и Миљана Поповић, испред чланова породица несталих лица.
Више од 30 радова који представљају сатове илуструју време оних који су га заувек изгубили и време оних који ће вечно чувати успомене на њих. Изложбу чине на платно пренесена сећања из живота лица која су настрадала или нестала током сукоба на простору АП КиМ, а чија судбина ни до данас није расветљена.
Изложбе ове тематике већ су одржане у Београду, Новом Саду и Крагујевцу, а главни циљ им је заједнички – оснажити и охрабрити породице несталих лица да кроз креативни процес, хуманост и очување позитивних сећања преброде трегичан губитак својих најдражих.
15. мај 2023. године
12. маја 2023. године представници Комисије за нестала лица, Војске Републике Србије и чланови Удружења породица киднапованих и несталих лица на Косову и Метохији посетили Музеј Команде Kопнене војске Републике Србије у Нишу. Чланови удужења из Београда, Краљева, Ниша и са територије АП КиП, као и представници Комисије за нестала лица положили су венце у знак сећања на жртве страдале на простору Косова и Метохије.
У Музеју Команде Kопнене војске се чувају експонати попут приказа борби, војних мапа, реплика униформи и оружја који доказују храброст српске војске кроз историју, од периода средњег века до данас. У оквиру музеја налази се и спомен – соба, посвећена несталим и погинулим војницима и цивилима којима су окупљени овом приликом одали почаст.
12. мај 2023. године
У периоду од 9. до 11. маја 2023. године, делегација Републике Србије представила је Извештај Републике Србије за 4. циклус Универзалног периодичног прегледа на 43. седници Савета за људска права Уједињених нација у Женеви. У својству члана делегације Републике Србије, испред Комисије за нестала лица на наведеној седници присуствовала је Маја Васовић, руководилац Групе за нестала лица на територији бивше СФРЈ.
У својству шефа државне делегације, министар Жигманов је на почетку излагања Савету за људска права УН скренуо посебну пажњу на чињеницу да су Срби и други припадници неалбанских заједница суочени са бројним проблемима и изазовима на пољу поштовања људских и мањинских права у АП Косово и Метохија. Навео је и да је до сада од осам уговорних тела Уједињених нација затражено да известе УНМИК о примени стандарда из важећих конвенција на територији АП Косово и Метохија и том приликом позвао Савет за људска права да изврши увид у стање људских права на овом делу наше територије.
За дијалог са делегацијом Републике Србије пријавила се 101 земља чланица УН, чији су представници постављали питања и давали препоруке током седнице посвећене разматрању Извештаја Републике Србије као чланице УН. Препоруке држава чланица УН, између осталог, односиле су се на теме као што су заштита од насиља у партнерским односима и породици, права детета, родна равноправност, заштита посебних осетљивих друштвених група као што је ЛГБТ, особа са инвалидитетом, миграната, унапређење положаја националних мањина са нагласком на ромску националну мањину, слобода изражавања и медија и борба против свих облика говора мржње и друго.
Република Србија је у оквиру 4. циклуса Универзалног периодичног прегледа, добила 268 препорука од 94 државе чланице Уједињених нација. Највећи број препорука односи се на област заштите и унапређења положаја и права деце, заштиту од насиља, посебно породичног и родно заснованог, и трговине људима, медијске слободе, питања из области реформе правосуђа, процесуирања ратних злочина. Део препорука, чије је спровођење већ започело или су процеси планирани Планом рада Владе, прихваћен је на лицу места, а о делу препорука изјасниће се Влада Републике Србије у складу са роковима Савета за људска права УН.
Делегацију Републике Србије чинили су представници министарстава задужених за област рада, породичне и социјалне заштите, правосуђа, унутрашњих послова, животне средине, културе и информисања. У делегацији Републике Србије су и представници Координационог тела за родну равноправност, као и државних органа задужених за Косово и Метохију, избеглице, миграције и за нестала лица. Делегацији Србије придружио се и амбасадор наше земље при сталној Мисији УН у Женеви Дејан Златановић.
11. април 2023. године
Председник Комисије за нестала лица Вељко Одаловић је у присуству тужиоца за ратне злочине Снежане Станојковић одржао састанак са амбасадором Републике Француске Пјером Кошаром, 11. априла 2023. године, у просторијама Комисије.
Након упућене захвалности на интересовању за питање несталих лица, тема разговора била је Декларација о несталим лицима у оквиру бриселских преговора. Овом приликом Вељко Одаловић је обавестио амбасадора да је питање несталих лица било 2 године заробљено током преговора у Бриселу. У овом тренутку, текст декларације је практично усаглашен, а проблем је терминолошке природе, будући да неприхватљива формулација „присилни нестанци“ упућује на директну правну одговорност Републике Србије. Такође, сматра да су сада породице несталих те којима се дугује одговор на питање зашто је постојао толики застој у решевању проблематике несталих лица.
Вељко Одаловић је истакао и да Комисија за нестала лица сарађује са Тужилаштвом за ратне злочине и тиме шаље јасну поруку да не постоји задршка када су починиоци злочина у питању. У свом раду Комисија се води транспарентношћу и као приоритетни циљ има решавање питања несталих лица без обзира на националност.
Препреку у раду Комисије за нестала лица, како је објаснио Одаловић представља велики број похрањених и неидентификованих посмртних остатака у мртвачницама у региону, као и неприступачност информацијама из међународних архива које би биле веома значајне за решавање проблематике несталих.
Председник Комисије је изразио задовољство што се у оквиру Квинте разговара на тему несталих лица и закључио да само заједничка сарадња међународне заједнице, као и земаља у региону може дати резултате у овом значајном питању.
7. април 2023. године
У просторијама Комисије за нестала лица 7. априла 2023. године председник Комисије Вељко Одаловић примио је у посету амбасадора Сједињених Америчких Држава Кристофера Хила.
Након што је упознао амбасадора са правним оквиром за сарадњу у региону, В.Одаловић је истакао значај питања несталих лица за нормализацију односа и процеса помирења са суседним земљама. У решавању проблема лица која се воде као нестала врло је важан хуманитарни аспект и с тим у вези сарадња са породицама је нешто на чему Комисија за нестала лица инсистира.
Као један од највећих проблема у раду наглашене су мртвачнице у региону у којима се налази око 4.000 тела. Иако нису сва тела из мандата комисија, према проценама Вељка Одаловића, ревизијом мртвачница умногоме би се смањио број посмртних остатака који се односи на нестала лица из оружаних сукоба 90-их година.
Председник Комисије известио је амбасадора о постојању информација о могућим локацијама гробница чије се провере очекују, али и да је неопходно ојачати сарадњу тужилаштава за ратне злочине како би се кроз истраге прикупиле информације о судбинама несталих лица.
Напоменуо је значај сарадње и континуитет у раду са међународним организацијама, првенствено са Међународним комитетом Црвеног крста и Међународном комисијом за нестала лица, чија је улога и подршка у решавању овог цивилизацијског питања неопходна.
Овом приликом амбасадор Хил показао је интересовање за питање Декларације о несталим лицима у оквиру дијалога Београда и Приштине у Бриселу, као и препрепрека у преговарачком процесу које се тичу спорног термина „присилни нестанци“. Председник Комисије је информисао амбасадора Хила о ставовима београдске делегације који се односе на наведени термин, да је надлежност Комисије искључиво тражење несталих лица из оружаних сукоба и да се њене активности односе на провере терена, ексхумације, идентификације и примопредаје посмртних остатака а да је на тужилаштву да кроз истраге утврђује и класификује одређена дела, те да овом термину није место у предметној декларацији. Такође, јако је важно да се питање несталих лица одвојено третира од питања ратних злочина и посматра као хуманитарно и цивилизацијско питање јер ће се на тај начин у многоме олакшати њихово тражење.
31. март 2023. године
У Педагошком музеју 30. марта 2023. године отворена је изложба слика под називом „Љубав пркоси времену“. Изложбу је приредио Црвени крст Београд у сарадњи са Међународним комитетом Црвеног крста. Изложене слике део су пројекта Међународног комитета Црвеног крста „Подршка породицама несталих – меморијализација“ са циљем оснаживања породица и подизања свести заједнице о проблему несталих лица кроз уметнички израз.
Посетиоцима су се на отварању изложбе обратили председник Црвеног крста Београд Милан Мирковић, заменик градоначелника Београда Весна Видовић, шеф делегације Међународног комитета Црвеног крста Јелена Стијачић, начелник Одељења за нестала лица Љиљана Крстић, а испред породица несталих лица Славица Павловић је поделила сећање на своју причу.
Слике су симболично приказане у форми сатова и говоре о тренуцима за незаборав оних који су своје најдраже изгубили у ратовима на територији бивше Југославије и простору АП Косово и Метохија. Оне су осликане успомене о родитељима, деци, супружницима, рођацима и пријатељима чије је време отето. Представљају 15 призора у боји из свакодневног живота иза којих се крије 15 трагичних судбина као последица ратних ужаса. 15 породица је несебично и јавно поделило своје најлепше приче и најдубља осећања и тиме снажно поручила да нестанак не значи заборав докле год је времена и љубави.
29. март 2023. године
Изложба под називом „Слике сећања“ отворена је 28. марта 2023. године у Кући краља Петра I. Ликовне радове на основу скица и сећања чланова породица несталих и погинулих лица Удружења „Суза“ осликала је уметница Соња Росић. Ова изложба део је пројекта Међународног комитета Црвеног крста „Подршка породицама несталих – меморијализација“, а реализована је уз помоћ Удружења Грађанске иницијативе, општине Савски венац, Дечијег културног центра Мајдан и Куће краља Петра I.
Поставка коју чини 16 радова симболизује време породица, оно које је прошло и оно које је стало. Сваки од њих је материјално сведочанство незаборава. Представљају сећања, утеху, надање и љубав. Ове изложба је само један од начина да се страдали сачувају од заборава и да се ода почаст свима који су у борби за достојанство и слободу током ратова на територији бивше СФРЈ жртвовали своје животе. То је покушај породица да слике ратних ужаса потисну највреднијим породичним успоменама.
Овом приликом присутнима се обратила начелница Одељења за нестала лица Љиљана Крстић и истакла да иако је прошло више деценија од тренутака које бележе радови, они јасно поручују да време неумитно пролази, али не и сећања са њим. Нагласила је да жртве, једнако као и њихове породице, свој мир и решавање питања несталих лица чекају предуго, а њихово чекање је неизвесно и болно. Стога, постоји колективна одговорност друштва да се одоли искушењу заборава.
Својим присуством отварање изложбе су подржали представници Међународног комитета Црвеног крста, Комисије за нестала лица, Министарства за рад, борачка и социјална питања, Савеза Срба из региона, удружења Срба из Хрватске, као и чланови породица несталих лица.
28. март 2023. године
На основу постигнутог договора и преузетих обавеза на последњем билатералном састанку владиних тела за тражење несталих лица Републике Србије и Републике Хрватске, одржаног 30. јануара 2023. године у Загребу, Управа за заточене и нестале Министарства хрватских бранитеља Републике Хрватске организовала је радни састанак надлежних тела за тражење несталих лица Републике Србије, Републике Хрватске и Босне и Херцеговине и заједничко теренско извиђање локације Градско гробље Дарувар, 28. марта 2023. године.
На радном састанку је разговарано о будућим активностима у односу на раније преузете обавезе и константовано да је неопходно да се учине додатни напори кроз конкретне механизме будуће сарадње са циљем њиховог реализовања а ради убрзања процеса решавања питања несталих лица у оружаним сукобима на простору бивше СФРЈ. Овом приликом су договорене и предстојеће конкретне активности које се односе на наредна заједничка извиђања места могућих гробница по раније истакнутим захтевима.
Покренуто је и неколико различитих иницијатива за унапређење заједничког рада надлежних тела за тражење несталих лица на оперативном нивоу које би допринеле да се аналитичким радом на конкретним локацијама и случајевима несталих лица смањи број неидентификованих посмртних остатака.
Заједничко теренско извиђање ове локације је спроведено на основу захтева који су хрватској страни доставили Комисија за нестала лица Владе Републике Србије и Институт за нестале особе Босне и Херцеговине, те у складу са исказаним интересом ових тела, Управа је упутила позив за извиђање наведене локације за коју постоје индиције да се на њој налазе укопани посмртни остатаци лица несталих 1991. године у оружаним сукобима на простору бивше СФРЈ.
Извиђање је обављено на Градском гробљу Дарувар и том приликом су представници Управе зе заточене и нестале известили о предвиђеном начину и методологији рада на овој локацији приликом ексхумације покопаних посмртних остатака несталих лица која ће бити реализована у наредном периоду.
Овакве активности од значаја су, јер се тиме наставља континуитет у билатералној и мултилатералној сарадњи, као и рад на прикупљању сазнања о отвореним питањима, која су кључна за решавање питања несталих лица и интезивирање сарадње на проверама потенцијалних локација од заједничког интереса, где би се могли налазити посмртни остатци несталих лица из оружаних сукоба у периоду 1991-1995 године.
27. март 2023. године
У Палати Србија је 23. марта 2023. године одржана премијера документарног филма „Жута кућа“. Филм је резултат сарадње РТС и Министарства унутрашњих послова Републике Србије и део је серијала „Досије Косово“. Заснован је на извештају бившег специјалног известиоца Европске комисије Дика Мартија, као и на документу УНМИК-a из 2003. године.
Наведени документ је настао на основу изјава које су прикупили међународни представници (КФОР, УНМИК, Хашки трибунал и др.) и њихове истражне јединице од непосредних сведока а тичу се догађаја који су настали после 10. јуна 1999. године односно након доласка међународних безбедносних снага на Косово и Метохију и њиховог преузимања пуне одговорности за стрварање безбедносног окружења и разоружавања тзв. ОВК а све у складу са Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН. Филм „Жута кућа“ је сведочанство страдања, мучења и агоније отетих Срба, Албанаца и неалбанског становништва, жртава ланца трговине органима.
Према речима ауторке филма Слађане Зарић, желела је да покаже судбину и страдање људи, да причајући њихове приче спречи да они још једном нестану.
Министар унутрашњих послова Братислав Гашић је у јавном обраћању подсетио да је неговање културе сећања предуслов за опстанак Србије и да не смемо заборавити страдање нашег народа.
Премијери филма „Жута кућа“ присуствовали су председник Народне скупштине, чланови Владе, представници Комисије за нестала лица, Канцеларије за Косово и Метохију, Српске православне цркве, као и многобројни чланови породица жртава и несталих лица.
22. март 2023. године
У просторијама Међународног комитета Црвеног крста у Београду 22. марта 2023. године, одржани су састанци Радне подгрупе за форензичка питања и Аналитичког тима. Делагације Београда и Приштине представили су извештаје о спроведеним активностима за 2022. годину.
Београдска делегација је поновила захтев, да се сачини проширени извештај о активностима Радне подгрупе за форензичка питања спроведеним након последње седнице Радне групе, одржане 16. априла 2021. године у Београду. Тема састанка Радне подгрупе биле су и нове идентификације, прегледи идентификованих посмртних остатака и примопредаје породицама ради сахране.
Београдска и Приштинска делегација су размениле информације о предузетим активностима како би се допунили подаци о појединачним случајевима чија идентификација није могућа због недостатка крвних узорака сродника.
На састанку Аналитичког тима поред представљеног сумираног извештаја за 2022. годину утврђена је и нова радна методологијa прегледа случајева. Ова радна методологија подразумева усаглашавање чланова консензусом о случајевима који су предмет дискусије. У даљем раду Аналитички тим ће бити фокусиран на 15 договорених случајева који се тичу појединачних локација.
20. март 2023. године
Поводом 19. годишњице од погрома Срба на Косову и Метохији, 17. марта 2023. године у манастиру Грачаница одржан је парастос за страдале који је служио епископ рашко-призренски Теодосије. Парастосу су присуствовали представници Комисије за нестала лица, Канцеларије за Косово и Метохију, локалних самоуправа на Косову и Метохији, чланови удружења породица несталих, као и многобројни сународници.
Након парастоса, присутни су се упутили ка спомен-обележју несталима на коме су оставили беле руже, као знак сећања на невино страдале.
Спомен шетњи је уследила подневна Академија која је уприличена у великој сали Дома културе Грачаница. Владика Теодосије је овом приликом истакао да наше страдање не смемо заборавити, али да нас истовремено страдања нашег народа чине још више решеним да оно што је наше никада не напуштамо.
У својим излагањима представници институција и гласноговорници жртава уједињени су у мисли да је 17. март дан сећања, обећања и истрајности у борби за истину и правду за све недужне који су своје животе изгубили, као и оне који своје животе чувају на Косову и Метохији.
13. март 2023. године
У Драчу, у Албанији одржан је састанак Оперативне групе за базу података активних случајева лица несталих услед оружаних сукоба на подручју бивше Југославије 13. марта 2023. године, који је Међународна комисија за нестала лица организовала у корист представника домаћих институција Републике Србије, Црне Горе и тзв. Косова, у вези решавања случајева несталих лица од заједничког интереса.
Током састанка размењене су информације о новоотвореним случајевима од заједничког интереса за све стране, који би могли бити део јавне базе активних случајева лица несталих у оружаним сукобима на простору бивше Југославије. Такође, договорени су и наредни кораци у предстојећим активностима које би могле водити решавање бројних случајева несталих лица.
8. март 2023. године
У Музеју примењене уметности у Београду, Удружење породица несталих и погинулих "Суза" из Београда, у сарадњи са Музејом жртава геноцида, јавности је представило две књиге под заједничким називом "Кад чекање и неизвјесност успоре ритам живота". Обе књиге су написане на српском и енглеском језику и припремљене у форми зборника сведочанстава о страдању српског народа у току оружаних сукоба у периоду од 1991. до 1995. године у Хрватској.
Промоцији књига у галерији „Жад“ Музеја примењене уметности у Београду, присуствовали су представници Комисије за нестала лица, као знак подршке том пројекту, са циљем да се породицама несталих и погинулих укаже на бригу државних институција у проналажењу истине и правде. С обзиром да су ови догађаји део историје, циљ посете је био и очување историјског сећања на жртве. Овај догађај један је у низу активности кроз који Комисија за нестала лица, у сарадњи са породицама и удружењима несталих лица учествује, у сврху помоћи у развијању емпатије према породицама несталих и погинулих лица, како би ширу јавност подстакла на разумевање последица ратова и борбу против неправде и дискриминације. Промоција ових књига важан је и као подстицај за јавну расправу о значају правде, помирења и суочавања с прошлошћу, са крајњим циљем стварања друштвеног консензуса о потреби да се са историјским догађајима суочи на начин који је праведан и истинит. Стварање писаног сведочанства о страдању српског народа, у периоду од 1991. до 1995. године, у Хрватској значајно је и као извор информација које могу да помогну у тражењу за несталим лицима са циљем коначне идентификације и предаје посмртних остатака породицама жртава.
Присуством представника Комисије за нестала лица наведеној промоцији послата је снажна порука, да држава предузима све мере из своје надлежности како би се решили сви случајеви несталих лица и проблеми које породице несталих лица имају као последицу нестанка њихових најмилијих.
22. фебруар 2023. године
На иницијативу Регионалне мреже удружења породица несталих лица на подручју бивше Југославије, дана 22. фебруара 2023. године у Сарајеву, одржан је Форум жена укључених у процес решавања судбине несталих лица, у којем je учешће узела представница Комисије за нестала лица. Такође, учешће су узеле и представнице надлежних домаћих институција Републике Хрватске, Босне и Херцеговине, Црне Горе и тзв. Косова.
На Форуму се разговарало о значајним темама за унапређење процеса решавања случајева несталих лица које се односе на укључивање у процес лица са личним наративом односно губитком члана породице, њихових потреба и мотивације за укључивање у сам процес. Такође, разговарало се о изазовима приликом остваривања права чланова породица несталих и изазовима у раду представника институција у контексту “жена с друге стране процеса”.
Циљ форума је био да се укаже на пожртвованост жена, али и на ризике и изазове са којима су се жене суочавале током свог рада у процесу решавања судбине несталих лица.
Након дискусија свих учесница у Форуму донето је неколико закључака који обухватају питање даљег финансирања овог пројекта, организација проширеног састанка жена из породица несталих лица и жена политички ангажованих али и о проналаску модалитета за пружање будуће помоћи за рад удрузжења породица несталих лица.
3. фебруар 2023. године
Поводом решавања питања неидентификованих посмртних остатака у приштинској мртвачници и других питања од значаја за решавање случајева несталих лица, одржано је низ састанака Подгрупе за форензичка питања, Тима за анализу, као и тематски састанак у вези са представљањем акционог плана за решавање овог питања, 2. и 3. фебруара 2023. године, у Приштини.
Делегације Београда и Приштине представиле су извештаје о спроведеним активностима које се тичу појединачних случајева несталих лица. Обе делегације су сагласне да је највећа препрека у њиховом решавању то што недостају референтни узорци за ДНК анализу сродника несталих лица те да је потребно прикупити додатне узорке сродника како би се омогућила идентификација посмртних остатака НН лица. Такође, делегације су сагласне и да је потребно изузети додатне коштане узорке са оних посмртних остатака чије профилисање није било успешно у претходном периоду. Овом приликом договорене су и заједничке активности у вези са неидентификованим посмртним остацима који се налазе у мртвачници у Приштини.
Приштинска делегација је изнела акциони план, циљеве, задатке и активности које је неопходно спровести за решавање неидентификованих посмртних остатака у мртвачници у Приштини. Ради решавања овог питања приштинска делегација је навела конкретне мере ради спровођења ових активности које обухватају и преглед предмета, обуће и одеће и др., који су пронађени уз посмртне остатке несталих лица ради класификације ових случајева и одређивања тачног броја посмртних остатака у мртвачници који су из мандата две делегације.
Једна од тема о којој се говорило је и потреба за сачињавањем извештаја који би садржао све номиноване локације појединачних и масовних гробница, за које су претходно размењене информације, са предлогом мера за поступање за сваку од њих.
Договорено је да обе стране сачине план рада за 2023. годину у вези са свим договореним активностима на решавању случајева несталих лица који би представили на што скоријем наредном састанку.
31. јануар 2023. године
Осма седница Групе за нестала лица (ГНЛ), одржана је у Загребу, у организацији Управе за заточене и нестале Министарства хрватких бранитеља Р. Хрватске (УЗН) и Међународне комисије за нестала лица (МКНЛ). Седници ГНЛ су поред организатора присуствовале и остале домаћеинституције надлежне за тражење несталих лица, потписнице Оквирног плана из Републике Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе и тзв. Косова.
Ово је трећа седница ГНЛ која се одржава у новом формату којом копредседавају ИЦМП и нека домаћа институција, овог пута је то била УЗН, у складу са новим форматом ГНЛ, који је успоствљен изменама и допунама Оквирног плана и Радних правила и процедура ГНЛ.
На почетку седнице констатовано је да је ГНЛ реализовао једну од кључних тачака објављивањем Базе података активних случајева лица несталих у сукобима на подручју бивше Југославије (База података) у новембру 2022. године, у Хагу, https://oic.icmp.int/index.php?w=reg_lista_pub_ter_in&l=ba. Разматран је напредак остварен у спровођењу Оквирног плана у две кључне области: решавање неидентификованих (НН) посмртних остатака и интезивирање рада на потенцијалним локацијама од заједничког интереса где би могле да се налазе скривене гробнице.
Још једна битна област о којој се овом приликом разговарало јесте одрживост ГНЛ као мултилатералног механизма који ради на решавању проблематике лица несталих у сукобима на простору бивше Југославије. У том контексту разматрана су три кључна аспекта ради обезбеђивања одрживости ГНЛ у јачању улоге Секретаријата ГНЛ у припреми седница, замени начела копредседавања председавањем од стране домаћина по принципу ротације и обезбеђивању средстава у буџету за учешће чланица ГНЛ на седницама и у активностима ГНЛ.
Осма седница ГНЛ и даља имплементација Оквирног плана се спроводи уз подршку влада Уједињеног Краљевства и Савезне Републике Немачке.
30. јануар 2023. године
У Министарству хрватских бранитеља, 30. јануара 2023. године, одржан је билатерални састанак Комисије за нестала лица Владе Републике Србије, предвођене председником Комисије Вељком Одаловићем и чланова Повјеренства за заточене и нестале Владе Републике Хрватске, предвођених председницом Повјеренства Ивоном Палтринијери.
Одржани састанак је још један у низу уложених напора за разменом информација са циљем решавања преосталих случајева несталих лица, с обзиром на то да је питање несталих лица једно од кључних нерешених питања у билатералним односима Републике Србије и Републике Хрватске.
На састанку се расправљало о отвореним питањима и захтевима обе стране, анализирани су односи тела надлежних за тражење несталих лица и договорене предстојеће активности.
Обе стране нагласиле су потребу отвореног дијалога у складу са хуманитарном димензијом питања несталих лица и сложиле се о потреби даљег интезивирања билатералне сарадње у складу са заједничким циљем - осигурања права на истину члановима породица несталих лица.
Договорено је да се следећи тематски састанак одржи у марту ове године. У међувремену наставиће се рад на прикупљању сазнања о отвореним питањима и захтевима обе стране.
У службеним евиденцијама Комисије још се као нестало води 1.562 лица несталих у вези са оружаним сукобима у Републици Хрватској.
У складу са значајем које питање несталих лица има за породице које су остале иза несталих лица, али и на друштво у целини, Комисија за нестала лица у сарадњи са надлежним органима Републике Србије наставља да холистичким приступом предузима све напоре како би се расветлила судбина преосталих случајева несталих лица.
15. децембар 2022. године
У Заводу за судску медицину и криминалистику Медицинског факултета, у Загребу, уз присуство чланова породица, обављена је идентификација посмртних остатака два лица српске националности, страдалих током оружаних сукоба на простору бивше Југославије, током акције хрватске војске и полиције „Бљесак“. Посмртни остаци обе жртаве пронађене су приликом разминирања терена у шуми код Окучана (1) и Шуметлици (1) у току 2021. године.
Од самог почетка процеса ексхумацијa и идентификација посмртних остатака које су вршене на подручју Републике Хрватске, по заједнички утврђеној методологији, нашој страни је омогућен мониторинг те је и овог пута идентификацијама присуствовао мониторски тим Комисије за нестала лица.
Посмртни остаци ова два лица идентификовани су методом анализе ДНК и њихова сахрана биће обављена у складу са израженим жељама породица.
Према подацима Комисије кроз овај процес, у периоду 2001. до 2022. године, из регистрованих, масовних гробница, појединачних гробних места и других необележених локација ексхумирани су посмртни остаци преко 1400 жртава српске националности страдалих у оружаним сукобима на територији Републике Хрватске, а посмртни остаци преко 990 идентификованих жртава су предати породицама ради сахране.
Овим је настављен процес идентификација жртава српске националности, чије породице живе у Републици Србији, што је од посебног значаја за породице несталих лица, које годинама покушавају да пронађу и достојно сахране посмртне остатке својих најближих.
12. децембар 2022. године
Дана 12. децембра 2022. године, у Београду, одржан је радни састанак Оперативне групе за решавање неидентификованих случајева (ННОГ), у организацији Међународне комисије за нестала лица (МКНЛ).
Састанку су присуствовали представници Комисије за нестала лица Владе Републике Србије, Института за нестала лица Босне и Херцеговине, Управе за заточене и нестале Министарства хрватских бранитеља и Комисије за нестала лица Владе Црне Горе (домаће институције).
Ово је други састанак Оперативне групе која се одржава у новом формату којом копредседавају ИЦМП и нека домаћа институција, потписница Оквирног плана, након усвајања измена и допуна Оквирног плана и Радних правила и процедура, које су у децембру 2021. године усвојене на седници у Сарајеву.
На састанку је извршен преглед закључака с претходног састанка ННОГ и размењене су информације о активностима спроведеним у вези са случајевима од заједничког интереса. Настављен је рад на локацијама градско гробље Лешће у Београду, масовна гробница у Окучанима, село Лубанић, локација Миљевачки плато и других појединачних случајева. Представници домаћих институција су известили како су након одржавања претходног састанка у јануару 2022. године наставили са спровођењем активности прикупљања референтних узорака сродника несталих лица у циљу идентификације посмртних остатака који се налазе у мртвачницама широм региона. У даљем току састанка предлагани су додатни случајеви и локације од заједничког интереса и разматране су додатне теме за дискусију ради постизања конкретних резултата и унапређења рада ННОГ.
Оцењено је да је потребно наставити даље прикупљање референтних узорака од сродника несталих лица који до сада нису уступили своје референтне узорке, те ће се и будући рад ННОГ базирати на проналаску истих у циљу решавања што већег броја НН случајева у мртвачницама широм региона. У том смислу, ради реализације постигнутих договора препозната је потреба редовног одржавања билатералних и трилатералних састанака домаћих институција чланица Групе за нестала лица.
Чланови су се обавезали да ће наставити са разменом информација и документације који могу довести до решавања што већег броја НН случајева који су били предмет рада ННОГ али и у вези са новим случајевима и локацијама од заједничког интереса који су на овом састанку предложени.
12. децембар 2022. године
У Београду је 9. децембра 2022. године одржан округли сто под називом „Право породица на истину, правду, репарацију и меморијализацију“. Округли сто је поводом обележавања Међународног дана људских права организовало Удружење породица киднапованих и несталих лица на Косову и Метохији, уз подршку Комисије за нестала лица и Међународног комитета Црвеног крста.
У дискусији су учешће узели представници Комисије за нестала лица, Удружења породица киднапованих и несталих, као и представници релевантних међународних организација и домаћих институција који су активно укључени у решавање проблема несталих лица. Они су одговарали на питања чланова породица несталих и изложили предлоге који се тичу будућих активности.
Овом приликом су породице киднапованих и несталих затражиле од надлежних институција да уложе додатне напоре како би се убрзао процес проналажења несталих лица и остварила права која припадају породицама жртава. Питање несталих лица је најтежа последица сукоба на Косову и Метохији, стога породице очекују хуманитарни и правни приступ овом проблему како би се после 24 године приближили истини и добили одговоре и сазнали судбине њихових најближих.
12. децембар 2022. године
Министраство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, у сарадњи са Тимом УН у Србији, Мисијом ОЕБС у Србији и под покровитељством председнице Владе Републике Србије Ане Брнабић обележило је 10. децембар – Међународни дан људских права. У Дому Народне Скупштине Републике Србије одржан је скуп „Да нико не буде изостављен – у сусрет обележавању 75 година Универзалне декларације о људским правима“.
Овом приликом истакнута су доследна залагања Републике Србије за унапређење и поштовање права човека и његових основних слобода. Током радног дела скупа одржани су друштвени дијалози на којим су поред представника државних органа и институција, представника организација цивилног друштва, међународне заједнице анализирали положај најостељивијих категорија друштва и предлагали активности које се тичу даљег деловања у овој области.
8. децембар 2022. године
У селу Јавор, општина Сува Река извршена је претрага терена ради провере информација о постојању масовне гробнице, у циљу проналаска посмртних остатака лица страдалих током конфликта на АП КиМ.
Информација о постојању масовне гробнице на овој локацији је заснована на анализи сателитских снимака добијених од стране немачког контигента КФОР и закључка експерата ЕУЛЕКС.
На позив Приштинске делегације Радне групе за нестала лица поред представника Београдске делегације активностима на локацији присуствовали су и представници ЕУЛЕКС и МКЦК.
Претрага терена није довела до проналаска посмртних остатака лица која се воде као нестала, што је и потврђено на основу археолошке процене стања земљишта од стране стручњака из те области.
6. децембар 2022. године
У Прес центру УНС одржана je конференција за медије под називом „Последице кршења права жртава и њихових породица“. У сусрет обележавању Међународног дана људских права конференцију је организовало Удружење породица косметских страдалника. Позиву чланова удружења да јавно говоре одазвали су се председник Комисије за нестала лица Вељко Одаловић, омбудсман Зоран Пашалић, форензичар проф. др Сузана Матејић, као и помоћник директора Канцеларије за Косово и Метохију Игор Поповић.
Своје излагање Вељко Одаловић је започео напоменом да се у овом тренутку не говори о заштити и унапређењу људских права, што је неопходно, већ о њиховом бруталном и континуираном кршењу. Он је истакао да је процес решавања судбине несталих лица већ годину и по дана замрзнут и за српске и за албанске породице. Приштинске институције одбијају да поступају по захтевима Београдске делегације, а реаговања са њихове стране не постоје ни у ситуцијама када је све јасно и познато. У име Удружења косметских страдалника, председница Наташа Шћепановић је рекла да ће упутити протестну ноту међународним организацијама којом ће инсистирати на расветљавању злочина почињених над српским и неалбанским жртвама, али и на заштити њихових права. С тим у вези, представници Канцеларије за Косово и Метохију и институције заштитника грађана били су уједињени у ставу да се активно треба укључити у борбу за остваривање права Срба на Косову, као и 250 000 оних који су прогнани са тих простора.
29. новембар 2022. године
Дана 29. новембра 2022. године, у Београду, одржан је трилатерални састанак Комисије за нестала лица Владе Републике Србије, предвођене председником Комисије Вељком Одаловићем, Института за нестале особе Босне и Херцеговине, предвођеног председавајућим колегија директора Мујом Хаџиомеровићем и Комисије за нестала лица Владе Црне Горе, предвођене председником Драганом Ђукановићем.
Састанку су присуствовали и представници међународних организација које се баве питањем несталих лица Међународног комитета Црвеног крста и Међународне комисије за нестала лица.
Теме састанка су биле унапређење правног оквира сарадње, стање у проблематици несталих лица и разматрање осталих питања која су од значаја за међудржавну сарадњу ради решавања питања лица која се воде као нестала у оружаним сукобима 1990-тих година на простору бивше Југославије.
Представници надлежних владиних тела за тражење несталих лица све три земље, истакли су своју опредељеност решавању питања несталих лица као приоритетном хуманитарном питању од непроценљивог значаја за породице несталих лица и од великог значаја за даље јачање добросуседских односа, обнову поверења и поштовање људских права у региону.
На састанку представници Комисије за нестала лица Владе Републике Србије, Института за нестале особе БиХ и Комисије за нестала лица Владе Црне Горе изнели су тренутно стање у проблематици несталих лица и истакли значај јавног објављивања „Базе података активних случајева лица несталих у току оружаних сукоба на простору бивше Југославије“.
У наставку састанка, известили су о предузетим активностима у односу на раније преузете обавезе, док је посебна пажња посвећена отвореним питањима. Оцењено је како је постигнут напредак у решавању отворених питања и да је неопходно да се учине додатни напори кроз конкретне механизме будуће сарадње са циљем њиховог решавања и том приликом позвали и друге учеснике у процесу да дају свој допринос.
Договорене су и предстојеће активности, заједничка извиђања места могућих гробница и примопредаја идентификованих посмртних остатака жртава.
Ради унапређења правног оквира сарадње, између Републике Србије и Црне Горе, договорено је да се изради нацрт Радних правила и процедура за спровођење Протокола о сарадњи у тражењу несталих лица као што је то урађено са Босном и Херцеговином. Следећи радни састанак на ту тему ће се одржати за месец дана.
Покренуто је и неколико различитих иницијатива за унапређење заједничког рада надлежних тела за тражење несталих лица на оперативном нивоу које би допринеле да се аналитичким радом на конкретним локацијама и случајевима несталих лица смањи број неидентификованих посмртних остатака у мртвачницама широм региона.
На крају, стране су истакле како су добродошли сви механизми и да се не доводи у питање њихова спремност у решавању питања несталих лица, те су се сагласиле како ће наставити да предузимају све напоре како би се расветлила судбина преосталог броја нерешених случајева несталих лица, што је од посебног значаја за породице несталих лица, које годинама покушавају да пронађу и достојно сахране посмртне остатке својих најмилијих.
10. новембар 2022. године
У организацији Црвеног крста Ниш, у четвртак, 10. новембра 2022. године, одржан је информативни састанак са породицама несталих лица по пројекту под називом „Пружање психолошке и психосоцијалне подршке породицама несталих лица и меморијализација“ Међународног комитета Црвеног крста.
Пројекат има за циљ да кроз дружење, информативни и психолошки рад пружи помоћ породицама несталих лица која се годинама суочавају са неизвесношћу проналаска својих најмилијих. Поред овог циља психо-социјалне подршке породицама несталих предвиђено је да пројекат подстакне подизање свести шире јавности о проблематици несталих лица и процесу тражења који предуго траје.
Учешће на радионици узели су поред представника Црвеног крста Ниш, представници Комисије за нестала лица и Међународног комитета Црвеног крста који су са породицама несталих поделили корисне информације о самом процесу тражења несталих лица.
Ово је још један у низу састанака са породицама несталих лица који представља наставак наведеног пројекта Међународног комитета Црвеног крста, који су одржани у Крагујевцу, Београду и Новом Саду.
3. новембар 2022. године
Група за нестала лица (ГНЛ) и Међународна комисија за нестала лица (МКНЛ) данас су у Хагу, у оквиру Берлинског процеса, покренуле Базу података активних случајева лица несталих услед оружаних сукоба на простору бивше Југославије.
Овом догађају су поред представника домаћих институција чланица ГНЛ и МКНЛ, присуствовали и представници Регионалне координације удружења породица несталих лица, амбасадори земаља чланица Берлинског процеса који су акредитовани у Хагу, као и представници влада Уједињеног Краљевства и Савезне Републике Немачке уз чију подршку је одржан овај догађај.
Успостављање јединствене, интерактивне базе података случајева несталих лица осигураће да ажурна евиденција буде у сваком тренутку доступна широј јавности. База података омогућава породицама несталих лица, грађанима и другим заинтересованим странама да изврше увид и прегледају постојећу евиденцију али и да путем интернета домаћим институцијама надлежним за питања несталих лица у Србији, Босни и Херцеговини, Хрватској, тзв. Косову и Црној Гори, доставе повратне информације.
Како је у свом уводном обраћању изјавила Кетрин Бомбергер, генерални директор МКНЛ, успостављање базе података доступне јавности је резултат регионалне сарадње и опредељености за деполитизацију проблематике несталих лица и пружање информација утемељених на чињеницама. Такође, нагласила је да овај вид сарадње представља модел који може да се примени у другим регионалним постконфликтним контекстима где питање несталих лица представља предуслов обезбеђивању мира и очувању стабилности.
Вељко Одаловић, председник Комисије за нестала лица Владе Републике Србије је у оквиру свог излагања изјавио да је ГНЛ унапредила мултилатералну сарадњу на решавању случајева несталих лица, упркос захтевном политичком окружењу, што помаже њиховим породицама у проналаску спокоја. Такава настојања граде поверење између домаћих институција и доприносе поверњу у веродостојност напора које свака институција улаже у проналажење и идентификацију несталих, доприносећи тиме и деполитизацији саме проблематике несталих лица.
Шеф програма за Западни Балкан, Метју Холидеј, похвалио је рад домаћих институција у креирању јединствене базе података несталих лица која, како је истакао, осигурава транспарентност и унапређује поверење како међу домаћим институцијама тако и међу породицама несталих лица у целом региону.
Хаки Касуми, председавајући Регионалне координације удружења породица несталих лица је истакао да Регионална координација поздравља заједнички напор институција надлежних за питања несталих лица, укључујући и стварање регионалне базе података, те посебно нагласио да се упркос досадашњим настојањима преко 11.000 лица и даље води као нестало, те је стога од кључне важности да се уложе додатни напори како би се лоцирао што већи број несталих и како би њихове породице нашле спокој.
Након излагања свих учесника догађаја, Метју Холидеј је презентовао јавну базу података која је тог момента и јавно објављена. Навео је да се у Бази података коју води ГНЛ тренутно налази укупно 10.814 уноса. Овај број ће се мењати како се буду пријављивали нови случајеви, односно како се случајеви буду решавали. База података даје могућност претраживања по имену, очевом имену, презимену те пријављеном месту нестанка.
ГНЛ представља активни мултилатерални постконфликтни механизам за сарадњу који је утемељен на Декларацији о несталим лицима коју су 2018. године, у Лондону, потписали премијери шеснаест држава учесница Берлинског процеса за Западни Балкан, укључујући и премијере држава Западног Балкана. ГНЛ делује у складу са заједнички усаглашеним Оквирном планом за решавање питања несталих лица из сукоба на подручју бивше Југославије. Влада Уједињеног Краљевства и Влада Савезне Републике Њемачке финансирају провођење Оквирног плана.
Како би се осигурала одговорност, ГНЛ подноси годишње извештаје на самитима Берлинског процеса за Западни Балкан и на годишњем форуму удружења породица несталих лица с целог простора бивше Југославије.
Приступ Регионалној бази података активних случајева лица несталих у сукобима на подручју бивше Југославије можете приступити путем линка:
https://oic.icmp.int/index.php?w=reg_lista_pub_ter_in&l=ba или скенирајте следећи код:
14. октобар 2022. године
У организацији Међународне комисије за нестала лица (МКНЛ) 13. и 14. октобра 2022. године одржан је састанак представника домаћих институција из Србије и Хрватске, чланова Оперативне групе за базу података активних случајева лица несталих услед сукоба на подручју бивше Југославије (ОГ за базу података) у Загребу.
Ово је био последњи у низу састанак ОГ за базу података састала се у овом саставу како би наставила рад на припреми јавног објављивања „Базе активних случајева лица несталих у сукобима на простору бивше Југославије“ (База података). Током састанка, ради усклађивања података, размењене су информације и документација са којима располажу домаће институције. На овом састанку је обухваћено укупно 500 записа из Базе података која се односе на 250 појединачна случаја несталих лица, са различитим подацима.
Ово је од великог значаја за смањење броја дуплираних случајева несталих лица у Бази података што ће олакшати будући рад ОГ за базу података у циљу усклађивања преосталих различитих података ради припреме базе за њено јавно објављивање. Ово ће такође утицати и на будући рад домаћих институција ради лакшег проналаска преосталих несталих лица при чему су скоро у потпуности усаглашени подаци дуплираних случајева несталих лица ове две институције.
Група за нестала лица (ГНЛ) је 2018. године формирала ОГ за базу података како би се спроводиле активности предвиђене Оквирним планом за решавање питања несталих лица из сукоба на подручју бивше Југославије, потписан у Хагу 6. новембра 2018. године.
10. октобар 2022. године
У Скадру, у Албанији током периода од 2. до 5. октобра 2022. године одржан је састанак Оперативне групе за базу података активних случајева лица несталих услед оружаних сукоба на подручју бивше Југославије који по девети пут организује Међународна комисија за нестала лица уз подршку Владе Уједињеног Краљевства. Састанку су присуствовали представници надлежних домаћих институција за питање несталих лица из Републике Србије, Црне Горе и тзв. Косова.
Током четири дана учесници су радили на усаглашавању података и информација које се тичу преосталих појединачних случајева лица несталих у сукобу на простору АП КиМ. Представници обе стране су том приликом уступили своју расположиву документацију, а њиховом разменом омогућено је ревидирање и изједначавање постојећих података на регионалној бази несталих лица.
Овај сусрет је био последњи у низу припремних састанака ради усаглашавања података случајева лица несталих у сукобу на простору АП КиМ, пред јавно објављивање „Базе активних случајева лица несталих у сукобима на простору бивше Југославије“ које је планирано за новембар 2022. године.
30. септембар 2022. године
У периоду од 29. до 30. септембра 2022. године одржан је састанак представника домаћих институција из Србије и Босне и Херцеговине, чланова Оперативне групе за базу података активних случајева лица несталих услед сукоба на подручју бивше Југославије (ОГ за базу података) у Београду, у организацији Међународне комисије за нестала лица (МКНЛ).
ОГ за базу података састала се у овом саставу по први пут како би наставила рад на припреми јавног објављивања „Базе активних случајева лица несталих у сукобима на простору бивше Југославије“ (База података).
Током састанка, ради усклађивања података, размењени су изворни подаци из захтева за тражење несталих лица, антемортем података али и података из матичних књига са којима располажу домаће институције. На овом састанку је обухваћено укупно 378 записа из
Базе података која се односе на 189 појединачна случаја несталих лица, са различитим подацима.
Ово је од великог значаја за смањење броја дуплираних случајева несталих лица у Бази података што ће олакшати будући рад ОГ за базу података у циљу усклађивања преосталих различитих података ради припреме базе за њено јавно објављивање. Ово ће такође утицати и на будући рад домаћих институција ради лакшег проналаска преосталих несталих лица при чему су у потпуности усаглашени подаци дуплираних случајева несталих лица ове две институције.
Група за нестала лица (ГНЛ) је 2018. године формирала ОГ за базу података како би се спроводиле активности предвиђене Оквирним планом за решавање питања несталих лица из сукоба на подручју бивше Југославије, потписан у Хагу 6. новембра 2018. године.
15. септембар 2022. године
У периоду од 13. до 15. септембра 2022. године у Подгорици је одржан осми састанак Оперативне групе за базу података активних случајева лица несталих услед оружаних сукоба на подручју бивше Југославије (ОГ за базу података) који је организовала Међународна комисија за нестала лица уз подршку Владе Уједињеног Краљевства. Учесници састанка били су представници домаћих институција задужених за решавање питања несталих лица из Републике Србије, Црне Горе и тзв. Косова.
Истовремено, одржан је још један састанак ОГ за базу података на ком су узели учешће представници домаћих институција Републике Србије и Републике Хрватске.
Повод састанака био је рад на усклађивању података за нестала лица која се налазе у регионалној бази несталих. Током тродневног састанка ажуриране су, допуњене и размењене информације и документације, а на тај начин и усаглашени подаци за 416 појединачних случајева који се односе на лица нестала током сукоба на АП КиМ и за 310 појединачних случајева који се односе на лица нестала током сукоба на простору Републике Хрватске.
ОГ за базу ће и на наредним сусретима наставити рад на преосталим случајевима несталих лица у циљу планираног јавног објављивања „Базе активних случајева лица несталих у сукобима на простору бивше Југославије“.
12. септембар 2022. године
У Подгорици је 12. септембра 2022. године одржан први састанак регионалног Форума за породице несталих, који је организовала Међународна комисија за нестала лица (МКНЛ).
Група за нестала лица (ГНЛ) је на својој шестој редовној седници установила нови формат за укључивање породица несталих лица у мултилатералну сарадњу домаћих институција надлежних за тражење лица несталих у сукобима на простору бивше Југославије.
Форум породица несталих представља нови формат за размену информација сa представницима удружења породица несталих који су чланови Регионалне координације и домаћих институција које учествују у раду ГНЛ. Примарни циљ Форума за породице несталих јесте да се пруже најновије информације о спровођењу Оквирног плана и мултилатералној сарадњи која се одвија у контексту ГНЛ. Домаће институције ће, такође, имати прилику да представе своје појединачне активности усмерене на решавање случајева несталих лица.
На састанку се говорило о најновијим информацијама о напетку у спровођењу Заједничког оквирног плана и мултилатералној сарадњи у оквиру ГНЛ - представљање Извештаја ГНЛ за 2022. годину и представљање повратних информација у вези са питањима достављеним од стране Регионалне координације која се односе на појединачне активности домаћих институција, чланица ГНЛ, у периоду од 1. јануара 2021. до 30. јуна 2022. године.
Сутрадан, 13. септембра 2022. године, представници домаћих институција надлежних за тражење лица несталих у сукобима на простору бивше Југославије, присуствовали су обележавању Заједничке комеморације код Споменика свим цивилним жртвама сукоба на простору бивше Југославије у Подгорици, где су у присуству представника Међународне комисије за нестала лица, Амбасаде Велике Британије и представника удружења породица несталих лица у знак поштовања и сећања на жртве положени венци.
8. септембар 2022. године
На позив представника Приштинске делегације Радне групе за нестала лица представници Београдске делегације присуствовали су, 8. септембра 2022. године, у селу Клобукар, на територији општине Ново Брдо, теренском извиђању ради утврђивања могућности да се на тој локацији налазе посмртни остаци лица српске националности која се воде као нестала у сукобу на простору АП КиМ.
Извиђање локације је спроведено, у складу са раније постигнутим договором две делегације. Предмет претраге је био сеоски бунар на основу информације коју су доставиле породице несталих лица.
Овој активности су поред представника београдске и приштинске делегације Радне групе за нестала лица, присуствовали и представници Међународног комитета Црвеног крста и Еулекса.
Провера терена на локацији је трајала један дан и није резултирала проналаском посмртних остатака несталих лица.
6. септембар 2022. године
Председник Комисије за нестала лица Вељко Одаловић и координатор Међународног комитета Црвеног крста за питања несталих лица и њихових породица за Западни Балкан, Мартина Фава, потписали су Меморандум о разумевању у Београду.
Након неколико одржаних састанака у претходној години између представника Комисије и МКЦК, на тему прибављања релевантних информација и документације о несталим лицима, из архива и база података Међународног резидуалног механизма за кривичне судове као и других релевантних међународних организација и институција, покренута је иницијатива за потписивање Меморандума о разумевању између Комисије и МКЦК, преношењу и коришћењу информација и докумената који се односе на активне случајеве лица несталих у прошлим конфликтима и који су добијени из релевантних архива. Овим ће се олакшати размена релевантних информација и документације и ставити у функцију решавања случајева несталих лица, расветљавању њихове судбине и места где се они налазе.
Овим Меморандумом, обе стране су сагласне да у складу са својим мандатима сарађују и помажу једна другој, уложе све напоре да обезбеде позитиван исход сарадње, уважавајући хуманитарни карактер решавања проблематике несталих лица и допринесу расветљавању судбине лица која се још увек воде као нестала у оружаним сукобима и у вези са оружаним сукобима на простору бивше СФРЈ и АП КиМ.
30. август 2022. године
Координација српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије, као кровна организација која окупља више од 60 удружења породица, у сарадњи са београдском канцеларијом Међународног комитета Црвеног крста обележила је 30. август – Међународни дан несталих лица.
Комеморативна академија поводом Међународног дана несталих лица одржана је истовремено у Београду, Краљеву, Нишу и Грачаници.
На конференцији у Београду, поред представника Међународног комитета Црвеног крста, Црвеног крста Србије и Координације српских удружења, учешће је узео председник Комисије за нестала лица Вељко Одаловић, који се обратио јавности и породицама жртава, и упутио симболичну и суштинску подршку њиховој борби за остваривање права на истину и правду.
Такође, конференцији су присуствовали представници Тужилаштва за ратне злочине, Комесаријата за избеглице и миграције и Канцеларије за Косово и Метохију, као и бројни чланови породица несталих лица.
Након конференције за медије, делегација Координације је положила цвеће на споменик несталима у ратовима 90-их на простору бивше Југославије.
На конференцији у Краљеву, у просторијама градске управе Краљева, поводом обележавања Међународног дана несталих лица, поред представника Међународног комитета Црвеног крста, Црвеног крста Србије и Координације српских удружења, испред Комисије за нестала лица, учешће је узела Љиљана Крстић, начелница Одељења за нестала лица.
Такође, на скупу су присуствовали и чланови Покрета Срце Хероја.
Након конференције за медије, делегација Координације и сви учесници положили су венац и цвеће на споменик палим борцима на КиМ.
На конференцији у просторијама Црвеног крста у Нишу, а поводом обележавања Међународног дана несталих лица, поред представника Међународног комитета Црвеног крста, Црвеног крста Србије и Координације српских удружења, испред Комисије за нестала лица говорио је Божидар Поповић, виши саветник у Одељењу за нестала лица.
На конференцији одржаној испред споменика у Грачаници, поводом обележавања Међународног дана несталих лица, поред представника Међународног комитета Црвеног крста, Црвеног крста Србије и Координације српских удружења, испред Комисије за нестала лица присутнима се обратила Весна Бошковић, Руководилац групе за нестала лица на простору АП КиМ.
26. август 2022. године
У сусрет обележавању Међународног дана несталих лица, Удружење породица косметских страдалника и међуетнички Ресурсни центар за нестала лица из Приштине, одржали су 26. августа 2022. године у Медиjа центру конференцију под називом: „КО ХОЋЕ НАЂЕ НАЧИН, КО НЕЋЕ НАЂЕ ИЗГОВОР“.
Поред представника Удружења породица косметских страдалника учешће су узели и представници Ресурсног центра, као и представник Комисије за нестала лица.
Чланови породица несталих лица, незадовољни решавањем овог питања, истичу да се двадесет и три године након завршетка оружаних сукоба на Косову и Метохији на консолидованој листи несталих још увек налазе имена 1.621 особе чија судбина није разрешена и чијих гробова нема. Истакли су и да су у мртвачници у Приштини похрањени неидентификовани посмртни остацила њихових најмилијих и да у лабораторијама за ДНК анализу, уместо њихових имена, стоји број и шифра. Према њиховом мишљењу међународне и домаће институције су пале на испиту хуманости.
Представници удружења и Ресурсног центра су уједињени у ставу да је питање несталих лица најважније и то не само за њихове породице. Без његовог разрешења нема напретка, помирења, ни мира у региону. Послали су заједничку поруку званичницима да отворе архиве, размене информације и пронађу све нестале.
Након конференције за новинаре, чланови породица несталих су са Бранковог моста бацили венац и цвеће у знак поштовања и сећања на сва нестала лица.
26. август 2022. године
У периоду од 23-25. августа 2022. године у Приштини се одржао седми састанак Оперативне групе за базу података активних случајева лица несталих услед оружаних сукоба на подручју бивше Југославије (ОГ за базу) који је организовала Међународна комисија за нестала лица. Учесници састанка били су представници домаћих институција Републике Србије, Црне Горе и тзв. Косова у чијој је надлежности решавање питања несталих лица.
Повод овог сусрета, као и претходних, био је рад на припреми „Базе активних случајева лица несталих у сукобима на простору бивше Југославије“ и њеног јавног објављивања. Током тродневног састанка размењена је доступна документација, релевантне информације и подаци којима располажу домаће институције о лицима која се налазе у регионалној бази несталих лица, а чији се нестанак односи на територију Косова и Метохије.
Радна група је оформила ОГ за базу података 2018. године како би се спроводиле активности које су предвиђене Оквирним планом за решавање питања несталих лица из сукоба на простору бивше Југославије потписаним 6. новембра 2018. године.
23. август 2022. године
У Институту за судску медицину у Приштини, уз присуство чланова породице и представника Београдске делегације Радне групе за нестала лица, обављена је коначна идентификација и предаја посмртних остатака једног лица српске националности, страдалог у августу 1999. године током оружаног сукоба на простору Аутономне Покрајине Косова и Метохије.
Посмртне остатке страдалог лица преузели су 23. августа 2022. године чланови породице од стране Приштинске делегације.
Идентитет посмртних остатака страдалог лица утврђен је методом анализе ДНК. Сахрана је обављена истог дана на месном гробљу у Грачаници.
Овим је настављен процес идентификација жртава српске националности страдалих у оружаним сукобима на простору АП КиМ, што је од посебног значаја за породице несталих лица, које годинама покушавају да пронађу и достојно сахране посмртне остатке својих најближих.
5. август 2022. године
У Цркви Светог Марка у Београду 5. августа 2022. године одржан је парастос страдалим жртвама током акције хрватске војске и полиције „Олуја“ у организацији Удружења породица несталих и погинулих лица „Суза“. Парастос је служио епископ ремезијански Стефан.
Након службе, чланови Удружења породица несталих и погинулих лица „Суза“, у присуству представника државних институција, упутили су се ка Ташмајданском парку, где су на Спомен-обележје погинулима у ратовима на простору бивше Југославије положили венце и цвеће у знак сећања на све трагично страдале.
Овом приликом председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта напоменуо је да није могућа нормализација односа све док се не реши питање несталих лица, без обзира на њихову националну припадност.
Председница Удружења „Суза“ нагласила је да за породице које још увек нису пронашле своје најмилије агонија и „Олуја“ још увек трају, чак и након 27 година.
4. август 2022. године
Удружење породица несталих и погинулих лица „Суза“ организовало је у Прес центру УНС конференцију за медије на тему „Након 27 година од „Олује“ сјећања не блиједе“. Учесници конференције говорили су о страдању српског народа у акцији хрватске војске и полиције „Олуја“, проблематици и тренутној ситуацији која се тиче несталих лица, као и патњи чланова породица жртава чија агонија и борба за истином и правдом траје већ готово три деценије.
Прилику да се обрате присутнима имали су председник Комисије за нестала лица Вељко Одаловић, председница Удружења породица несталих и погинулих лица „Суза“ Драгана Ђукић, доктор војних наука и пуковник у пензији Коста Новаковић, као и чланови породица несталих лица.
Вељко Одаловић је истакао да се не сме престати са обележавањем сећања на злочине и жртве, будући да преко 300 ексхумираних тела страдалих лица у овој акцији и даље чека на идентификацију. Такође, навео је да Хрватска тренутно не показује иницијативу, нити предузима активности по питању расветљавања судбине несталих лица.
Према речима председнице Удружења „Суза“ Драгане Ђукић, породице несталих су учиниле све што је у њиховој моћи, али да нема помака ни у процесу ексхумација, ни у остваривању права крајишких Срба. Нагласила је значај убрзања потраге и идентификације несталих лица и указала на чињеницу да је ћутање о злочину исто као да се он није ни догодио.
2. август 2022. године
Седма седница Групе за нестала лица (ГНЛ), одржана је 2. августа 2022. године, у Подгорици, у организацији Комисије за нестала лица Црне Горе и Међународне комисије за нестала лица (МКНЛ). На састанку ГНЛ поред представника домаће институције за тражење несталих лица Црне Горе присуствовали су и представници Републике Србије, Босне и Херцеговине и тзв. Косова, док су представници из Републике Хрватске узели учешће путем он лајн платформе.
Ово је друга седница ГНЛ која се одржава у новом формату којом копредседавају ИЦМП и нека домаћа институција, потписница Оквирног плана, након усвајања измена и допуна Оквирног плана и Радних правила и процедура, које су у децембру 2021. године усвојене на седници у Сарајеву.
На овој седници су договорене су будуће активности које се односе на јавно објављивање базе података, састанак форума породица и динамика одржавања састанака оперативних група за базу података и неидентификоване (НН) случајеве. Такође, ГНЛ је на овој седници постигао значајан напредак у припреми свог редовног извештаја који ће бити представљен у оквиру Самита Берлинског процеса.
Седма седница ГНЛ и даља имплементација Оквирног плана се спроводи уз подршку влада Уједињеног Краљевства и Савезне Републике Немачке.
21. јул 2022. године
На граничном прелазу Сремска Рача, између надлежних тела за тражење несталих лица Републике Србије и Босне и Херцеговине, 21. јула 2022. године извршена је примопредаја посмртних остатака три лица страдалих у сукобима на простору бивше СФРЈ у периоду 1991-1995. године.
Комисија за нестала лица Владе Републике Србије је Институту за нестале особе Босне и Херцеговине предала посмртне остатке једног лица, припадника бивше ЈНА, страдалог у Бјеловару 1991. године. Посмртни остаци страдалог преузети су од хрватске стране 1995. године, као НН лице и сахрањени на гробљу Лешће у Београду. Након ексхумације посмртних остатака НН лица са овог гробља узети су коштани узорци за ДНК ради утврђивања идентитета. Од Међународне комисије за нестала лица (ИЦМП) добијен је позитиван ДНК извештај. Имајући у виду да се ради о грађанину БиХ, а у складу са исказаном жељом породице, Институт за нестале особе БиХ организоваће коначну идентификацију ових посмртних остатака и предају породици ради сахране.
До прелиминарне идентификације још једног припадника бивше ЈНА страдалог у Бјеловару 1991. године је дошло заједничким напорима Комисије за нестала лица, Института за нестале особе и Међународне комисије за нестала лица кроз рад Оперативне групе за решавање неидентификованих случајева на чијим састанцима су размењене информације о активностима спроведеним у вези са случајевима од заједничког интереса, на локацији градско гробље Лешће у Београду.
Истог дана од Института за нестале особе БиХ, Комисија је преузела накнадно идентификоване делове посмртних остатака 2 лица, које ће у сарадњи са надлежним органима предати породицама у Србији ради сахране. Ради се о лицима која су смртно страдала 1992. године у БиХ а ексхумирани су из масовних гробница код Ливна и Сарајева.
У службеној евиденцији Комисије за нестала лица се води још 218 лица несталих у Босни и Херцеговини.
20. јул 2022. године
У периоду од 18. до 20. јула 2022. године одржан је састанак представника домаћих институција из Србије и Хрватске, чланова Оперативне групе за базу података активних случајева лица несталих услед сукоба на подручју бивше Југославије (ОГ за базу података) у Београду, у организацији Међународне комисије за нестала лица (МКНЛ).
ОГ за базу података састала се у овом саставу по први пут како би наставила рад на припреми јавног објављивања „Базе активних случајева лица несталих у сукобима на простору бивше Југославије“ (База података).
Током састанка, ради усклађивања података, размењени су изворни подаци из захтева за тражење несталих лица, антемортем података али и података из матичних књига са којима располажу домаће институције. На овом састанку је обухваћено укупно 504 записа из Базе података која се односе на 252 појединачна случаја несталих лица, са различитим подацима.
Ово је од великог значаја за смањење броја дуплираних случајева несталих лица у Бази података што ће олакшати будући рад ОГ за базу података у циљу усклађивања преосталих различитих података ради припреме базе за њено јавно објављивање. Ово ће такође утицати и на будући рад домаћих институција ради лакшег проналаска преосталих несталих лица. У овом формату, предвиђено је одржавање још два састанка између домаћих институција Србије и Хрватске, ради потпуног усаглашавања података дуплираних случајева несталих лица.
Група за нестала лица (ГНЛ) је 2018. године формирала ОГ за базу података како би се спроводиле активности предвиђене Оквирним планом за решавање питања несталих лица из сукоба на подручју бивше Југославије, потписан у Хагу 6. новембра 2018. године.
30. јун 2022. године
Међународна комисија за нестала лица је шести пут организовала састанак Оперативне групе за базу података активних случајева лица несталих услед сукоба на подручју бивше Југославије (ОГ за базу података) у периоду од 27.06 – 29.06.2022. године у Приштини. Учесници састанка били су представници надлежних домаћих институција за питање несталих лица Републике Србије, Црне Горе и тзв. Косова.
Током овог сусрета ОГ за базу података наставила је рад на припреми „Базе активних случајева лица несталих у сукобима на простору бивше Југославије“ која ће бити јавно објављена.
На састанку је размењивана расположива документација и информације, самим тим ревидирани су и усаглашавани подаци који се односе на случајеве нестанака на територији Косова и Метохије, а налазе се у регионалној бази несталих лица.
ОГ за базу података оформљена је 2018. године од стране Групе за нестала лица, са циљем спровођења предвиђених активности из Оквирног плана за решавање питања несталих лица из сукоба на подручју бивше Југославије који је потписан у Хагу, 06.11.2018. године.
30. јун 2022. године
У Заводу за судску медицину и криминалистику Медицинског факултета, у Загребу, уз присуство чланова породица, обављена је идентификација посмртних остатака пет лица српске националности, страдалих током оружаних сукоба на простору бивше Југославије, у периоду 1991-1995. године, на подручју Републике Хрватске. Посмртни остаци ексхумирани су у Винковцима (1), Селинама (1), Книну (1), Шибенику (1) и Петрињи (1).
Посмртни остаци ових пет лица идентификовани су методом анализе ДНК и њихова сахрана биће обављена у складу са израженим жељама породица.
Од самог почетка процеса ексхумацијa и идентификација посмртних остатака које су вршене на подручју Републике Хрватске, по заједнички утврђеној методологији, нашој страни је омогућен мониторинг те је и овог пута идентификацијама присуствовао мониторски тим Комисије за нестала лица.
Према подацима Комисије кроз овај процес, у периоду 2001. до 2022. године, из регистрованих, масовних гробница и појединачних гробних места ексхумирани су посмртни остаци преко 1400 жртава српске националности страдалих у оружаним сукобима на територији Републике Хрватске, а посмртни остаци преко 985 идентификованих жртава су предати породицама ради сахране.
Овим је настављен процес идентификација жртава српске националности, чије породице живе у Републици Србији, што је од посебног значаја за породице несталих лица, које годинама покушавају да пронађу и достојно сахране посмртне остатке својих најближих.
21. јун 2022. године
У Цркви Светог Марка у Београду, данас је служен парастос српским жртвама страдалим, 21. јуна 1992. године, на Миљевачком платоу у току оружаних сукоба на простору бивше СФРЈ, у организацији Удружења породица несталих и погинулих лица “Суза”.
Након тога, у мирној шетњи чланова породица жртава, осталих појединаца и представника институција и организација, присутни су отишли до Спомен обележја српским жртвама страдалим у ратовима од 1991. до 2000. годнине на простору бивше Југославије, у Ташмајданском парку, да положе цвеће.
Присутнима се обратила Соња Росић, представница Удружења породица несталих и погинулих лица “Суза”. Она је том приликом подсетила да је на данашњи дан, пре 30 година, хрватска војска напала положаје српске Територијалне одбране, иако је затражила од српске стране да се уздржи од провокација због Међународног фестивала детета, који је тај дан требало да почне у Шибенику. У нападу је убијено 40 српских територијалаца, неколико њих рањено и заробљено, упркос чињеници да се подручје налазило под заштитом УН. По завршетку акције, хрватски војници су уместо да тела страдалих врате породицама ради сахране, заробљене српске војнике под претњом смрти принудили да тела убијених бацају у Крашке јаме у Промини, рекла је, Соња Росић, додајући да су све забележили видео камером. После два месеца, тачније 18. августа исте године извршена је ексхумација страдалих. Од последица масакрирања није било могуће идентификовати посмртне остатке 12 жртава. Сви су покопани у заједничку гробницу на Книнском гробљу и до данас нису идентификовани, навела је Росић.
Након излагања Соња Росић упутила је хрватским властима јавни апел, у име породица страдалих, за спровођење процеса ексхумација и идентификација страдалих лица покопаних у заједничкој гробници на Новом книнском гробљу, у циљу коначног утврђивања идентитета и предаје породицама ради достојне сахране.
На билатералном састанку надлежних владиних тела за тражење несталих лица Р. Србије и Р. Хрватске, одржаном у Загребу 2013. године, Комисија за нестала лица је предала хрватској страни захтев за ексхумацију и идентификацију смртно страдалих лица из ове акције који су покопани као НН лица на гробљу у Книну. Иако је више пута до данас Комисија на различитим нивоима сарадње са хрватском страном инсистирала на ексхумацији и идентификацији жртава, чије су породице пријавиле њихов нестанак и уступиле референтне узорке за ДНК анализу, овај процес још увек није завршен.
16. јун 2022. године
У кући Ђуре Јакшића 16. јуна 2022. године отворена је изложба радова Удружења несталих и погинулих лица „Суза“ под називом „Наслони моје време на своје, тако ће вечност дуже трајати“. Изложба осликаних предмета у облику сатова део је пројекта „Подршка породицама несталих – меморијализација“ који је подржао Међународни комитет Црвеног крста (МКЦК), док је реализацију изложбе помогла општина Стари град.
Породице чији су најближи чланови нестали и погинули током рата у Хрватској учествовале су у овом пројекту који је осмишљен као психолошка подршка у циљу очувања сећања на оне за којима се још увек трага и хуманизације проблема несталих лица.
Радови у виду осликаних сатова симболизују тешко бреме чекања али својом садржајношћу и лепотом илуструју и вредности везане за људско достојанство, идентитет, сећање и помирење.
Присутним члановима удружења, као и многобројним посетиоцима поред председнице Удружења несталих и погинулих лица „Суза“, Драгане Ђукић обратили су се и председник Комисије за нестала лица, Вељко Oдаловић, шефица регионалне Канцеларије МКЦК у Београду, Јелена Стијачић и председник општине Стари град, Радослав Марјановић. У оквиру својих излагања говорници су, у складу са својим мандатима, дали пуну подршку раду удружењима породица несталих лица у реализацији оваквих и сличних пројеката али и јасну поруку да нису сами у потрази за својим несталима.
Претходно, исти пројекат реализован је са породицама несталих лица на Косову и Метохији, уз подршку МКЦК и Црвеног крста Србије и помоћи Скупштине града Крагујевца. Тадашња изложба радова је била постављена у свечаном салону Скупштине града Крагујевца, поводом Међународног дана људских права, 9. децембра 2021. године.
02. јун 2022. године
Дана 2. јуна 2022. године одржан је први састанак Секретаријата Групе за нестала лица (Секретаријат) у Загребу. Организатор састанка била је Међународна комисија за нестала лица (МКНЛ), а присуствовали су представници надлежних домаћих институција Републике Србије, Црне Горе, Хрватске, Босне и Херцеговине и тзв. Косова.
Први састанак Секретаријата је одржан ради припреме и усаглашавања Годишњег извештаја Групе за нестала лица (ГНЛ), који ће се предложити на усвајање на следећој седници ГНЛ. Годишњи извештај ће потом бити презентован на посебном догађају у склопу самита Берлинског процеса.
Током састанка разматран је Нацрт извештаја који је припремила МКНЛ који садржи Група за нестала лица (ГНЛ) је на својој шестој седници одржаној 6. и 7. децембра 2021. године у Сарајеву основала Сектератијат са циљем припреме и усаглашавања редовних извештаја ГНЛ.
01. јун 2022. године
Дана 1. јуна 2022. године одржан је пети састанак Оперативне групе за базу података активних случајева лица несталих услед сукоба на подручју бивше Југославије (ОГ за базу података) у Загребу. Организатор састанка била је Међународна комисија за нестала лица (МКНЛ), а присуствовали су представници надлежних домаћих институција Републике Србије, Црне Горе, Хрватске, Босне и Херцеговине и тзв. Косова.
ОГ за базу података састала се по пети пут како би наставила рад на припреми јавног објављивања „Базе активних случајева лица несталих у сукобима на простору бивше Југославије“ (База података).
Током раније одржаних састанка, ради усклађивања података, у Драчу и Подгорици уочено је да поједине разлике у вредностима података нису суштинске већ техничке природе и да се могу превазићи програмским решењима у самом софтверу Базе података. Овим би се значајно смањиле разлике у вредностима података а самим тим и дуплирани случајеви несталих лица. Циљ састанка је било постизање договора и доношења одлука о томе на који начин стандардизовати одређене категорије података како би тим програмера МКНЛ извршио измене софтвера.
Ово је од великог значаја како за смањење броја дуплираних случајева несталих лица у Бази података али ће и олакшати будући рад ОГ за базу података у циљу усклађивања преосталих различитих података ради припреме базе за њено јавно објављивање.
Група за нестала лица (ГНЛ) је 2018. године формирала ОГ за базу података како би се спроводиле активности предвиђене Оквирним планом за решавање питања несталих лица из сукоба на подручју бивше Југославије, потписан у Хагу 6. новембра 2018. године.
26. мај 2022. године
Поводом срамног саопштења приштинских власти, која је оптужила Београд за неозбиљност и недостатак посвећености у решавању судбине несталих лица, као и да није учинила доступним архивске податке и сателитске снимке, обавештавамо Вас о хронологији предузетих активности везаних за локацију рудник Штаваљ, општина Сјеница.
На седници Радне групе за нестала лица која је одржана 20. фебруара 2020. године, Приштинска делегација је доставила захтев под бројем GCMP-028/2020 којим тражи од Београдске делегације да изврши проверу потенцијалне масовне гробнице рудник Штаваљ, општина Сјеница. Тог дана је и договорено заједничко извиђање локације. Имајући у виду осетљивост питања и његов значај 25. септембра 2020. године је обављено извиђање и маркирање локације. Тада су се обе делегације усагласиле о наредним корацима, што је подразумевало да Приштинска делегација прикупи додатне информације и доведе сведока на локацију, којем би Београдска делегација гарантовала пуну безбедносну заштиту. Међутим, од тог тренутка Приштина није доставила ниједну информацију, нити се сведок икада појавио на локацији, али су у сваком јавном иступању прозивали Београдску делегацију да не жели да поступа по њиховим захтевима. Део договора је био и да Међународни комитет Црвеног крста (МКЦК) прибави сателитске снимке за ову локацију. Расположиве снимке је МКЦК прибавио од Министарства одбране Сједињених Америчких Држава и њих је доставио Београдској делегацији 6. маја 2022. године (који се односе на период 31. мај и 3. јун 1999. године).
Након што су стекли епидемиолошки услови услед коронавируса и погодне временске прилике за рад на терену, Београдска делегација је искористила прилику да преко МКЦК још једном позове Приштинску делегацију у поновну посету локације рудник Штаваљ. Посета локацији је реализована 26. априла 2022. године и њој су, поред чланова обе делегације са својим експертима, присуствовали и представници МКЦК и Еулекс. Тада су обележена два места за које постоји сумња да су потенцијална места масовне гробнице и која би била предмет претраге терена. Такође, договорено је да се у периоду од 5 - 6. маја 2022. године изврши припрема терена, која би подразумевала прочишћавање и прављење нових приступних путева.
По наредби Тужилаштва за ратне злочине Републике Србије дана 10. маја 2022. године започет је процес претраге терена на локалитету рудник Штаваљ у општини Сјеница, којој су поред београдске и приштинске стране, присуствовали представници МКЦК, као и Ресурсног центра породица несталих лица српске и албанске националности. Тада је Београдска делегација преко МКЦК уручила прибављене сателитске снимке представницима Приштинске делегације.
Као и у досадашњој пракси која за циљ има транспарентност и сарадњу, пре почетка радова је између заинтересованих страна и експерата договорена методологија и начин откопавања, а током претраге локације рудник Штаваљ на терену су свакодневно присуствовали представници Приштинске делегације и њихови експерати. У току претраге на терену је испоштован сваки предлог и захтев који су предложили експерти Приштинске делегације, а који се односе на још додатне провере делова локације, спроведених у виду траншеа. Када су радови на претрази локације приведени крају и Београдска делегација о томе добила обавештење од стране експерата на терену, упутила је допис МКЦК како би о томе обавестила Приштинску делегацију, Еулекс, УН и представнике Ресурсног центра породица несталих Срба и Албанаца и позвала их да присуствују завршетку радова на локацији.
Претрага терена на локацији рудник Штаваљ у општини Сјеница трајала је 13 дана, током којих је претражено 7 000 кубика растреситог материјала земљишта. 25. маја 2022. године радови на терену су окончани и нису резултирали проналаском посмртних остатака. Том приликом сви заједно су констатовали да је локација претражена, а представник Приштинске делегације на то није имао ниједну примедбу.
Потврда да Београд ни на који начин не опструира захтеве Приштине, да смо савесно и одговорно приступили сваком захтеву, доказује и чињеница да смо на пет локација пронашли посмртне остатке за 914 лица косовских Албанаца (Батајница, Петрово село, Перућац, Рудница и Кижевак). Извршили смо претраге терена на 11 локација, које нису резултирале проналаском посмртних остатака (Рудница – Брежуљак и Падине 1 и 2; Мачкатица; атар села Козарево 1, Коразрево 2 и Козарево 3 – Нови Пазар; Карадак – општина Рашка, Сијарина - општина Медвеђа, Свирце - општина Медвеђа, Медевце - општина Медвеђа, Јаловиште - општина Рашка).
Упркос захтеву Београдске делегације за претрагу 9 локација (Кошаре, Јавор, Дојнице, Лапушник, Баљевац, Лугово, Будисавци, Меја - Ђаковица, Ливочко језеро) о којим постоје прецизне и детаљне информације Приштина одбија да те захтеве претражи, иако их је преузела као обавезу кроз Радну групу за нестала лица. Са друге стране, Београдска делегација је спремна, као и до сада, да провери сваку информацију која би могла да укаже и упути на проналазак појединачних и масовних гробница и расветли судбину несталих лица. Беград ће то чинити савесно, на одговоран и транспарентан тачин, поштујући тиме и жртве и право њихових породица да коначно сазнају истину о својим најдражим. Циљ Радне групе за нестала лица је решавање овог вишедеценијског проблема и у том процесу нема места политизацији. Оваквим наводима Приштина деградира труд да се заштите интереси оних због којих је читав механизам Радне групе оформљен, као и принципи на којима би она требало да почива. Свака злоупотреба у политичке сврхе само би доказивала да је Приштина та која није спремна ни на сарадњу ни на окончање овог процеса.
Имајући у виду, да је последња седница Радне групе за нестала лица одржана 16. априла 2021. године у Београду, инсистирамо да се одржи хитна седница Радне групе у Приштини и да се тада расправе сва отворена питања, дефинишу будуће активности, како би се избегла политизација овог процеса и да се окренемо решавању питања несталих особа и проблема са којима се породице косовских Срба и Албанаца суочавају.
Посебно желим да нагласим да на свим досадашњим локацијама, а посебно на овој, представници Приштинске делегације су били присутни са својим експертима чије смо захтеве за рад на терену до сада уважавали. Оно што бих посебно истакао, да је очигледно да Приштинска делегација није спремна да овакве информације подели с породицама нарочито косовских Албанаца и да оваквим понашањем и саопштењем у ствари жели да прикрије свој нерад и непоступање по нашим захтевима, непоштовање договорених активности и неспремност да се суочи са овом врло осетљивом проблематиком и да заједно остваримо мисију због које смо и формирани.
На крају, желим још једном истаћи да Београдска делегација остаје посвећена очувању овог процеса, поступању по договореним радним правилима, општем оквиру и апсолутно желимо да наставимо сарадњу са породицама које представљају сва нестала лица без икакве различитости.
25. мај 2022. године
25. маја 2022. године окончана је претрага терена на локацији рудник Штаваљ у општини Сјеница, која је наредбом Тужилаштва за ратне злочине започела 10. маја 2022. године. Активности на претрази терена извршене су на основу захтева Приштинске делегације и њихове сумње да су на локацији рудник Штаваљ покопани посмртни остаци лица која се воде као нестала у сукобу на простору АП КиМ. Претрагом терена је утврђено да на наведеној локацији, након активности које су трајале 13 дана, нису пронађени посмртни остаци.
У присуству представника Тужилаштва за ратне злочине, представника ЕУЛЕКС-а, Међународне комисије за нестала лица и Приштинске делегације, медијима су се обратили председник Комисије за нестала лица и шеф Београдске делегације Вељко Одаловић и председавајућа Радне групе за нестала лица Мартина Фава. Она је изјавила да је сарадња две делегације кључни елемент успешног рада, јер је неопходно дати одговоре породицама несталих лица. Овом приликом Вељко Одаловић је нагласио да је Београдска делегација одговорно и савесно проверила сваку информацију која може указати на потенцијално место сахрањивања жртава, без обзира на њен извор и поузданост, чиме је послао јасну поруку о опредељењу надлежних органа Републике Србије у процесу проналаска несталих лица. Са друге стране је истакао да Приштинска делегација није поступила ни по једном захтеву који се односи на проверу локација на којима би могли да се налазе посмртни остаци лица српске и неалбанске националности, како се и обавезала преко Радне групе за нестала лица.
10. мај 2022. године
По наредби коју је донело Тужилаштво за ратне злочине Републике Србије на основу информација о потенцијалном месту масовне гробнице које је доставила Приштинска делегација Радне групе за нестала лица, 10. маја 2022. године опочео је процес претраге терена на локалитету рудник Штаваљ, на територији Општине Сјеница. Претрага терена ће трајати све до утврђивања и разјашњавања чињеница које су неопходне у прецизирању тачне локације могуће масовне гробнице.
Поред тужиоца за ратне злочине и његова два заменика, председника Комисије за нестала лица и његових сарадника, на локалититу су били присутни и представници Међународног комитета Црвеног крста, Београдске и Приштинске делегације Радне групе за нестала лица, Ресурсног центра породица несталих Срба и Албанаца, као и рударско – геолошки вештак.
Претрага терена је потребна како би се прецизно утврдило постоје ли на наведеној локацији посмртни остаци лица која се воде као нестала, чиме се шаље јасна порука њиховим породицама опредељење надлежних органа Републике Србије за проверу сваке информације у циљу проналаска њихових мајмилијих.
10. мај 2022. године
Дана 10. маja 2022. године, на Институту за судску медицину Медицинског факултета, у Београду, уз присуство члана породице, обављена је идентификација посмртних остатака једног припадника бивше ЈНА, српске националности, страдалог током оружаних сукоба на простору бивше СФРЈ.
Након заузимања касарне „Божидар Аџија“ у Бјеловару у септембру 1991. године, од стране паравојних формација Хрватске, група припадника бивше ЈНА, међу којима је било и ово лице, је одведена на „Кишову фарму“ где је мучена, стрељана и покопана на ђубишту фарме.
Посмртни остаци страдалог лица преузети су од хрватске стране, 1997. године, као НН лице и сахрањени на гробљу Лешће у Београду. Након ексхумације посмртних остатака НН лица са овог гробља, ради утврђивања идентитета од Међународне комисије за нестала лица (ИЦМП) добијен је позитиван ДНК извештај.
Сахрана посмртних остатака страдалог лица биће обављена у складу са израженом жељом породице.
Овим је настављен процес идентификација жртава српске националности страдалих у оружаним сукобима на простору бивше СФРЈ, што је од посебног значаја за породице несталих лица, које годинама покушавају да пронађу и достојно сахране посмртне остатке својих најближих.
15. април 2022. године
Поводом обележавања двадесетчетворогодишњице првог организованог масовног киднаповања и убистава Срба на Косову и Метохији Удружење породица косметских страдалника организовало је 15. априла 2022. године трибину „Не заборављамо, не опраштамо“ у Прес центру УНС-а.
Сећање на седам сељана који су трагично страдали током априла 1998. године у Горњем Ратишту и Дашиновцу код Дечана непосредни је повод одржавања трибине.
Учешће на трибини су, поред организатора, узели и председник Комисије за нестала лица Вељко Одаловић, заменици тужиоца Миољуб Виторовић и Василије Сератлић, као и генерални секретар Црвеног крста Србије Љубомир Миладиновић.
Говорећи о невино страдалим косметским Србима и нелбанцима, Вељко Одаловић је истакао да је велика одговорност међународне заједнице што је дозволила да се десе злочини. Такође, искористио је прилику и позвао све надлежне институције да помогну у интезивирању процеса решавања судбине несталих лица који је тренутно у застоју.
13. април 2022. године
Дана 13. априла 2022. године одржани су састанци Тима за анализу, Подгрупе за форензичка питања, као и тематски састанак у вези са проценом локације, истраживањем и ексхумацијом посмртних остатака на локацији Кижевак у општини Рашка. Тематски састанак је одржан како би се разговарало о предузиманим корацима током наведених активности, које су подразумевале логистику, опрему, тимове експерата и њихову одговорност.
Такође, разматрани су и предлози свих учесника, укључујући и међународне експерте, са циљем унапређења форензичког процеса.
Београдска и Приштинска делегација су размениле информације о спроведеним активностима које се тичу табеле преузетих обавеза и свих досад обрађених локација, као и оних за које већ дужи временски период постоји судски налог за проверу, а по коме до данас није поступано.
Београдска и Приштинска делегација су изнеле план рада за 2022. годину, како за активности на проверама локација, тако и за мртвачницу у Приштини у којој се тренутно налазе посмртни остаци 502 НН лица, која дуго чекају идентификацију. Поново је изражена спремност да се овај проблем реши, а самим тим и идентификује одређен број несталих лица.
9. април 2022. године
У периоду од 5 – 9. априла 2022. године одржан је четврти састанак Оперативне групе за базу података активних случајева лица несталих услед сукоба на подручју бивше Југославије (ОГ за базу података) у Подгорици. Организатор састанка била је Међународна комисија за нестала лица, а присуствовали су му представници надлежних домаћих институција Републике Србије, Црне Горе и тзв. Косова.
ОГ за базу података састала се по четврти пут како би наставила рад на припреми јавног објављивања „Базе активних случајева лица несталих у сукобима на простору бивше Југославије“ (База података).
Током састанка ревидирани су подаци који се тичу случајева нестанака на Косову и Метохији. Разменом података и информација из расположиве документације представници домаћих институција радили су на усклађивању података који се налазе на регионалној бази несталих лица.
Група за нестала лица (ГНЛ) је 2018. године формирала ОГ за базу података како би се спроводиле активности предвиђене Оквирним планом за решавање питања несталих лица из сукоба на подручју бивше Југославије, потписан у Хагу 6. новембра 2018. године.
31. март 2022. године
Дана 31. марта 2022. године, на Институту за судску медицину Медицинског факултета, у Београду, уз присуство чланова породице, обављена је идентификација посмртних остатака једне жртве српске националности, страдале током оружаних сукоба на простору бивше Југославије, смртно страдале 1992. године у Сплиту, Република Хрватска.
Посмртни остаци страдалог лица преузети су, 30. марта 2022. године, од Института за нестале особе БиХ, на граничном прелазу Котроман - Вардиште.
Посмртни остаци овог лица првобитно су били сахрањени на гробљу Ловринац у Сплиту а након размене 1993. године са хрватском страном предати су босанској страни и сахрањени на гробљу Требиње као НН лице. Након ексхумације на овом гробљу ради узимања референтних узорака за ДНК анализу посмртни остаци су смештени у мртвачницу у Невесињу.
Идентитет посмртних остатака страдалог лица утврђен је методом анализе ДНК и његова сахрана биће обављена у складу са израженом жељом породице.
Овим је настављен процес идентификација жртава српске националности страдалих у оружаним сукобима на простору бивше СФРЈ, што је од посебног значаја за породице несталих лица, које годинама покушавају да пронађу и достојно сахране посмртне остатке својих најближих.
30. март 2022. године
Дана 30. марта 2022. године на граничном прелазу Котроман – Вардиште, Комисија за нестала лица Владе Републике Србије је од Института за нестале особе Босне и Херцеговине преузела посмртне остатке једног лица, жртве српске националности, страдале у оружаним сукобима на простору бивше СФРЈ, у периоду 1991-1995. године.
Посмртни остаци овог лица првобитно су били сахрањени на гробљу Ловринац у Сплиту а након размене са хрватском страном предати су босанској страни и сахрањени на гробљу Требиње као НН лице. Након ексхумације на овом гробљу ради узимања референтних узорака за ДНК анализу посмртни остаци су смештени у мртвачницу у Невесињу.
Прелиминарни идентитет овог лица утврђен је ДНК методом, а коначна идентификација, у присуству чланова породице, ће се обавити на Институту за судску медицину Медицинског факултета у Београду.
Комисија за нестала лица ће након обављене коначне идентификације у сарадњи са надлежним органима организовати превоз преузетих посмртних остатака до места сахране, у складу са исказаном жељом породице.
25. март 2022. године
Поводом тридесетогодишњице Комесаријата за избеглице и миграције Републике Србије, као и имплементације Регионалног стамбеног програма, у периоду од 22-24. марта 2022. године на Копаонику је одржан 16. радни састанак са градским и општинским повереницима за избеглице и миграције. Поред представника ресорних министарстава, међународних организација, донатора и гостију из региона, позиву су се одазвали и представници Комисије за нестала лица. Председник Комисије Вељко Одаловић се присутнима обратио на званичном отварању радног састанка.
Током тродневног састанка разматрана су питања у вези са спровођењем и завршетком Регионалног стамбеног пројекта у Републици Србији и партнерским земљама, активностима и мерама за ефикасно затварање потпројеката у свим партнерским земљама, мерама за постизање одрживости, миграционим профилима, као и актуелном ситуацијом са мигрантима и тражиоцима азила, њиховим смештајем и збрињавањем у центрима којима управља Комесаријат за избеглице и миграције Републике Србије.
22. март 2022. године
На дводневном састанку Оперативне групе за базу података активних случајева лица несталих у сукобима на подручју бивше Југославије (ОГ за базу података), одржаном 22. и 23. марта 2022. године, у Драчу, у организацији Међународне комисије за нестала лица (МКНЛ), представници домаћих институција Републике Србије, Босне и Херцеговине, Хрватске, Црне Горе и тзв. Косова радили су на усклађивању података у регионалној бази података несталих лица.
Трећи састанак ОГ за базу података одржан је са циљем даље припреме „Базе података активних случајева лица несталих у сукобима на подручју бивше Југославије“ (База података) за њено јавно објављивање. Рад је организован у две групе, прва група се бавила случајевима несталих лица са различитим подацима који се налазе у надлежности три домаће институције у вези са оружаним сукобима на простору бивше Југославије док се друга група бавила случајевима несталих на Косову и Метохији.
Размењујући податке и информације из расположиве документације представници домаћих институција извршили су 423 измене у регионалној листи које се односе на 191 појединачни случај несталих лица. ОГ за базу података је формирана 2018. године од стране Групе за нестала лица (ГНЛ) ради спровођења активности предвиђених Оквирним планом за решавање питања несталих лица из сукоба на подручју бивше Југославије, који је потписан 6. новембра 2018. године, у Хагу.
Трећи састанак ОГ за базу података и даља имплементација Оквирног плана се спроводи уз подршку влада Уједињеног Краљевства и Савезне Републике Немачке.
15. март 2022. године
У Југословенској кинотеци је 15. марта 2022. године одржана премијера документарно -играног филма „Деведесет осма“. Поред учесника у изради филма, сведока и чланова породица жртава, премијерном приказивању присуствовали су и представници Комисије за нестала лица.
„Деведесет осма“ је први филм који је снимљен у оквиру серијала „Досије Косово“ у сарадњи Министарства унутрашњих послова и Радио-телевизије Србије. Филм оживљава приче о страдању српског народа на Косову и Метохији у периоду од априла до септембра 1998. године и трагедије у местима Ораховац, Ретимље и Оптеруша.
Према речима команданта 35. одреда Посебних јединица полиције Бранка Прљевића снимање овог филма представља чин истине и приказује начин на који су припадници српске војске и полиције бранили отаџбину.
Ауторка филма Слађана Зарић навела је да су током 1998. године отмице биле свакодневица и да су припадници тзв. ОВК Србе отимали на кућном прагу, из аутомобила, са радних места. „Деведесет осма“ обрађује приче о којима није било прилике да се говори довољно и на прави начин, као и сведочења директних актера трагичних догађаја. Како је рекла Слађана Зарић, овај филм је покушао да након 23 године одговори на питање зашто те приче све до сада нису испричане.
15. март 2022. године
На данашњем догађају у Сарајеву је формирана Регионална мрежа удружења породица несталих лица са подручја бивше Југославије којом приликом је потписан Меморандум о разумевању (МоР) у организацији Међународне комисије за нестала лица.
Овим МоР се утврђују услови и разумевање између партнера укључених у рад на заједничким регионалним пројектима који се односе на допринос решавању питања лица несталих у сукобима на подручју бивше Југославије.
Церемонији потписивања МоР поред удружења породица несталих лица са подручја бивше Југославије присуствовали су и исказали своју подршку представници домаћих институција надлежних за тражење несталих лица из региона, дипломатског кора и МКНЛ уз финансијску подршку Владе Уједињеног Краљевства кроз пројекат „Обезбеђивање ефикасних, одрживих, мултилатералних и на владавини закона заснованих механизама за тражење несталих лица у оружаним сукобима у бившој Југославији“.
Потписивањем Мор се поново успоставља Регионална координација у виду мреже удружења породица несталих лица у оружаним сукобима у бившој Југославији, чиме ће се обезбедити да сва удружења несталих лица који су потписници МоР имају иста права и обавезе у оквиру мреже и потврђује се њихова опредељеност за заједничко деловање по питању решавања проблематике несталих лица.
25. фебруар 2022. године
Представници Комисије за нестала лица одазвали су се позиву да 25. фебруара присуствују промоцији књига „Пејзажи душе“ и „Вучје срце“ италијанског новинара и публицисте Марије Лине Веке коју је организовала Фондација „Браћа Карић“.
Присутнима се у име Фондације „Браћа Карић“ прво обратила Данијела Карић Милеуснић, а након ње о ауторки и књигама говорили су и председник Удружења писаца „Поета“ Веселин Џелетовић, као и политиколог и ректор Алфа БК универзитета проф. др Владимир Џамић.
Обе књиге резултат су двадесетогодишњег истраживачког рада који је био усмерен на откривање истине о животу, страдању и опстанку српског народа на Косову и Метохији. Непоколебљива у истини коју брани Марија Лина Века се у својим делима бавила злочинима који су заокружени ћутањем. Потврду за своје ангажовање добила је кроз награду „Браћа Карић“ за изузетна достигнућа у новинарству. „Вучје срце“ и „Пејзажи душе“ објављене су на српском и италијанском језику.
22. фебруар 2022. године
У организацији Удружења породица погинулих и несталих лица „Суза“, у уторак, 22. фебруара 2022. године одржана је радионица са породицама несталих лица по пројекту под називом „Подршка породицама несталих - меморијализација“ Међународног комитета Црвеног крста.
Пројекат има за циљ да кроз дружење, информативни и психолошки рад пружи помоћ породицама несталих лица која се годинама суочавају са неизвесношћу проналаска својих најмилијих. Поред овог циља психо-социјалне подршке породицама несталих предвиђено је да пројекат подстакне подизање свести шире јавности о проблематици несталих лица и процесу тражења који предуго траје.
Учешће на радионици узели су поред представника Удружења породица погинулих и несталих лица „Суза“ и породица несталих, представници Комисије за нестала лица и Међународног комитета Црвеног крста који су са породицама несталих поделили корисне информације о самом процесу тражења несталих лица.
27. јануар 2022. године
У Дому Народне Скупштине одржана је 12. седница Одбора за Косово и Метохију. На седници којом је председавао мр Милован Дрецун разматран је Извештај о раду Радне групе за прикупљање чињеница и доказа у расветљавању злочина над припадницима српског народа и осталих националних заједница на Косову и Метохији.
Представљајући извештај Дрецун је навео да је Радна група успела да прикупи, обједини и систематизује у јединствену базу информације, чињенице и доказе којима располажу надлежни државни органи и службе безбедности. Ради се о преко 7000 докумената који се односе на 3540 догађаја у седам оперативних зона. Јединствена база података ће помоћи у расветљавању почињених злочина и процесуирању одговорних за терористичке акте ОВК на простору АП КиМ.
Истакао је да је од посебне важности била сарадња са представницима Тужилаштва за ратне злочине, Министарства унутрашњих послова тј. Службе за откривање ратних злочина, Комисије за нестала лица, Канцеларије за Косово и Метохију, као и стручна помоћ Безбедносно-информативне агенције, Војнобезбедносне агенције и Војнообавештајне агенције.
Комисија за нестала лица је као свој допринос јединственој бази прикључила своју базу података која обухвата: списак киднапованих и несталих лица на Косову и Метохији, списак идентификованих и предатих несталих лица, анте-мортем и пост-мортем податке, као и део документације Хашког трибунала о провери потенцијалних појединачних и масовних гробница и извршених ексхумација са пратећом документацијом гратис тимова експерата судске медицине држава које су биле територијално распоређене на Косову и Метохији. Део наведене документације, председник Комисије г.Одаловић присутнима је представио кроз презентацију.
Седница је окончана закључком да је потребно формирати посебно тело у виду документационог центра, које би наставило да прикупља информације, доказе и чињенице о почињеним злочинима терористичке ОВК.
27. јануар 2022. године
Дана 27. јануара 2022. године, у Приштини, одржан је четврти састанак Оперативне групе за решавање неидентификованих случајева (ННОГ), у организацији Међународне комисије за нестала лица (МКНЛ).
Састанку су присуствовали представници Комисије за нестала лица Владе Републике Србије, Института за нестала лица Босне и Херцеговине, Управе за заточене и нестале Министарства хрватских бранитеља, Комисије за нестала лица тзв. Косова и Комисије за нестала лица Владе Црне Горе (домаће институције).
class="centar">
На састанку је извршен преглед закључака с претходног састанка ННОГ и размењене су информације о активностима спроведеним у вези са случајевима од заједничког интереса. Настављен је рад на локацијама градско гробље Лешће у Београду, масовна гробница у Окучанима, село Лубанић и других појединачних случајева. Представници домаћих институција су известили како су након одржавања претходног састанка у октобру 2020. године наставили са спровођењем активности прикупљања референтних узорака сродника несталих лица у циљу идентификације посмртних остатака који се налазе у мртвачницама широм региона. У даљем току састанка предлагани су додатни случајеви и локације од заједничког интереса и разматране су додатне теме за дискусију ради постизања конкретних резултата и унапређења рада ННОГ.
Након тога учесници састанка посетили су мртвачницу на Институту за судску медицину у Приштини како би се упознали са свим активностима које се спроводе на реализацији пројекта ревизије свих посмртних остатака који се налазе у овој мртвачници.
class="centar">
Закључено је да је потребно наставити даље прикупљање референтних узорака од сродника несталих лица који до сада нису уступили своје референтне узорке, те ће се и будући рад ННОГ базирати на проналаску истих. Чланови су се обавезали да ће наставити са разменом информација и документације који могу довести до решавања што већег броја НН случајева који су били предмет рада ННОГ али и у вези са новим случајевима и локацијама од заједничког интереса који су на овом састанку предложени