20. avgust 2024. godine
Povodom obeležavanja 29. godišnjice od stradanja srpskog naroda u akciji hrvatske vojske i policije „Oluja“ održana je konferencija za novinare na temu „Nemamo pravo na zaborav – 29 godina od pogroma srpskog naroda u Oluji“, u Pres centru Udruženja novinara Srbije u organizaciji Udruženja porodica nestalih i poginulih lica „Suza“.
Na konferenciji učešće su uzeli pored predsednice udruženja Dragane Đukić i Radmile Krstić ćerke nestalog Petra Boromisa, predsednik Komisije za nestala lica Veljko Odalović, zamenik komesara za izbeglice i migracije Svetlana Velimirović, politikolog Ognjen Gogić i generalni sekretar Udruženja Srba iz Hrvatske Milojko Budimir.
Obraćajući se prisutnima, Veljko Odalović je istakao da pitanje nestalih lica ne sme biti politizovano i opterećeno međusobnim odnosima. Izbegavanje postupanja po utvrđenom pravnom okviru za saradnju, kao i opstrukcija procesa traženja nestalih lica govori o nespremnosti hrvatske strane da se suoči sa zločinima koji su počinjeni na teritoriji Republike Hrvatske, iako najveći broj žrtava čine civili. Naveo je i da je u ovoj akciji nestalo preko 1.850 lica, od toga 1.200 civila od kojih preko 70% su činila lica starija od 60 godina i oko 540 žena, te s obzirom da se radilo akciji hrvatske vojske i policije u oblastima pod zaštitom UN pozvao na odgovornost upravo ove činioce.
Svetlana Velimirović obraćajući se prisutnima istakla je da se na mnogim pitanjima od značaja za populaciju izbeglih lica mnogo uradilo ali da je pitanje nestalih kao jedna od najtragičnijih posledica oružanih sukoba na prostoru bivše SFRJ i dalje otvoreno, te da Komesarijat za potrebe Komisije finansira aktivnosti udruženja porodica nestalih lica kroz njihove projekte.
Radmila Krstić, je u svom izlaganju navela da su sve činjenične okolnosti o stradanju njenog oca poznate i da čak poseduje video zapis o tome, ne razume zašto je potrebno toliko vremena da se njegovi posmrtni ostaci pronađu, identifikuju i dostojno sahrane, te se upitala koliko će tek vremena proteći da se pronađu oni o čijim sudbinama porodice nemaju nikavu informaciju.
Milojko Budimir, ispred Udruženja Srba iz Hrvatske je naveo da udruženje koje on predstavlja neguje tradiciju i kulturu Srba iz Hrvatske te je i ove godine objavljen dvadeseti zbornik radova pod nazivom „Građanski rat u Hrvatskoj 1991-1995“, uz podršku Komesarijata za izbeglice i migracije.
Politikolog Ognjen Gogić naglasio je da nije problem što je pitanje prošlosti i dalje otvoreno, već način na koji se tretira, budući da su mnoga pitanja još uvek bez odgovora, uključujući i problem lica koja se i dalje vode kao nestala, a čije rešavanje kao posledicu ima utvrđivanje krivične odgovornosti počinioca.
Dragana Đukić ukazala je na činjenicu da je sve manje rezultata, identifikovanih posmrtnih ostataka, kao i pravne zaštite za porodice nestalih lica i ovom prilikom apelovala je na jaču institucionalnu podršku u rešavanju ovog važnog humanitarnog pitanja.
Takođe, najavila je održavanje parastosa stradalim žrtvama tokom akcije hrvatske vojske i policije „Oluja“ koji će se služiti u nedelju, 4. avgusta u 11.30 časova u Crkvi Svetog Marka u Beogradu.
Nakon službe, članovi ovog udruženja u prisustvu članova porodica žrtava i drugih pojedinaca, uputiće se ka Tašmajdanskom parku, gde će na Spomen-obeležje poginulima u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije položiti vence i cveće u znak sećanja na sve tragično stradale.
20. jul 2024. godine
U periodu od 18. do 20. jula 2024. godine u Skadru (Albanija) održan je sastanak Operativne grupe za bazu podataka aktivnih slučajava lica nestalih u sukobima na prostoru bivše Jugoslavije. Međunarodna komisija za nestala lica organizovala je sastanak povodom slučajeva od zajedničkog interesa kome su prisustvovali predstavnici domaćih institucija Republike Srbije, Crne Gore i tzv. Kosova.
Tokom sastanka izvršene su promene u regionalnoj bazi podataka sa ciljem usaglašavanja postojećih i dupliranih podataka. Razmenjene su informacije o realizovanim aktivnostima koje su dogovorene na prethodnom susretu, kao i informacije o potencijalnim novim slučajevima od zajedničkog interesa za sve tri strane, koji bi takođe postali deo baze aktivnih slučajeva lica nestalih u oružanim sukobima na prostoru bivše Jugoslavije. Takođe, bilo je reči i o slučajevima za koje nema dovoljno referentnih krvnih uzoraka srodnika na osnovu kojih bi se izvršila identifikacija metodom DNK analize.
Sastanak je završen planom aktivnosti za naredni period kojim bi se mogao ubrzati proces rasvetljavanja sudbine nestalih lica i konačno zatvaranje ovog važnog humanitarnog pitanja.
18. jul 2024. godine
Pred spomenikom ubijenim i kidnapovanim Srbima u Velikoj Hoči obeleženo je 26 godina od stradanja Srba u orahovačkoj opštini u periodu od 1998. do 2000. godine. Parastos za nevino stradale služio je mitropolit raško - prizrenski Teodosije u prisustvu predstavnika Komisije za nestala lica Vlade Republike Srbije, Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, predsednika Privremenih organa opštine Orahovac, predstavnika udruženja porodica, mnogobrojne rodbine žrtava, kao i meštana Orahovca.
Iz Velike Hoče je poslata poruka da nijedna tragična smrt neće biti zaboravljena, a da se ni od jedne nerasvetljene sudbine neće odustati koliko god vremena da je prošlo, uprkos svim poteškoćama koje su neizbežne prilikom rešavanja ovog, pre svega, ljudskog pitanja.
Istovremeno, pomen za orahovačke žrtve je održan i u Crkvi Svetog Prokopija na beogradskom groblju Orlovača, gde je pošta odata za 25 sahranjenih Srba pored spomen-ploče „Za nezaborav“.
11. jul 2024. godine
Na graničnom prelazu Mali Zvornik – Zvornik 11. jula 2024. godine Komisija za nestala lica Vlade Republike Srbije predala je Institutu za nestale osobe Bosne i Hercegovine 1 lice sa liste traženja Bosne i Hercegovine, ekshumirano na Novom bežanijskom groblju u Beogradu pod imenom i prezimenom, a istovremeno je od Instituta za nestale osobe preuzela 1 lice, ekshumirano u Sarajevu i preliminarno identifikovano metodom analize DNK, koje se nalazilo na listi traženja Republike Srbije. Preliminarno identifikovani posmrtni ostaci pripadaju licima stradalim u vezi sa oružanim sukobima na teritoriji bivše SFRJ, a primopredaja je izvršena sa ciljem njihove konačne identifikacije i predaje porodicama kako bi posle više od 30 godina bili dostojno sahranjeni.
Primopredaji je prisustvovao i Veljko Odalović, ispred Komisije za nestala lica Vlade Republike Srbije, dok je Institut za nestale osobe Bosne i Hercegovine predstavljao kopredsedavajući Kolegija direktora Nikola Perišić. Ovom prilikom Veljko Odalović je istakao da je pomoću postojećih mehanizama razrešeno oko 75 procenata evidentiranih slučajeva nestalih lica na prostoru bivše Jugoslavije. Na osnovu dosadašnjih pokazatelja veruje u regionalni proces traženja i insistiraće da on bude sproveden do kraja kao, pre svega, human čin kojim bi mrtvi našli svoj mir.
Nikola Perišić je pohvalio zajednički rad dve institucije nadležne za traženje nestalih lica kao lidere u regionu po ovom pitanju. Takođe se i zahvalio V.Odaloviću na međusobnoj razmeni informacija o mestima skrivenih grobnica, identifikacijama, saznanjima i izrazio nadu da će saradnja u budućnosti biti unapređena kroz savremene metode traženja nestalih lica.
Ovim se nastavlja proces primopredaje preliminarno identifikovanih žrtava stradalih na teritoriji bivše SFRJ tokom devedesetih godina 20. veka, što je od velikog značaja za konačno rešavanje sudbine preostalih nestalih lica, ali i za njihove porodice koje decenijama pokušavaju da pronađu svoje najbliže i njihove posmrtne ostatke dostojno sahrane.
U službenim evidencijama Komisije za nestala lica vodi se još 215 lica kao nestalo u vezi sa oružanim sukobima na teritoriji bivše SFRJ na prostoru Bosne i Hercegovine, a kroz dugogodišnju saradnju nadležnih tela za traženje nestalih lica dve države rešeno je 211 slučajeva.
10. jul 2024. godine
Potraga za posmrtnim ostacima Milke Gašić, žrtve srpske nacionalnosti, stradale tokom sukoba na prostoru AP KiM nastavljena je 10. jula 2024. godine u selu Repa, opština Podujevo. Telo Milke Gašić pronašli su pripadnici KFOR-a i nakon toga sahranili na oko 150 – 200m udaljenosti od njene porodične kuće.
Ova lokacija je i u ranijem periodu bila predmet pretrage, međutim, usled nepovoljnih vremenskih uslova nije bilo moguće završiti terenska iskopavanja. Iskopavanje do kraja obeleženog mesta je okončano istog dana, a pretraga terena na lokaciji Repa nije rezultirala pronalaskom posmrtnih ostataka.
9. jul 2024. godine
Sastanak Radne podgrupe za forenzička pitanja održan je 9. jula 2024. godine u prostorijama Međunarodnog komiteta Crvenog krsta u Prištini. Delegacije Beograda i Prištine su ovom prilikom predstavile svoje izveštaje o sprovedenim aktivnostima u prethodnom periodu.
Takođe, predmet razgovora je bio i Plan aktivnosti koje bi obe delegacije trebalo da sprovedu do kraja 2024. godine, kao i tokom naredne godine, a odnose se na proveru lokacija razmenjenih na sednici Radne grupe za nestala lica koja je održana 2. jula 2024. godine u Ženevi.
Drugi deo sastanka protekao je u razmeni informacija o pojedinačnim slučajevima, kao i kompletiranju dokumentacije koja bi mogla biti od pomoći u što hitnijem rešavanju specifičnih slučajeva.
4. jul 2024. godine
U Banjaluci je 3. jula 2024. godine premijerno prikazan istorijsko-dokumentarni film „Svjedok“. Tročasovno ostvarenje reditelja Denisa Bojića govori o stradanju srpskog naroda u oružanim sukobima na teritoriji bivše SFRJ tokom devedesetih godina dvadesetog veka na osnovu dokumentacije i arhivskih svedočenja specijaliste sudske medicine, preminulog prof. dr Zorana Stankovića, koji je radio na ekshumacijama i obdukcijama preko 7 500 tela žrtava iz više od 30 masovnih i pojedinačnih grobnica.
„Svjedok“ objedinjuje priče o 5 masovnih grobnica u kojima su pronađene žrtve zločina nad srpskim stanovništvom – Kravica, Mrkonjić Grad, Brod, Jelačići i Zvornik. U ekranizovanoj ispovesti o razmerama tragedije i kolektivnom stradanju Srba govorili su preživeli članovi porodica žrtava, nestalih civila i vojnika, najuža porodica pokojnog prof. dr Stankovića, članovi njegovog obdukcionog tima, mnogobrojni novinari, advokati.
Premijernoj projekciji su, pored predstavnika državnih institucija, članova nevladinih organizacija i lokalnih zajednica Republike Srpske, prisustvovali i predstavnici Komisije za nestala lica Vlade Republike Srbije.
Nakon premijere u Banjaluci, „Svjedok“ će biti prikazivan i u drugim gradovima Republike Srpske i Republike Srbije, a preveden je i na engleski, francuski, ruski i nemački jezik sa ciljem da tragična sudbina srpskog naroda bude vidljivija u što većem broju zemalja sveta.
3. jul 2024. godine
Sastanak Radne grupe za nestala lica održan je 2. jula 2024. godine u Ženevi, na kom su delegacije Beograda i Prištine podnele izveštaj o aktivnostima koje su sprovedene u periodu od 31. januara do 30. juna 2024. godine.
Nakon usvajanja Usaglašenih zaključaka sa prethodnog radnog sastanka i ažurirane Tabele preuzetih obaveza, predstavljen je i Radni plan za 2024. godinu, uz postavljanje jasnih rokova za sprovođenje aktivnosti koje se tiču svake dogovorene prioritetne lokacije.
Definisan je i nastavak rada Podgrupe za forenzička pitanja i Analitičkog tima. Sastanak Podgrupe za forenzička pitanja je zakazan za 9. jul 2024. godine.
Beogradska delegacija je predložila da se formira posebna grupa koja bi se, uz poštovanje mera tajnosti podataka, bavila isključivo arhivom domaćih institucija. Međunarodni komitet Crvenog krsta i Analitički tim bi nastavio da radi na dokumentaciji iz međunarodnih arhiva.
Beogradska delegacija je u prethodnom periodu dostavila predlog izmene Radnih pravila i Opšteg okvira, u skladu sa postignutim dogovorom na sastanku održanom u januaru 2024. godine, dok delegacije Prištine nije priložila svoje predloge na osnovu kojih bi MKCK mogao da izradi Nacrt zajedničkog predloga, o kom bi se razgovaralo.
27. jun 2024. godine
U Pres centru UNS-a Udruženje porodica kidanpovanih i nestalih na KiM predstavilo je knjigu „Oteta istina: Put odrastanja i traganja potomaka žrtava za istinom i pravdom“.
Knjiga predstavlja materijalno svedočanstvo o bolu i tuzi potomaka srpskih žrtava kidnapovanih i nestalih na prostoru Kosova i Metohije tokom 1998. i 1999. godine. Mladi čije su roditelje, bake i deke, rođake zadesile tragične sudbine, ispričalo je 50 priča o suočavanju sa gubitkom i teretu odrastanja s patnjom.
Pored članova udruženja i porodica nestalih lica, prisutnima su se obratili i državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Antić, istoričar Nenad Antonijević i književnik Veselin Dželetović, a promociji su prisustvovali i predstavnici Komisije za nestala lica.
27. jun 2024. godine
Predstavnici prištinske delegacije Radne grupe za nestala lica na KiM predali su predstavnicima beogradske delegacije posmrtne ostatke jednog identifikovanog lica srpske nacionalnosti, civila stradalog tokom oružanog sukoba na prostoru AP KiM 1999. godine. Posmrtni ostaci su nakon preuzimanja, u skladu sa iskazanom željom porodice, sahranjeni na pravoslavnom groblju u Prištini.
Ovim je nastavljen proces identifikacije i rešavanja sudbine stradalih i nestalih lica srpske nacionalnosti na Kosovu i Metohiji, što je posebno značajno za članove njihovih porodica koji 25 godina čekaju da dostojno sahrane svoje najbliže.
18. jun 2024. godine
Na administrativnom prelazu Merdare, 18. juna 2024. godine, u 12,00 časova, u organizaciji Komisije za nestala lica, predstavnici beogradske delegacije Radne grupe za nestala lica, u okviru dijaloga Beograd – Priština, preuzeli su od prištinske delegacije identifikovane posmrtne ostatke tri civilna lica srpske nacionalnosti.
Nakon preuzimanja posmrtnih ostataka identifikovanih lica izjavu za medije dao je šef beogradske delegacije Radne grupe za nestala lica na KiM i predsednik Komisije za nestala lica Veljko Odalović, koji je tom prilikom istakao da se radi o licima koja su stralala u Uroševcu, Prizrenu i Prištini, tokom 1999. godine, nakon dolaska međunarodne misije na prostor AP KiM.
Posmrtne ostatke dva lica, u ime porodica, od prištinske delegacije preuzeli su predstavnici beogradske delegacije, dok su posmrtne ostatke jednog lica preuzeli članovi njegove porodice. Sahrana ovih lica biće obavljena u Velikoj Plani, Kruševcu i Beogradu, u skladu sa iskazanom željom porodica. Pored ovih lica identifikovana su tela još dva lica srpske nacionalnosti čije su porodice iskazale želju da budu sahranjene u Đakovici i Prištini. Naveo je da su porodice identifikovanih lica čekala na ovaj trenutak 25 godina a da je identifikacija obavljena metodom analize DNK nakon što su predstavnici Komisije za nestala lica prikupili dodatne referentne uzorke za DNK analizu od srodnika nestalih u cilju identifikacije posmrtnih ostataka koji se nalaze u mrtvačnici u Prištini.
Istakao je i činjenicu da su sve ovo vreme tela preuzetih lica bila u mrtvačnici u Prištini i da se tamo nalazi još oko 300 tela koja čekaju na identifikaciju od kojih je oko 90 Srba.
Govoreći o saradnji sa prištinskom delegacijom Radne grupe za nestala lica na KiM, naveo je da je intenzitet saradnje već nekoliko godina u zastoju odlukom gospodina Kurtija, i to od kada je tema nestalih premeštena u Brisel, okviru dijaloga Beograda i Prištine. Odalović je izneo nadu da će se predviđeni sastanak Radne grupe za nestala lica na KiM održati sledeće nedelje na kome će se dogovoriti dimanika provere terena i ekshumacija na osnovu raspoložive dokumentacije dve strane ali i međunarodnih organizacija.
Na kraju naveo je da se u vezi sa sukobima na prostoru AP KiM još uvek traži 1.613 lica dok se u službenim evidencijama Komisije za nestala lica kao nestalo vodi još 567 lica srpske nacionalnosti.
Ovim je iskazana posvećenost Komisije za nestala lica koja ima punu podršku svoje Vlade za nastavak procesa traženja nestalih što je od posebnog značaja za porodice nestalih lica, koje godinama pokušavaju da pronađu i dostojno sahrane posmrtne ostatke svojih najbližih.
10. jun 2024. godine
10. juna 2024. godine Udruženje porodica kidnapovanih i nestalih je održalo okrugli sto sa temom „Pravo porodica žrtava na istinu i pravdu“. Pored predsednika Komisije za nestala lica Vlade Republike Srbije Veljka Odalovića i članova udruženja porodica, prisustvovali su mu i predstavnici Javnog tužilaštva za ratne zločine, Međunarodne komisije za nestala lica, UNDP, kao i delegacije Evropske unije u Republici Srbiji za tematiku nestalih lica.
Cilj organizovanja okruglog stola jeste da se uz pomoć predstavnika nadležnih institucija učine napori kako bi se proces traganja za nestalim licima ponovo pokrenuo i kako bi se pomoglo porodicama da ostvare svoja prava. Iako je, kako naglašava Veljko Odalović, rešavanje pitanja nestalih lica trenutno zaustavljeno i sastanci Radne grupe za nestala lica se ne održavaju, ipak postoji spremnost da se proces nastavi ukoliko Priština za to pokaže političku volju.
Porodice su poslale poruku javnosti da ni posle punih 25 godina od tragičnih dešavanja na Kosovu i Metohiji nemaju informacije o sudbini svojih najmilijih i da neće odustati od prava na istinu i pravdu koje im pripada kako bi dostojanstveno sahranili posmrtne ostatke svojih bližnjih i omogućili im da počivaju u miru.
23. maj 2024. godine
Komisija za nestala lica Vlade Republike Srbije organizovala je u Palati „Srbija“ konferenciju za medije povodom trenutne situacije u procesu rešavanja problematike lica koja se vode kao nestala u oružanim sukobima na teritoriji bivše SFRJ u periodu od 1991. do 1995. godine i AP KiM od 1998. do 2000. godine.
Predsednik Komisije Veljko Odalović, govoreći o preuzetim obavezama i aktivnostima koje je Srbija sprovela u prethodnom periodu po pitanju rešavanja ovog višedecenijskog problema, naveo je da je Srbija u potpunosti posvećena procesu pronalaska nestalih lica na transparentan način. Takođe, smatra da je u ovom političkom trenutku vrlo važno govoriti o ovoj temi i reći istinu, budući da je to najteža posledica sukoba na prostoru nekadašnje Jugoslavije.
Ukazao je na činjenicu da je do sada rešeno 75% slučajeva nestalih lica u regionu i da međunarodne organizacije s pravom to ističu kao najbolje postignuće na svetu ali i da se na zajedničkoj listi nestalih na području bivše Jugoslavije još uvek vodi kao nestalo 9.750 lica od čega su više od trećine Srbi, mada se to retko može čuti.
Govoreći o glavnim protagonistima Rezolucije o genocidu u Srebrenici istakao je da su to zemlje čiji su vojnici kontrolisali zone na Kosovu i Metohiji gde se desilo najveće stradanje Srba 1999. godine i da prednjače u pretvaranju te teritorije u nezavisnu državu. Naveo je i da su to zone odgovornosti američkog kontigenta KFOR, britanskog, francuskog, italijanskog i nemačkog i da su u to vreme imali 50.000 dobro opremljenih i naoružanih vojnika, koji su tamo poslati da obezbede mir i sigurnost, ali su dozvolili da se pod njihovim mandatom dese zločini.
On je ukazao na činjenicu da u proteklih 6 godina nema ni najmanjeg pomaka u pronalasku nestalih lica, usled odsustva saradnje od strane Hrvatske i Prištine. I pored brojnih lokacija od interesa koje je Srbija predložila za proveru, sa preciznim opisima i koordinatama, situacija na terenu i rezultati govore da je stanje nepromenjeno. Kao veliki problem u rešavanju sudbine nestalih lica naveo je i veliki broj neidentifikovanih posmrtnih ostataka koji se nalaze u mrtvačnicama u regionu ali i arhive i dokumentacija koje se ne nalaze samo u Srbiji već više na teritoriji Hrvatske, Bosne i Hercegovine kao i na Kosovu i Metohiji, te je apelovao na saradnju.
Kako je posebno naglasio, ovaj proces, pored činjenice da predstavlja značajno političko pitanje, sa civilizacijske i humanitarne strane ima veću težinu, s obzirom na broj porodica koje sa neizvesnošću više od 30 godina iščekuju da se pronađe makar jedna kost njihovih najmilijih, kako bi posle toliko vremena mogli dostojno da ih sahrane i time zatvorili ovo važno poglavlje.
17. maj 2024. godine
Na poziv Komisije za nestala lica, Elena Glebovna Bulah, sestra Vitalija Bulaha nestalog 19. maja 1999. godine u oružanom sukobu na prostoru AP KiM, došla je u posetu Republici Srbiji, kako bi ustupila referentne krvne uzorke za DNK analizu radi identifikacije njenog brata.
Vitalij Bulah, dobrovoljac iz Ruske Federacije, bivši ruski oficir i veteran ratova, priključio se sa svojim sunarodnicima vojsci SRJ tokom aprila 1999. godine. Spreman da žrtvuje život, došao je u Srbiju kako bi štitio njeno pravo na slobodu, ali je ubrzo nestao u borbama za odbranu Košara. U čast herojskog podviga, ruski junak sa Košara dobio je svoju ulicu na Zlatiboru. Tablu sa nazivom svečano su otkrili u aprilu 2023. godine g. Milan Stamatović, predsednik opštine Čajetina i g. Aleksandar Bocan-Harčenko, ambasador Ruske Federacije u Republici Srbiji.
U okviru posete Elene Glebovne Bulah, predstavnici Komisije za nestala lica su 23. aprila 2024. godine organizovali posetu Zlatiboru, kada je održan i sastanak u prostorijima Kancelarije za saradnju sa Ruskom Federacijom u Čajetini sa g. Milojem Rajovićem, zamenikom predsednika opštine Čajetina i predstavnicom Turističke organizacije Zlatibor, na kom su zvaničnici poželeli dobrodošlicu gošći u Republiku Srbiju i izrazili spremnost na svesrdnu podršku u daljem procesu traženja nestalog lica. Nakon razgovora, obišli su ulicu koja nosi naziv po njenom bratu.
Elena Glebovna Bulah je tom prilikom iskazala zahvalnost na dobrodošlici i čuvanju sećanja na sve one koji su svoje živote nesebično dali u odbrani tadašnje SRJ tokom borbi na Košarama, što je ujedno i pokazatelj prijateljskih odnosa dva naroda.
Elena je posebno istakla, da je želja njenog brata da pomogne srpskom narodu u hrabroj borbi za slobodu i pravdu bila iskrena, a da nju jedino teši činjenica da je svoj život ostavio na Košarama zarad plemenitog cilja.
Narednog dana, 24. aprila 2024. godine predstavnici Komisije za nestala lica i Elena su prisustvovali sastanku sa predstavnicima Ruskog doma u Beogradu i posetili Udruženje porodica kidnapovanih i nestalih lica na Kosovu i Metohiji.
25. aprila 2024. godine Elenu je ugostio gradonačelnik Kruševca Ivan Manojlović, a nakon toga je odala poštu i položila venac na spomenik 125. herojskoj brigadi u čijem sastavu je, kao dobrovoljac, bio njen brat Vitalij Glebovič. Takođe, istog dana je posetila i spomen sobu 125. motorizovanoj brigadi u kasarni „Car Lazar“ u Kruševcu.
16. maj 2024. godine
Promocija brošure o Grupi za nestala lica (GNL) održana je povodom 5 godina od njenog osnivanja u prisustvu svih članica GNL, članova odbora Regionalne koordinacije udruženja porodica nestalih lica, međunarodnih organizacija i predstavnika diplomatskog kora u organizaciji Međunarodne komisije za nestala lica (MKNL), 16. maja 2024. godine u Sarajevu.
Ovaj događaj je od izuzetne važnosti u kontektstu promovisanja rada GNL, pogotovo imajući u vidu zaključke sa njene poslednje sednice održane u Dubrovniku u kojima se naglašava važnost učešća GNL na predstojećem samitu Berlinskog procesa, kao i osiguravanje podrške od strane institucija Evropske unije.
Promociju brošure o postignućima GNL i regionalnoj saradnji u traženju nestalih lica na prostoru bivše Jugoslavije otvorio je direktor Programa za Evropu MKNL, Metju Holidej koji je predstavio petogodišnji rad GNL, zalaganja u organizaciji sednica GNL i sastanaka operativnih grupa GNL i zahvalio se vladama Ujedinjenog Kraljevstva i Savezne Republike Nemačke na njihovoj podršci u implementaciji Zajedničke deklaracije o nestalim licima potpisane 2018. godine u Londonu i Okvirnog plana za rešavanje pitanja nestalih lica iz sukoba na području bivše Jugoslavije 2018. godine u Hagu.
Prisutnima su se obratili i predstavnici domaćih institucija koje su članice GNL koji su istakli doprinos ove vrste regionalne saradnje rešavanju problematike nestalih lica ali i napore institucija koje predstavljaju unutar ovog mehanizma multilateralne saradnje.
Predsednik Komisije za nestala lica Vlade Republike Srbije, Veljko Odalović u svom obraćanju je istakao kako je GNL kao mehanizam multilateralne saradnje formiran prvenstveno da pruži odgovore porodicama nestalih lica koji decenijama čekaju na informacije o sudbinama njihovih najmilijih, te ukazao na postignute rezultate kroz aktivnosti definisane Okvirnim planom, kao što su formiranje regionalne baze podataka nestalih lica, rešavanje slučajeva neidentifikovanih posmrtnih ostataka u mrtvačnicama širom regiona, obrazovanje Foruma za porodice nestalih i održavanje zajedničkih komemoracija povodom obeležavanja Međunarodnog dana nestalih lica.
Na kraju, direktor Programa za Evropu MKNL, Metju Holidej se zahvalio prisutnima na učešću na promociji brošure o Grupi za nestala lica i vladama Ujedinjenog Kraljevstva i Savezne Republike Nemačke na njihovoj dosadašnjoj podršci ovom mehanizmu regionalne saradnje i najavio predstavljanje narednog Izveštaja GNL u oviru samita Berlinskog procesa koji će se ove godine održati u Berlinu.
15. maj 2024. godine
Povodom godišnjica prvih otmica srpskih civila na AP KiM Udruženje porodica kosmetskih stradalnika organizovalo je konferenciju za medije 15. maja 2024. godine u Pres centru. Ovom prilikom su se prisutnima obratili predsednik Komisije za nestala lica Vlade Republike Srbije Veljko Odalović, generalni sekretar Crvenog krsta Srbije, kao i predstavnici udruženja porodica.
Govornici su se osvrnuli na prva kidnapovanja i ubistva srpskog i nealbanskog stanovništva na prostoru Kosova i Metohije, koja su započela tokom aprila 1998. godine. Zabrinjava činjenica da se do ovog trenutka traga za 570 Srba i nealbanaca koja se još uvek vode kao nestali. Taj broj se ne smanjuje budući da je, kako je istakao Veljko Odalović, čitav proces rada blokiran u protekle tri godine, koliko je prošlo od poslednjeg sastanka Radne grupe za lica koja se još uvek vode kao nestala u vezi sa događajima u AP KiM. Ni Evropska komisija, ni Međunarodni komitet Crvenog krsta nemaju snage da privole Prištinu na saradnju u rešavanju ovog pitanja. I srpske i nealbanske porodice s pravom očekuju rezultate, te je zato poslata poruka nadležnim međunarodnim organizacijama da proces vrate u život i time vrate i nadu porodicama nestalih lica da će sudbina njihovih najmilijih biti konačno razrešena.
1. maj 2024. godine
Povodom 29. godišnjice stradanja Srba u akciji hrvatske vojske i policije „Bljesak“ služen je pomen žrtvama u crkvi Svetog Marka u Beogradu, u organizaciji Udruženja porodica nestalih i poginulih lica Suza.
Nakon toga, u mirnoj šetnji članova porodica žrtava, predstavnika institucija i organizacija i ostalih pojedinaca prisutni su otišli do Spomen obeležja srpskim žrtvama stradalim u ratovima od 1991. do 2000. godnine na prostoru bivše Jugoslavije, u Tašmajdanskom parku, da polože vence i cveće.
Prisutnima se obratila Dragana Đukić, predsednica Udruženja porodica nestalih i poginulih lica “Suza”. Ona je tom prilikom podsetila da su na današnji dan, pre 29 godina, hrvatske oružane snage izvršile agresiju na srpsku oblast Zapadna Slavonija, u sastavu Republike Srpske Krajine, u vreme kada je ova oblast bila pod zaštitom UN-a. U ovoj akciji su, prema navodima Đukićeve poginule i nestale 283 osobe, uključujući 114 civila i proterano preko 15.000 Srba. Od ukupnog broja žrtava, do sada je rasvetljena sudbina 172 lica, dok se 111 i dalje vodi kao nestalo.
U napadu je zarobljeno oko 1.450 pripadnika vojske Srpske Krajine, od kojih su mnogi prošli teška psihička i fizička maltretiranja u Bjelovaru i Varaždinu.
Civili koji nisu mogli ili nisu želeli da napuste svoja ognjišta, smešteni su u logore za civile, a za to vreme pravoslavni hramovi i srpska imanja su opljačkana, opustošena i uništena. Vojno-policijska akcija nazvana „Bljesak“ bila je zapravo završetak etničkog čišćenja Srba iz Zapadne Slavonije, dodala je Đukićeva.
2. april 2024. godine
U periodu od 28-30. marta 2024. godine u Draču (Albanija) održan je sastanak Operativne grupe za bazu podataka aktivnih slučajeva lica nestalih usled oružanih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije. Susret predstavnika domaćih institucija Republike Srbije, Crne Gore i tzv. Kosova organizovala je Međunarodna komisija za nestala lica povodom slučajeva nestalih lica od zajedničkog interesa.
Učesnici su na sastanku razmenili informacije o novim slučajevima nestalih lica čije bi rešavanje bilo u interesu sve tri strane. Novootvoreni slučajevi bi tako postali deo baze aktivnih slučajeva lica nestalih u oružanim sukobima na prostoru bivše Jugoslavije. Takođe, rađeno je i na usaglašavanju podataka za postojeće i duplirane unose u regionalnoj bazi podataka. Sastanak je okončan planom aktivnosti koje bi učesnici mogli da preduzmu u narednom periodu sa ciljem konačnog rasvetljavanja sudbine nestalih lica.
15. mart 2024. godine
U periodu od 13. do 15. marta 2024. godine, delegacija Republike Srbije predstavila je četvrti periodični Izveštaj Republike Srbije o primeni Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima na 140. sednici Komiteta Ujedinjenih nacija za ljudska prava u Ženevi. U svojstvu članova delegacije Republike Srbije, ispred Komisije za nestala lica na navedenoj sednici prisustvovali su Veljko Odalović, predsednik Komisije i Maja Vasović, rukovodilac Grupe za nestala lica na teritoriji bivše SFRJ.
Šefa državne delegacije, ministar Tomislav Žigmanov je u svom uvodnom govoru Komitetu UN za ljudska prava skrenuo posebnu pažnju na činjenicu da se Srbi i drugi pripadnici nealbanskih zajednica suočavaju sa institucionalnim i sistemskim kršenjem građanskih i političkih prava, te da se ova kršenja odvijaju kroz etničku diskriminaciju u svim institucijama, kao i kroz uskraćivanje vršenja biračkog prava Srbima. Naveo je da je u toku ukidanje dinara, kao sredstva plaćanja u srpskoj zajednici čime se generalno onemogućava život Srba, jer se kroz dinarsku valutu isplaćuju zarade, penzije, stipendiije, finansiraju narodne kuhinje, subvencije za oko 2.000 domaćinstava i drugo.
U tom slislu, ministar Žigmanov zatražio je od Komiteta UN za ljudska prava da UNMIK izvesti o primeni standarda iz Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima na teritoriji AP Kosovo i Metohija i ovom prilikom pozvao Komitet da izvrši uvid u stanje ljudskih prava na ovom delu naše teritorije.
Veljko Odalović, predsednik Komisije za nestala lica upoznao je članove Komiteta sa merama koje Komisija preduzima radi unapređenja i ubrzanja procesa nestalih lica, o postojećim mehanizmima bilateralne, regionalne, i međunarodne saradnje, te pružio aktuelne informacije o statusu Zakona o nestalim licima.
Delegaciju Republike Srbije činili su predstavnici ministarstava zaduženih za oblast ljudskih i manjinskih prava, spoljnih poslova, pravosuđa, unutrašnjih poslova, informisanja i telekomunikacija. U delegaciji Republike Srbije su i predstavnici državnih organa zaduženih za Kosovo i Metohiju, izbeglice, migracije i za nestala lica. Delegaciji Srbije pridružio se i ambasador naše zemlje pri stalnoj Misiji UN i drugim međunarodnim organizacijama u Ženevi, Milan Milanović.
14. mart 2024. godine
U Medija centru održana je konferencija za medije pod nazivom „Vapaji članova porodica žrtava“. Konferencijom je obeleženo i 24 godine rada Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih lica na Kosovu i Metohiji, kao i isto toliko godina njihove borbe za istinu i pravdu. Priliku da se obrate prisutnima, pored članova udruženja porodica, imali su i predstavnici Komisije za nestala lica, Ministarstva unutrašnjih poslova, Kancelarije za Kosovo i Metohiju, kao i Fondacije „Vizuelni arhiv srpskog naroda“.
Tokom uvodne reči istaknut je značaj potpisanog memoranduma o saradnji udruženja Fondacije „Vizuelni arhiv srpskog stradanja“ iz Banja Luke, kojim bi se objedinila sva dostupna svedočanstva o stradanju Srba sa teritorija zemalja bivše Jugoslavije i omogućilo sprovođenje projekata od interesa za srpski narod.
Govornici su podsetili na stradanje srpskih žrtava na prostoru Kosova i Metohije, kao i na zločine za koje još niko nije odgovarao. Takođe, istakli su i značaj odgovornosti koje imaju međunarodne institucije, kao i napore domaćih institucija koje čine sve u okviru svojih nadležnosti kako bi rešili ovaj višedecenijskih problem i okončali proces.
Ispred Komisije za nestala lica Ljiljana Krstić je ukazala na činjenicu da Priština blokira rešavanje sudbine nestalih lica. I pored truda da ovo pitanje ne izlazi iz humanitarnog okvira, prištinska strana ne prestaje da ga politizuje, o čemu govore i rezultati i dinamika rada, koji su trenutno poražavajući.
08. mart 2024. godine
Obuka o korišćenju NNDMS aplikacije održana je 8. marta 2024. godine u Sarajevu. NNDMS je program za upravljanje podacima o neidentifikovanim (NN) slučajevima koji se nalaze u mrtvačnicama. Pored predstavnika Komisije za nestala lica obuci su prisustvovali i predstavnici Uprave za zatočene i nestale Ministarstva hrvatskih branitelja. Obuka je održana u organizaciji Međunarodne komisije za nestala lica, koja je ujedno i omogućila korišćenje ovog alata.
NNDMS je razvijen kako bi pomogao učesnicima u procesu rešavanja pitanja nestalih lica, a koji nisu antropolozi ili forenzički patolozi u smislu praćenja i vođenja NN slučajeva. Aplikacija je namenjena čuvanju podataka značajnih za rešavanje slučaja, a odnose se na informacije o lokaciji ekshumacije, mestu gde su pohranjeni posmrtni ostaci, o statusu analize DNK metodom, kao i narativnog dela o preduzetim radnjama u cilju rešavanja slučaja.
Na obuci je praktično prikazano kako koristiti NNDMS, kako unositi podatke o NN slučajevima u bazu i kako filtrirati unete podatke radi lakšeg korišćenja istih.
29. februar 2024. godine
Grupa za nestala lica (GNL) je na vanrednoj sednici je izvršila rekapitulaciju postignutih rezultata u svom dosadašnjem radu koji proističu iz Okvirnog plana, a koje je sprovodila u predhodnih šest godina na jačanju regionalne saradnje, radi pronalaska nestalih u sukobima na prostoru bivše Jugoslavije.
Okvirni plan je obaveza predviđena Zajedničkom deklaracijom o nestalim licima , koju su u julu 2018. godine u Londonu potpisali premijeri Srbije, Crne Gore, Hrvatske, tzv. Kosova, Albanije, Njemačke, Ujedinjenog Kraljevstva, Austrije, Bugarske, Francuske, Italije, Slovenije, Poljske i predsedavajući Vijeća ministara Bosne i Hercegovine, potvrdivši time svoju posvećenost podržavanju napora da se pronađe i identifikuje oko 11.000 ljudi, koji se još uvek smatraju nestalima usled sukoba na području bivše Jugoslavije.
Predstavnici domaćih institucija članica GNL govoreći o budućnosti njenog rada saglasili su se o potrebi nastavka rada i sprovođenja zajedničkih aktivnosti GNL, kao multilateralnog mehanizma saradnje. Pored brojnih izazova, GNL je postala osnova za razvoj multilateralnih i bilateralnih odnosa. Izrazili su očekivanje da će nastavak rada kroz ovu platformu doprineti da se proces traženja i identifikacije nestalih lica odvija na zadovoljstvo porodica nestalih, domaćih institucija i nevladinih organizacija.
Članovi Grupe za nestala lica razgovarali su o koracima koji će unaprediti održivost GNL-a, pojačati saradnju u procesu traženja nestalih, kao i ojačati angažman porodica nestalih u radu GNL u ovom procesu.
Sednica GNL je deo projekta finansiran od strane Vlada Ujedinjenog Kraljevstva i Nemačke u organizaciji Međunarodne komisije za nestala lidža s ciljem jačanja regonalne saradnje na rešavanju slučajeva nestalih lica u oružanim sukobima na prostoru bivše Jugoslavije tokom 1990-ih godina.
28. februar 2024. godine
Trilateralni sastanak između Komisije za nestala lica Vlade Republike Srbije, Komisije za nestala lica Crne Gore i Instituta za nestale osobe Bosne i Hercegovine održan je u organizaciji Međunarodne komisije za nestala lica (MKNL), 28. februara 2024. godine, u Dubrovniku.
Shodno dogovoru sa ostalim domaćim institucijama Komisija za nestala lica Crne Gore je inicirala i predsedavala ovim sastankom, na kom su prisustvovali predstavnici MKNL. Uvodna obraćanja u ime domaćih institucija imali su Veljko Odalović, predsednik Komisije za nestala lica Vlade Republike Srbije, Dragan Đukanović, predsednik Komisije za nestala lica Crne Gore, Marko Jurišić, predsedavajući Kolegijuma direktora Instituta za nestala lica osobe Bosne i Hercegovine i Metju Holidej, direktor programa za Evropu, MKNL.
Razgovarano je o aktivnostima u vezi slučajeva i lokacija od zajedničkog interesa za domaće institucije Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, koji su razmatrani na prethodnom trilateralnom sastanku održanom 29. novembra 2022. godine u Beogradu i u okviru Operativne grupe za neidentifikovane slučajeve (NNOG). Razmenjena je dokumentacija koja je važna za traženje nestalih lica na područjima od zajedničkog interesa i dogovoreno dostavljanje podataka koji su važni za pojedinačne slučajeve.
U nastavku sastanka razmatrani su slučajevi nestalih i stradanja putnika iz voza u Štrbcima, pretraživanje jezera Perućac i rečnih tokova Drine i Save, kao i repatrijacija slučajeva od zajedničkog interesa.
Takođe, bilo je reči o implementaciji Radnih pravila i procedura za realizaciju Protokola o saradnji na traženju nestalih lica između Komisije za nestala lica Vlade Republike Srbije i Komisije za nestala lica Crne Gore i organizaciji operativnog radnog sastanka između Komisije za nestala lica Vlade Republike Srbije i Instituta za nestala lica Bosne i Hercegovine.
7. februar 2024. godine
Drugi po redu Forum žena u procesu rešavanja pitanja nestalih lica održan je 7. februara 2024. godine u Podgorici. Forum žena je platforma za razgovor između ženskih članova Regionalnog odbora udruženja porodica nestalih lica i žena predstavnica domaćih institucija. Forum je ove godine imao za cilj isticanje veoma važne uloge žene u procesu rešavanja pitanja nestalih lica, kao i definisanje smernica za efikasan nastavak doprinosa žena u odmakloj fazi procesa na području bivše Jugoslavije.
Forum žena održan je u organizaciji Međunarodne komisije za nestala lica (MKNL) u saradnji sa Tanjom Tankosić – Girt, diplomiranom psihološkinjom koja je porodični sistemski terapeut i akreditovani terapeut od Evropskog udruženja za psihoterapiju i Udruženja za sistemsku praksu i terapiju BiH.
Nakon diskusija svih učesnica u Forumu doneto je nekoliko zaključaka čije bi sprovođenje u budućnosti doprinelo osnaživanju žena, učesnica u rešavanju pitanja nestalih lica na teritoriji bivše SFRJ. Zaključci se odnose na promovisanje snage i zajedničkog delovanja, na jačanje sposobnosti za lobiranje i zastupanje, podizanje svesti o problemu, brizi o sebi i jačanju veza sa ženama donosiocima odluka.
31. januar 2024. godine
U organizaciji Međunarodnog komiteta Crvenog krsta (MKCK) održan je radni sastanak Radne grupe za nestala lica u Ženevi na kom su delegacije Beograda i Prištine podnele izveštaj o aktivnostima sprovedenim u periodu od 16. aprila 2021. godine do kraja januara 2024. godine.
Predsedavajuća MKCK je podnela izveštaj u kom se navodi da je do decembra 2023. godine zatvoreno 4.450 slučajeva od ukupno 6.065 (koliko je prijavljeno Službi traženja Međunarodnog komiteta Crvenog krsta). Taj rezultat predstavlja 73,4% rasvetljenih slučajeva i čini ga jednim od najboljih u svetu.
Pretraga međunarodnih arhiva je kompletirana, istraživači su u Hagu obavili svoj deo posla, ali još uvek nisu pristigli odvojeni dokumenti koji se odnose se na informacije o 123 nestala lica. I dalje se očekuju dokumenta iz arhiva UN-a i dokumenta iz arhiva MKCK koje je neophodno analizirati, kako bi se sastavio konačan Analitički izveštaj.
Beogradska i Prištinska delegacija su podnele izveštaje o sopstvenim aktivnostima kojima nisu zadovoljni, uz konstataciju da je u narednom periodu neophodno da obe strane ulože više napora i ostave po strani političke nesuglasice, ostanu privržene humanitarnom značaju pitanja nestalih lica i suoče se sa svim izazovima koje taj proces sa sobom nosi.
Tom prilikom delegacije su se usaglasile o značaju održanog sastanka i odgovornosti prema porodicama koje u neizvesnosti očekuju da se reši sudbina njihovih najmilijih.
Delegacije su se dotakle i pitanja Deklaracije o nestalim licima, kao i njene implementacije kroz sprovedene aktivnosti. Takođe je postignut dogovor o spremanju i dostavljanju MKCK tačaka u Radnim pravilima i Opštem okviru koje je neophodno izmeniti kako bi MKCK izradio NACRT koji bi bio zajednički ažuriran uz sve usvojene izmene.
Sastanak je okončan razmenom zahteva obe delegacije koje se odnose na konkretne lokacije i moguće masovne grobnice koje je neophodno proveriti tokom 2024. godine.
22. januar 2024. godine
U Crkvi Svetog Marka u Beogradu, danas je služen parastos srpskim žrtvama, povodom 31. godine od stradanja u Ravnim Kotarima i na Malom Alanu na Velebitu, u organizaciji Udruženja porodica nestalih i poginulih lica “Suza”.
Nakon toga, u mirnoj šetnji članova porodica žrtava, ostalih pojedinaca i predstavnika institucija i organizacija, prisutni su otišli do Spomen obeležja srpskim žrtvama stradalim u ratovima od 1991. do 2000. godnine na prostoru bivše Jugoslavije, u Tašmajdanskom parku, da polože cveće.
Prisutnima se obratila Dragana Đukić, predsednica Udruženja porodica nestalih i poginulih lica “Suza”. Ona je tom prilikom podsetila da je na današnji dan, pre 31 godinu, stradalo 348 Srba od čega 55 civila, prosečne starosti 60 godina. Među žrtvama se nalazi i 35 žena i troje dece do 12 godina starosti. Jedan od najmonstruoznijih zločina desio se u blizini planinskog prevoja Mali Alan na Velebitu gde su ubijena 22 pripadnika vojske RSK sa područja Gračaca.
U akciji hrvatske vojske "Maslenica", koja je započela 22. januara 1993. godine, posebno su stradala tri srpska sela Islam Grčki, Kašić i Smoković, kao i Srbi iz mešovitih sela Murvica, Crno, Zemunik Gornji, Poljica i Islam Latinski. Imanja proteranih Srba su sistematski opljačkana i uništena a crkve, groblja i kulturni spomenici su oskrnavljeni ili porušeni.
Naredbodavci i počinioci ovog masovnog i planskog zločina do danas nisu odgovarali.
21. decembar 2023. godine
Predstavnici Komisije za nestala lica su 21. decembra 2023. godine u Somboru prisustvovali sastanku sa porodicama nestalih lica. Sastanak je održan u organizaciji Međunarodnog komiteta Crvenog krsta i Crvenog krsta Sombor, a deo je projekta „Podrška porodicama nestalih - memorijalizacija“. Sastanak je bio informativnog karaktera, a učešće na sastanku uzeli su članovi porodica nestalih lica koji su ranije po ovom projektu učestvovali u oslikavanju radova.
Predstavnici Komisije za nestala lica su prisutne članove porodica upoznali o dosadašnjem postupanju Komisije, kao i drugih nadležnih tela za traženje nestalih lica u regionu u vezi sa traženjem njihovih najmilijih. Porodice su se interesovale o obavljenim ekshumacijama na područjima nestanka njihovih srodnika, prikupljenim referentnim uzorcima za DNK analizu, kao i donošenju Zakona o nestalim licima kako bi regulisali svoja prava. Istakli su problem uzurpacije imovine koju poseduju u zemljama odakle su izbegli, a u tom smislu se interesovali za pravnu pomoć u ostvarivanju svojih prava.
Na kraju je zaključeno da je održavanje ovakvih sastanaka jako korisno kako bi se razmenila nova saznanja o nestalim licima i na taj način stvorila veća mogućnost rešavanja ovih slučajeva, te su porodice izrazile želju za održavanjem ovkvih sastanaka i u budućnosti.
12. decembar 2023. godine
Povodom obeležavanja Međunarodnog dana ljudskih prava, u Medija centru 12. decembra 2023. godine održana je konferencija za medije pod nazivom „Da li se prava porodica nestalih lica poštuju“. Konferenciju su organizovali Udruženje porodica kosmetskih stradalnika i Multietnički centar za nestala lica u Prištini.
Ovom prilikom predstavnici srpskih i albanskih porodica lica koja su nestala u periodu sukoba na prostoru Kosova i Metohije apelovali su na sve uključene u proces rešavanja pitanja nestalih lica da se ono mora razrešiti što pre. Naglasili su da institucije i javnost ne smeju ignorisati činjenicu da na spiskovima nestalih postoji još 1.615 lica čija se sudbina mora saznati. Nakon 24 godine traganja za svojim najmilijim, tokom kojih su bili uskraćeni za mnoga ljudska prava, porodice zahtevaju odgovornost i ozbiljnost u postupanju nadležnih.
Predstavnica Komisije za nestala lica napomenula je da su zahtevi i trud porodica bez rezultata jer izostaje podrška međunarodne zajednice u razrešavanju slučajeva. Ipak, ostavila je prostor za optimizam u nastavku procesa, budući da je radna sednica Radne grupe za nestala lica najavljena za januar 2024. godine, kada će biti reči o konkretnim lokacijama, arhivama i identifikacijama.
Svi učesnici konferencije ujedinjeni su u stavu da je neophodno ukloniti politiku iz ovog važnog humanitarnog pitanja i da, uprkos trenutnom nedostatku volje i rezultata, ono mora dobiti svoj epilog.
30. novembar 2023. godine
Dana 30. novembra 2023. godine, u Mostaru, održan je peti sastanak Operativne grupe za rešavanje neidentifikovanih slučajeva (NNOG), u organizaciji Međunarodne komisije za nestala lica (MKNL).
Sastanku su prisustvovali predstavnici domaćih institucija, članica GNL, Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Crne Gore, a putem onlajn platforme su se uključili predstavnici tzv. Kosova (domaće institucije).Nakon usvajanja izmena i dopuna Okvirnog plana i Radnih pravila i procedura, koje su u decembru 2021. godine usvojene na sednici u Sarajevu, sastancima kopredsedavaju MKNL i neka domaća institucija, potpisnica Okvirnog plana, ovom prilikom Institut za nestala lica Bosne i Hercegovine.
Predmet sastanka su bili neidentifikovani slučajevi nestalih lica predloženi u okviru NNOG i to sa lokacija gradsko groblje Lešće u Beogradu, masovne grobnice u Okučanima, selo Lubanić, kao i drugih pojedinačnih slučajeva. Tom prilikom, svaka domaća institucija je predstavila izveštaj o napretku u rešavanju ovih slučajeva od poslednjeg sastanka koji je održan 12. decembra 2022. godine u Beogradu. U drugom delu sastanka predloženi su novi slučajevi od zajedničkog interesa za dalji rad ove operativne grupe. Pored toga, na sastanku se razgovaralo o radu na prikupljanju dodatnih referentnih uzoraka za DNK analizu od srodnika nestalih lica u cilju smanjenja broja neidentifikovanih posmrtnih ostataka u mrtvačnicama širom regiona.
Ocenjeno je da je potrebno nastaviti dalje prikupljanje referentnih uzoraka od srodnika nestalih lica koji do sada nisu ustupili svoje referentne uzorke, te će se i budući rad NNOG bazirati na pronalasku istih u cilju rešavanja što većeg broja NN slučajeva.
Članovi su se obavezali da će nastaviti sa razmenom informacija i dokumentacije koji mogu dovesti do rešavanja što većeg broja NN slučajeva koji su bili predmet rada NNOG ali i u vezi sa novim slučajevima i lokacijama od zajedničkog interesa koji su na ovom sastanku predloženi.
Sutradan, 1. decembra, članovi NNOG učestvovali su u studijskoj poseti Gradskom groblju „Sutina“ u Mostaru. Tom prilikom ispred MKNL, kordinatorka za forenziku održala je prezentaciju šta je urađeno na rešavanju NN slučajeva koji su bili smešteni u mrtvačnici Sutina.
9. novembar 2023. godine
Drugi ovogodišnji sastanak Sekretarijata Grupe za nestala lica (Sekretarijat) održan je 9. novembra 2023. godine u Podgorici u organizaciji Međunarodne komisije za nestala lica (MKNL). Sastanku su prisustvovali predstavnici nadležnih domaćih institucija Republike Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, dok su predstavnici Republike Hrvatske i tzv. Kosova uzeli učešće u on lajn formatu.
Navedeni sastanak Sekretarijata je održan radi dalje pripreme i razvoja Plana aktivnosti Grupe za nestala lica (GNL) za period od 2024. do 2026. godine, koji će biti predstavljen na narednoj sednici GNL radi njegovog definitivnog utvrđivanja i usvajanja.
Predmet rada Sekretarijata na ovom sastanku je usaglašavanje iznetih predloga domaćih institucija za njihovo uvrštavanje u Plan aktivnosti GNL za period od 2024. do 2026. godine, radi unapređenja zajedničkih aktivnosti u cilju sprovođenja odredaba i implementacije Okvirnog plana za rešavanje pitanja nestalih lica iz sukoba na području bivše Jugoslavije.
Grupa za nestala lica (GNL) je na svojoj šestoj sednici održanoj 6. i 7. decembra 2021. godine u Sarajevu osnovala Sekteratijat sa ciljem pripreme i usaglašavanja redovnih izveštaja GNL.
20. oktobar 2023. godine
U svečanoj sali Gradske uprave u Kraljevu 20. oktobra 2023. godine otvorena je izložba radova članova porodica nestalih lica pod nazivom „Imeđu nas je vreme, ali ne i zaborav“. Organizatori ovog događaja su Međunarodni komitet Crvenog krsta, Regionalna delegacija u Beogradu i Crveni krst Kraljevo.
Izložba u Kraljevu je završna faza projekta „Pružanje psihološke i psihosocijalne podrške porodicama nestalih lica“ u kom je učestvovalo 13 članova porodica nestalih sa teritorije Kraljeva, Čačka i Vrnjačke Banje. Slike su nastale na osnovu sećanja članova porodica lica koja su nestala i stradala u ratovima na teritoriji bivše Jugoslavije i na prostoru AP KiM. Svaki od ovih malih umetničkih dela oslikanih od strane Bojana Otaševića predstavlja sat koji slikovito govori o najdubljim emocijama i najlepšim uspomenama koje porodice čuvaju na svoje najdraže, one kojima je vreme oduzeto.
Generalni sekretar Crvenog krsta Srbije Ljubomir Miladinović ovom prilikom poručio je da se iza svakog dela krije po jedna porodica, sudbina i nada da će se saznati istina o nestalima, a da je Crveni krst uvek tu da pomogne onima kojima je najteže, a to su porodice kojima je potrebna uteha i nada.
Ispred Komisije za nestala lica Vesna Bošković je istakla da sve žrtve zaslužuju nezaborav i večni mir, a da je to moguće samo ukoliko se problem nestalih lica konačno reši, na čemu će Komisija nastaviti predano da radi.
16. oktobar 2023. godine
Sastanak Grupe za nestala lica (GNL) održan je na marginama samita Berlinskog procesa, 16. oktobra 2023. godine, u Tirani, na kome je predstavljen četvrti Izveštaj o sprovedenim aktivnostima u skladu sa odredbama Okvirnog plana i ostvarenom napretku od 01. jula 2022. godine do 1. jula 2023. godine.
Na sastanku GNL prisustvovali su predstavnici nadležnih tela za traženje nestalih lica Republike Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Republike Hrvatske i tzv. Kosova. Sastanku su prisustvovali i dali podršku radu GNL i predstavnici EU u Tirani i predstavnici Ambasade Velike Britanije u Tirani, kao i odbor Regionalne koordinacione mreže udruženja porodica nestalih lica. Sastanak je održan u organizaciji Međunarodne komisije za nestala lica (MKNL) uz podršku vlada Ujedinjenog Kraljevstva i Savezne Republike Nemačke.
Ovom prilikom GNL je predstavlila praktične rezultate koji su postignuti kroz posvećenu multilateralnu saradnju između nadležnih vladinih tela za traženje nestalih lica.
Veljko Odalović, predsednik Komisije za nestala lica Vlade Republike Srbije, naglasio je važnost postojanja ovog mehanizma, kao i potrebu da predstavnici svih domaćih institucija učine ono što je neophodno kako bi on funkcionisao. U svom izlaganju naveo je da je GNL mehanizam kroz koji se mogu prevazići neke od naših unutrašnjih problema i mnogo lakše postići dogovore. Dodao je da postoji potreba da se izvrši veći pritisak na druge domaće institucije koje učestvuju u procesu traženja nestalih lica kako bi intenzivnije sarađivale sa MKNL, ali i međusobno, na rešavanju pitanja neidentifikovanih posmrtnih ostataka koji se nalaze u mrtvačnicama u regionu. Takođe, ključno je insistirati na informacijama o novim lokacijama, jer je to oblast u kojoj ima najviše prostora za unapređenje saradnje.
Nakon predstavljanja izveštaja GNL-a i obraćanja Hakija Kasumija, predsedavajućeg Odbora Regionalne koordinacione mreže udruženja porodica nestalih, dalja diskusija o izveštaju je nastavljena u kontekstu Foruma za porodice. Predstavnici domaćih institucija i članovi Odbora Regionalne koordinacione mreže angažovali su se da pronađu načine za unapređenje saradnje po pitanju nestalih lica. Regionalna koordinaciona mreža, koja okuplja udruženja porodica nestalih lica iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske i tzv. Kosova zvanično je uspostavljena potpisivanjem Memoranduma o razumevanju (MoR) pod pokroviteljstvom MKNL-a 17. marta 2022. godine u Sarajevu. Forum za porodice bio je drugi takav događaj nakon inauguracione sednice Foruma održane u Podgorici u septembru 2022. godine.
Prisutnima se obratio i Andreas Klajser, direktor za politiku i saradnju MKNL-a i istakao da GNL nastoji da se zajedničkim radom pronađu pouzdane i tačne informacije kako bi se rešila sudbina 11.000 lica nestalih u oražanim sukobima u bivšoj Jugoslaviji, a da izveštaj koji je danas predstavljen pokazuje posvećenost GNL-a podsticanju saradnje, transparentnosti i očuvanju prava porodica. Sastanak Foruma za porodice okončan je obraćanjem Hakija Kasumija koji je rekao da je ovo za porodice nestalih lica bio najvažniji sastanak u poslednjih godinu dana. On je izrazio nadu da će institucije održati data obećanja i u narednom periodu više angažovati po pitanju lociranja potencijalnih grobnica i rešavanja neidentifikovanih slučajeva u regionalnim mrtvačnicama.
2. oktobar 2023. godine
2. oktobra 2023. godine predsednik Komisije za nestala lica Veljko Odalović primio je u posetu ambasadora Švajcarske Ursa Šmida.
Ovom prilikom Veljko Odalović je upoznao ambasadora sa radom Komisije i problematici nestalih lica, kao i izazovima u radu koji su posledica odsustva saradnje učesnika u ovom procesu iz regiona. Takođe, istakao je potrebu za napretkom u razrešavanju sudbina lica koja se još uvek vode kao nestala. S tim u vezi, prepoznavši značaj ovog pitanja, ambasador Šmid je u ime švajcarske Vlade ponudio pomoć i podršku radu Komisije u vidu studijske posete Univerzitetu u Lozani i Školi za kriminalističke studije. Cilj posete bi bio da se delegacijama Srbije, kao i tzv. Kosova predstavi LIDAR metodologija pretrage i posebne tehnologije koje bi mogle biti od pomoći u traganju za nestalim licima na terenu.
26. septembar 2023. godine
Izložba pod nazivom „Suncokretova elegija vremenu: Ples svetlosti i senke“ otvorena je 22. septembra 2023. godine u Gradskoj kući u Somboru. Likovne radove na osnovu skica i sećanja članova porodica nestalih lica oslikala je umetnica Tina Trkulja. Ova izložba deo je projekta Međunarodnog komiteta Crvenog krsta „Podrška porodicama nestalih – memorijalizacija“, a realizovana je uz pomoć Crvenog krsta Srbije, Crvenog krsta Vojvodine, Crvenog krsta Sombor i Opštine Sombor.
Ovo je šesta po redu izložba radova porodica nestalih lica koja predstavlja završnu fazu projekta MKCK pod nazivom „Pružanje psihološke i psihosocijalne podrške porodicama nestalih lica“ u kojoj je učestvovalo 14 porodica koje još uvek traže svoje nestale u vezi sa oružanim sukobima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini u periodu 1991 – 1995. godine i 1 porodica čiji je član nestao na Kosovu i Metohiji 1998. godine. Ovi podaci ukazuju da porodice predugo čekaju na odgovore gde su njihovi najmiliji, neki od njih i više od 30 godina.
Izložba je samo jedan od načina da se stradali sačuvaju od zaborava i da se oda počast svima koji su u borbi za dostojanstvo i slobodu tokom ratova na teritoriji bivše SFRJ žrtvovali svoje živote. To je pokušaj porodica da slike ratnih užasa potisnu najvrednijim porodičnim uspomenama.
Ove jedinstvene radove zaintertesovani će moći da pogledaju i u Gradskom muzeju Sombor sve do 29. septembra.
18. septembar 2023. godine
Međunarodna konferencija pod nazivom „Povećavanje nacionalnih i globalnih napora za rasvetljavanje sudbine nestalih lica“ održana je 18. septembra 2023. godine u Bakuu, u organizaciji Državne komisije za ratne zarobljenike, taoce i nestala lica u ime Vlade Azerbejdžana koja se zalaže za promociju pitanja nestalih lica na globalnom nivou.
Konferencija je okupila bivše šefove država i vlada, predstavnike međunarodnih organizacija uključujući i humanitarne, međunarodne stručnjake ali i porodice nestalih lica.
Na samom početku konferencije učesnici su pogledali kratki film na ovu temu a zatim je pročitano obraćanje Ilhama Alijeva, predsednika Azerbejdžana učesnicima konferencije.
Usledio je govor Ali Nagijeva, predsednika Državne komisije za ratne zarobljenike, taoce i nestala lica. Pozdravljajući učesnike međunarodne konferencije, Ali Nagijev je istakao značaj događaja, posebno za Azerbejdžan. Izneo je detaljne informacije o napretku postignutom poslednjih godina u rasvetljavanju sudbine 3.890 građana koji su nestali u Prvom karabaškom ratu i izrazio nadu da će međunarodna konferencija dati značajan doprinos u utvrđivanju sudbine nestalih.
Konferencija je nastavljena panel diskusijama i govorima, te je delu konferencije koji se odnosio na razmenu iskustava predstavnika zemalja koje se suočavaju sa problematikom nestalih lica u oružanim sukobima, u ime Komisije za nestala lica prikazana video poruka Veljka Odalovića, predsednika Komisije dok je učešće u konferenciji uzela Suzana Matejić, zamenik šefa beogradske delegacije Radne grupe za nestala lica na AP KiM, koja je dala svoj doprinos konferenciji na temu napretka i izazova u rešavanju problematike nestalih lica, uključujući efektivno lociranje i identifikaciju posmrtnih ostataka nestalih lica koristeći forenzičke nauke i druge nove tehnologije.
Nakon izlaganja učesnika prepoznati su glavni izazovi u rešavanju slučajeva nestalih a koji se tiču međunarodnog okvira i nedostatka efikasnih mehanizama za osiguranje saradnje između država koje su/bile strane u oružanom sukobu, kao i međunarodne saradnje u srodnim oblastima, efikasnih načina lociranja i identifikacije nestalih lica koristeći forenzičke nauke i druge nove tehnologije, uključujući i DNK forenzičku analizu, koja može značajno pomoći naporima da se identifikuju nestala lica i da se istraže kršenja međunarodnog humanitarnog prava i međunarodnog prava o ljudskim pravima, unapređenja rada nadležnih državnih institucija na rasvetljavanju sudbine nestalih lica u vezi sa oružanim sukobom i održavanja diskusija o potrebi podizanja svesti javnosti o problemu nestalih lica kako na nacionalnom tako i na međunarodnom nivou ali i postojećim međunarodnim i regionalnim naporima na rešavanju pitanja nestalih lica kao i inicijativama koje preduzimaju međunarodne i regionalne organizacije u ovoj oblasti.
30. avgust 2023. godine
Koordinacija srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih lica sa prostora bivše Jugoslavije, kao krovna organizacija koja okuplja više od 60 udruženja porodica, obeležila je i ove godine 30. avgust – Međunarodni dan nestalih lica, održavanjem konferencije za novinare.
Na konferenciji pored Duška Čelića predsednika Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih lica sa prostora bivše Jugoslavije
učešće su uzeli Nikola Selaković, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Veljko Odalović, predsednik Komisije za nestala lica, Ljubimir Miladinović, generalni sekretar Crvenog krsta Srbije i članovi porodica nestalih Dragana Majstorović i Zorica Blagojević.
Na samom otvaranju konferencije emitovan je spot sa porukama porodica nestalih i statističkim podacima o broju lica koja se vode kao nestala u regionu, povodom Međunarodnog dana nestalih, u koprodukciji Koordinacije, MKCK i CKS.
U svom obraćanju Duško Čelić je u ime svih porodica žrtava okupljenih u Koordinaciji izrazio nezadovoljstvo zbog politizovanja, marginalizovanja i zastoja u procesu traženja i identifikaciji nestalih lica, kao i u otkrivanju istine, zadovoljenju pravde i satisfakcije. Naveo je da porodice žrtava izražavaju nezadovoljstvo zbog prekida rada na donošenju Zakona o nestalim licima u Republici Srbiji. Takođe, pozvao je nadležne da podrže zahtev porodica žrtava i daju svoj doprinos u negovanju kulture sećanja i podrže borbu porodica žrtava u traganju za istinom i pravdom, jer porodice nestalih i dalje čekaju.
Ministar Selaković je istakao da je pitanje nestalih lica civilizacijsko pitanje i da postoji apsolutna politička volja da se ovo pitanje reši, te da će u tom smislu Radna grupa za izradu Nacrta zakona o nestalim licima nastaviti sa svojim radom tamo gde se stalo 2021. godine. On je podsetio da je nedavno održan sastanak sa predstavnicima Koordinacije na kojem su izdefinisane tri bitne teme na kojima će se raditi u budućem periodu, izrada zakona, pomoć i podrška Koordinaciji i udruženjima nestalih i izgradnja kulture sećanja. Na kraju svog izlaganja istakao je da je vladajuća struktura, na inicijativu predsednika Vučića, još pre devet godina započela je sa izgradnjom kulture sećanja kada je u pitanju obeležavanje značajnih datuma, godišnjica, vezanih za stradanje našega naroda“ i predložio da se uspostavi i Nacionalni dan nestalih lica u saradnji i uz podršku Koordinacije i udruženja. Selaković je rekao da je Ministarstvo pokrenulo inicijativu da se u svakom gradu i opštini u Srbiji podigne spomen obeležje poginulim borcima za vreme sukoba devedesetih, te da je isto potrebno uraditi i kada su u pitanju nestala lica i civilne žrtve, za šta je potrebna, takođe, podrška Koordinacije i udruženja.
Osvrćući se na svoje prošlogodišnje obraćanje povodom Međunarodnog dana nestalih, Odalović je rekao da se na žalost porodica ali i odgovornih za rešavanje problematike nestalih lica ne može pohvaliti postignutim rezultatima, navodeći da je u saradnji sa Hrvatskom rešeno samo 3 slučaja i 3 slučaja sa Bosnom i Hercegovinom. Podsetio je na kompleksnost oružanih sukoba 1990-tih godina na prostoru bivše Jugoslavije i istakao da izostaje spremnost za saradnju drugih učesnika uključenih u proces i pored obaveza koje su preuzeli potpisivanjem sporazuma i protokola o saradnji u traženju nestalih lica. U tom smislu, podsetio je da se u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na AP KiM nalaze grobnice, mrtvačnice ali i domaće institucije koje su nadležne za njihovo pronalaženje i identifikaciju. Takođe, istakao je činjenicu da je od ukupnog broja nestalih 1/3 lica srpske nacionalnosti a da niko ne pominje srpske žrtve, te da ovo podsećanje nije radi pravljenja razlika već da bi ukazali na naš legitimni interes da ih tražimo. Na kraju je ukazao na tendeciju opadanja rešenih slučajeva nestalih lica te da to odražava odnos poslednje strukture vlasti u Hrvatskoj prema ovom problemu naveo da je u Hrvatskoj u proteklih 20 godina pronađeno preko 980 nestalih lica a u poslednjih 5 godina taj broj iznosi 35, da nije izvršena ekshumacija 37 grobnih mesta evidentiranih još od strane Haškog tribunala i da nije postupano prema 50 zahteva za ekshumaciju i identifikaciju dok na AP KiM situacija skoro identična i da je do sada identifikovano 382 lica a za zadnjih 10 godina imamo 30 identifikacija. U tom kontekstu pomenuo je da se Srbija odgovorno ponaša prema zahtevima drugih strana i da je izvršila provere terena i da na mestima gde su pronađeni posmrtni ostaci oni ekshumirani i identifikovani i da očekuje i od drugih da se tako ponašaju.
Miladinović je naglasio da će Crveni krst Srbije nastojati da stoji uz porodice nestalih u traganju i konačnom sudbinom svojih najmilijih, ističići kako je pitanje nestalih lica najtragičnija posledica oružanih sukoba. Naveo je da podatak od skoro 10.000 nestalih lica u regionu govori da već duže vreme nema pomaka u rešavanju ovog humanitarnog pitanja i pružanja odgovora porodicama o njihovim sudbinama. Naveo je da je potrebno da svi akteri uključeni u ovaj proces moraju da sarađuju na razmeni informacija radi rešavanja ovog pitanja što bi svakako doprinelo pomirenju u regionu, te pozvao porodice koje do sada nisu podnele zahtev za traženje nestalog lica da to učine ali i da je potrebno da ustupe uzorke za DNK analizu kako bi potraga bila potpuna.
Prisutnima na konferenciji obratile su se Zorica Blagojević, majka nestalog Srećka (14 god.) i sestra nestalog Bobana (25 god.) i Dragana Majstorović, majka nestalog Ivana Majstorovića (17 god.) koja je tom prilikom kazivala stihove svoje pesme posvećene nestalim licima.
Nakon konferencije za medije, delegacija Koordinacije je položila cveće na spomenik nestalima u ratovima 90-ih na prostoru bivše Jugoslavije.
Povodom Međunarodnog dana nestalih lica i na platou ispred Opštine Gračanica okupio se veliki broj ljudi kako bi podržali članove porodica nestalih tokom i nakon sukoba na AP KiM. Tim povodom okupljenima se obratila Silvana Marinković, koordinatorka Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih lica koja je istakla da su i posle dve decenije borbe za istinu i pravdu i dalje na samom početku, da nadležni ne čuju njihov vapaj, da su dobijali samo obećanja i lažnu nadu a da porodice nestalih sa bolom, tugom i neizvesnošću i dalje čekaju. Istakla je da su se porodice nadale da će tokom dijaloga Beograda i Prištine u Briselu pitanje nestalih biti započeto ali da je delegacija Prištine odbila da ta tema bude deo razgovora. Na kraju je naglasila da se odgovori o nestalima nalaze u arhivama tzv. OVK, da će porodice nastaviti da insistiraju da se njihovi najmiliji pronađu i da će istrajati u toj borbi.
18. jul 2023. godine
Parastosom u Crkvi Svetog velikomučenika Prokopija na beogradskom groblju Orlovača obeleženo je 25 godina od masovnog stradanja srpskog stanovništva u opštini Orahovac. Pomen za svoje najdraže organizovalo je Udruženje porodica kidnapovanih i nestalih lica na Kosovu i Metohiji, a pored predstavnika udruženja, prisustvovali su i predstavnici Komisije za nestala lica, Kancelarije za Kosovo i Metohiju i Javnog tužilaštva za ratne zločine. Nakon parastosa za 25 sahranjenih Srba na groblju Orlovača položeni su venci svim nastradalima pored spomen-ploče „Za nezaborav“.
Istovremeno, u Velikoj Hoči obeležena je 25. godišnjica od masovnih ubistava i kidnapovanja Srba i Roma od strane tzv. OVK u Orahovcu. U porti Crkve Svetog Jovana, pored spomenika posvećenog kidnapovanim i nasilno ubijenim Srbima služen je parastos žrtvama, nakon čega su njihovi bližnji položili cveće i upalili sveće. Pored članova porodica nestalih i ubijenih, parastosu su prisustvovali predstavnik Kancelarije za Kosovo i Metohiju i predsednik Privremenog organa opštine Orahovac.
Koordinacija srpskih udruženja ovom prilikom još jednom je poslala poruku javnosti da ni nakon 25 godina za zločine nad srpskim i romskim stanovništvom u Orahovcu niko nije snosio odgovornost, iako postoje živi svedoci ali i žrtve ovih zločina koje potvrđuju da su oni počinjeni.
16. jun 2023. godine
Na graničnom prelazu Sremska Rača – Bosanska Rača, Komisija za nestala lica Vlade Republike Srbije je Institutu za nestale osobe Bosne i Hercegovine predala posmrtne ostatke jednog lica. Radi se o pripadniku bivše JNA stradalog 2. maja 1992. godine, prilikom povlačenja kolone vozila JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu.
Posmrtni ostaci ovog lica su nakon prijema i izvršene obdukcije na VMA u Beogradu 13. maja 1992. godine sahranjeni na groblju Lešće u Beogradu kao NN lice. Nakon ekshumacija na ovom groblju, radi uzimanja referentnih uzoraka za DNK analizu 2004. godine, posmrtni ostaci su preliminarno identifikovanina osnovu DNK izveštaja Međunarodne komisije za nestala lica.
Konačna identifikacija ovog lica obaviće se u organizaciji Instituta za nestale osobe i saradnji sa nadležnim organima BiH u prisustvu članova porodice, a nakon toga posmrtni ostaci će biti predati porodici radi sahrane.
Ovo je još jedan utvrđen identitet žrtve proteklog rata na prostoru bivše SFRJ nakon više od 30 godina, što je od posebnog značaja za porodice nestalih lica, koje godinama pokušavaju da pronađu i dostojno sahrane posmrtne ostatke svojih najbližih. Jedna od najtežih posledica oružanih sukoba na prostoru bivše SFRJ i AP KiM je veliki broj lica koja se vode kao nestala. U službenim evidencijama Komisije u BiH još uvek se vodi kao nestalo 218 lica.
9. jun 2023. godine
Veljko Odalović, predsednik Komisije za nestala lica Vlade Republike Srbije i Dragan Đukanović, predsednik Komisije za nestala lica Vlade Crne Gore, potpisali su danas u Podgorici Radna pravila i procedure za realizaciju Protokola o saradnji između Komisije za nestala lica Vlade Republike Srbije i Komisije za nestala lica Vlade Crne Gore.
Radnim pravilima i procedurama bliže se uređuju međusobni odnosi, prava, obaveze kao i način zajedničkog rada nadležnih vladinih tela za traženje nestalih lica Republike Srbije i Crne Gore, u traženju lica koja se vode kao nestala u oružanim sukobima na prostoru bivše SFRJ i AP KiM, u skladu sa propisima dve zemlje.
Potpisanim dokumentom bliže se uređuje postupak razmene raspoloživih informacija i dokumentacije od značaja za rešavanje pitanja nestalih lica kao i postupak utvrđivanja postojanja grobnica, procesa zajedničkih ekshumacija i identifikacija posmrtnih ostataka, njihova primopredaja i izviđanja.
Veljko Odalović, predsednik Komisije za nestala lica Vlade Republike Srbije je tom prilikom istakao kako je saradnja sa Komisijom za nestala lica Vlade Crne Gore izuzetno dobra, te da je u celom procesu bilateralna saradnja nezamenljiv mehanizam, sa čim se složio i Đukanović. Zahvaljujući ovom dokumentu saradnja će biti još efikasnija i rezultati će biti primetni te će se doći do zajedničkog cilja, pronalaska svih nestalih lica, kako bi porodice konačno ostvarile svoje pravo na istinu i pravdu.
Kada su u pitanju zemlje bivše Jugoslavije i žrtve proteklog rata, još uvek se traga za više od 10.000 lica.
Istovremeno, u mrtvačnicama na području bivše Jugoslavije nalaze se posmrtni ostaci više od 4.000 neidentifikovanih žrtava.
15. maj 2023. godine
U Oficirskom domu, u Nišu 12. maja 2023. godine otvorena je izložba pod nazivom „Neizbrisivi trag u vremenu“. Ova izložba je završni deo projekta Međunarodnog komiteta Crvenog krsta kojom se pruža psihosocijalna podrška porodicama nestalih lica. Realizovana je u saradnji Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, Regionalne delegacije u Beogradu i Crvenog krsta u Nišu.
Ovom prilikom, prisutnima su se obratili predsednik Komisije za nestala lica Veljko Odalović, generalni sekretar Crvenog krsta Srbije Ljubomir Miladinović i Miljana Popović, ispred članova porodica nestalih lica.
Više od 30 radova koji predstavljaju satove ilustruju vreme onih koji su ga zauvek izgubili i vreme onih koji će večno čuvati uspomene na njih. Izložbu čine na platno prenesena sećanja iz života lica koja su nastradala ili nestala tokom sukoba na prostoru AP KiM, a čija sudbina ni do danas nije rasvetljena.
Izložbe ove tematike već su održane u Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu, a glavni cilj im je zajednički – osnažiti i ohrabriti porodice nestalih lica da kroz kreativni proces, humanost i očuvanje pozitivnih sećanja prebrode tregičan gubitak svojih najdražih.
15. maj 2023. godine
12. maja 2023. godine predstavnici Komisije za nestala lica, Vojske Republike Srbije i članovi Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih lica na Kosovu i Metohiji posetili Muzej Komande Kopnene vojske Republike Srbije u Nišu. Članovi uduženja iz Beograda, Kraljeva, Niša i sa teritorije AP KiP, kao i predstavnici Komisije za nestala lica položili su vence u znak sećanja na žrtve stradale na prostoru Kosova i Metohije.
U Muzeju Komande Kopnene vojske se čuvaju eksponati poput prikaza borbi, vojnih mapa, replika uniformi i oružja koji dokazuju hrabrost srpske vojske kroz istoriju, od perioda srednjeg veka do danas. U okviru muzeja nalazi se i spomen – soba, posvećena nestalim i poginulim vojnicima i civilima kojima su okupljeni ovom prilikom odali počast.
12. maj 2023. godine
U periodu od 9. do 11. maja 2023. godine, delegacija Republike Srbije predstavila je Izveštaj Republike Srbije za 4. ciklus Univerzalnog periodičnog pregleda na 43. sednici Saveta za ljudska prava Ujedinjenih nacija u Ženevi. U svojstvu člana delegacije Republike Srbije, ispred Komisije za nestala lica na navedenoj sednici prisustvovala je Maja Vasović, rukovodilac Grupe za nestala lica na teritoriji bivše SFRJ.
U svojstvu šefa državne delegacije, ministar Žigmanov je na početku izlaganja Savetu za ljudska prava UN skrenuo posebnu pažnju na činjenicu da su Srbi i drugi pripadnici nealbanskih zajednica suočeni sa brojnim problemima i izazovima na polju poštovanja ljudskih i manjinskih prava u AP Kosovo i Metohija. Naveo je i da je do sada od osam ugovornih tela Ujedinjenih nacija zatraženo da izveste UNMIK o primeni standarda iz važećih konvencija na teritoriji AP Kosovo i Metohija i tom prilikom pozvao Savet za ljudska prava da izvrši uvid u stanje ljudskih prava na ovom delu naše teritorije.
Za dijalog sa delegacijom Republike Srbije prijavila se 101 zemlja članica UN, čiji su predstavnici postavljali pitanja i davali preporuke tokom sednice posvećene razmatranju Izveštaja Republike Srbije kao članice UN. Preporuke država članica UN, između ostalog, odnosile su se na teme kao što su zaštita od nasilja u partnerskim odnosima i porodici, prava deteta, rodna ravnopravnost, zaštita posebnih osetljivih društvenih grupa kao što je LGBT, osoba sa invaliditetom, migranata, unapređenje položaja nacionalnih manjina sa naglaskom na romsku nacionalnu manjinu, sloboda izražavanja i medija i borba protiv svih oblika govora mržnje i drugo.
Republika Srbija je u okviru 4. ciklusa Univerzalnog periodičnog pregleda, dobila 268 preporuka od 94 države članice Ujedinjenih nacija. Najveći broj preporuka odnosi se na oblast zaštite i unapređenja položaja i prava dece, zaštitu od nasilja, posebno porodičnog i rodno zasnovanog, i trgovine ljudima, medijske slobode, pitanja iz oblasti reforme pravosuđa, procesuiranja ratnih zločina. Deo preporuka, čije je sprovođenje već započelo ili su procesi planirani Planom rada Vlade, prihvaćen je na licu mesta, a o delu preporuka izjasniće se Vlada Republike Srbije u skladu sa rokovima Saveta za ljudska prava UN.
Delegaciju Republike Srbije činili su predstavnici ministarstava zaduženih za oblast rada, porodične i socijalne zaštite, pravosuđa, unutrašnjih poslova, životne sredine, kulture i informisanja. U delegaciji Republike Srbije su i predstavnici Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, kao i državnih organa zaduženih za Kosovo i Metohiju, izbeglice, migracije i za nestala lica. Delegaciji Srbije pridružio se i ambasador naše zemlje pri stalnoj Misiji UN u Ženevi Dejan Zlatanović.
11. april 2023. godine
Predsednik Komisije za nestala lica Veljko Odalović je u prisustvu tužioca za ratne zločine Snežane Stanojković održao sastanak sa ambasadorom Republike Francuske Pjerom Košarom, 11. aprila 2023. godine, u prostorijama Komisije.
Nakon upućene zahvalnosti na interesovanju za pitanje nestalih lica, tema razgovora bila je Deklaracija o nestalim licima u okviru briselskih pregovora. Ovom prilikom Veljko Odalović je obavestio ambasadora da je pitanje nestalih lica bilo 2 godine zarobljeno tokom pregovora u Briselu. U ovom trenutku, tekst deklaracije je praktično usaglašen, a problem je terminološke prirode, budući da neprihvatljiva formulacija „prisilni nestanci“ upućuje na direktnu pravnu odgovornost Republike Srbije. Takođe, smatra da su sada porodice nestalih te kojima se duguje odgovor na pitanje zašto je postojao toliki zastoj u reševanju problematike nestalih lica.
Veljko Odalović je istakao i da Komisija za nestala lica sarađuje sa Tužilaštvom za ratne zločine i time šalje jasnu poruku da ne postoji zadrška kada su počinioci zločina u pitanju. U svom radu Komisija se vodi transparentnošću i kao prioritetni cilj ima rešavanje pitanja nestalih lica bez obzira na nacionalnost.
Prepreku u radu Komisije za nestala lica, kako je objasnio Odalović predstavlja veliki broj pohranjenih i neidentifikovanih posmrtnih ostataka u mrtvačnicama u regionu, kao i nepristupačnost informacijama iz međunarodnih arhiva koje bi bile veoma značajne za rešavanje problematike nestalih.
Predsednik Komisije je izrazio zadovoljstvo što se u okviru Kvinte razgovara na temu nestalih lica i zaključio da samo zajednička saradnja međunarodne zajednice, kao i zemalja u regionu može dati rezultate u ovom značajnom pitanju.
7. april 2023. godine
U prostorijama Komisije za nestala lica 7. aprila 2023. godine predsednik Komisije Veljko Odalović primio je u posetu ambasadora Sjedinjenih Američkih Država Kristofera Hila.
Nakon što je upoznao ambasadora sa pravnim okvirom za saradnju u regionu, V.Odalović je istakao značaj pitanja nestalih lica za normalizaciju odnosa i procesa pomirenja sa susednim zemljama. U rešavanju problema lica koja se vode kao nestala vrlo je važan humanitarni aspekt i s tim u vezi saradnja sa porodicama je nešto na čemu Komisija za nestala lica insistira.
Kao jedan od najvećih problema u radu naglašene su mrtvačnice u regionu u kojima se nalazi oko 4.000 tela. Iako nisu sva tela iz mandata komisija, prema procenama Veljka Odalovića, revizijom mrtvačnica umnogome bi se smanjio broj posmrtnih ostataka koji se odnosi na nestala lica iz oružanih sukoba 90-ih godina.
Predsednik Komisije izvestio je ambasadora o postojanju informacija o mogućim lokacijama grobnica čije se provere očekuju, ali i da je neophodno ojačati saradnju tužilaštava za ratne zločine kako bi se kroz istrage prikupile informacije o sudbinama nestalih lica.
Napomenuo je značaj saradnje i kontinuitet u radu sa međunarodnim organizacijama, prvenstveno sa Međunarodnim komitetom Crvenog krsta i Međunarodnom komisijom za nestala lica, čija je uloga i podrška u rešavanju ovog civilizacijskog pitanja neophodna.
Ovom prilikom ambasador Hil pokazao je interesovanje za pitanje Deklaracije o nestalim licima u okviru dijaloga Beograda i Prištine u Briselu, kao i preprepreka u pregovaračkom procesu koje se tiču spornog termina „prisilni nestanci“. Predsednik Komisije je informisao ambasadora Hila o stavovima beogradske delegacije koji se odnose na navedeni termin, da je nadležnost Komisije isključivo traženje nestalih lica iz oružanih sukoba i da se njene aktivnosti odnose na provere terena, ekshumacije, identifikacije i primopredaje posmrtnih ostataka a da je na tužilaštvu da kroz istrage utvrđuje i klasifikuje određena dela, te da ovom terminu nije mesto u predmetnoj deklaraciji. Takođe, jako je važno da se pitanje nestalih lica odvojeno tretira od pitanja ratnih zločina i posmatra kao humanitarno i civilizacijsko pitanje jer će se na taj način u mnogome olakšati njihovo traženje.
31. mart 2023. godine
U Pedagoškom muzeju 30. marta 2023. godine otvorena je izložba slika pod nazivom „Ljubav prkosi vremenu“. Izložbu je priredio Crveni krst Beograd u saradnji sa Međunarodnim komitetom Crvenog krsta. Izložene slike deo su projekta Međunarodnog komiteta Crvenog krsta „Podrška porodicama nestalih – memorijalizacija“ sa ciljem osnaživanja porodica i podizanja svesti zajednice o problemu nestalih lica kroz umetnički izraz.
Posetiocima su se na otvaranju izložbe obratili predsednik Crvenog krsta Beograd Milan Mirković, zamenik gradonačelnika Beograda Vesna Vidović, šef delegacije Međunarodnog komiteta Crvenog krsta Jelena Stijačić, načelnik Odeljenja za nestala lica Ljiljana Krstić, a ispred porodica nestalih lica Slavica Pavlović je podelila sećanje na svoju priču.
Slike su simbolično prikazane u formi satova i govore o trenucima za nezaborav onih koji su svoje najdraže izgubili u ratovima na teritoriji bivše Jugoslavije i prostoru AP Kosovo i Metohija. One su oslikane uspomene o roditeljima, deci, supružnicima, rođacima i prijateljima čije je vreme oteto. Predstavljaju 15 prizora u boji iz svakodnevnog života iza kojih se krije 15 tragičnih sudbina kao posledica ratnih užasa. 15 porodica je nesebično i javno podelilo svoje najlepše priče i najdublja osećanja i time snažno poručila da nestanak ne znači zaborav dokle god je vremena i ljubavi.
29. mart 2023. godine
Izložba pod nazivom „Slike sećanja“ otvorena je 28. marta 2023. godine u Kući kralja Petra I. Likovne radove na osnovu skica i sećanja članova porodica nestalih i poginulih lica Udruženja „Suza“ oslikala je umetnica Sonja Rosić. Ova izložba deo je projekta Međunarodnog komiteta Crvenog krsta „Podrška porodicama nestalih – memorijalizacija“, a realizovana je uz pomoć Udruženja Građanske inicijative, opštine Savski venac, Dečijeg kulturnog centra Majdan i Kuće kralja Petra I.
Postavka koju čini 16 radova simbolizuje vreme porodica, ono koje je prošlo i ono koje je stalo. Svaki od njih je materijalno svedočanstvo nezaborava. Predstavljaju sećanja, utehu, nadanje i ljubav. Ove izložba je samo jedan od načina da se stradali sačuvaju od zaborava i da se oda počast svima koji su u borbi za dostojanstvo i slobodu tokom ratova na teritoriji bivše SFRJ žrtvovali svoje živote. To je pokušaj porodica da slike ratnih užasa potisnu najvrednijim porodičnim uspomenama.
Ovom prilikom prisutnima se obratila načelnica Odeljenja za nestala lica Ljiljana Krstić i istakla da iako je prošlo više decenija od trenutaka koje beleže radovi, oni jasno poručuju da vreme neumitno prolazi, ali ne i sećanja sa njim. Naglasila je da žrtve, jednako kao i njihove porodice, svoj mir i rešavanje pitanja nestalih lica čekaju predugo, a njihovo čekanje je neizvesno i bolno. Stoga, postoji kolektivna odgovornost društva da se odoli iskušenju zaborava.
Svojim prisustvom otvaranje izložbe su podržali predstavnici Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, Komisije za nestala lica, Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja, Saveza Srba iz regiona, udruženja Srba iz Hrvatske, kao i članovi porodica nestalih lica.
28. mart 2023. godine
Na osnovu postignutog dogovora i preuzetih obaveza na poslednjem bilateralnom sastanku vladinih tela za traženje nestalih lica Republike Srbije i Republike Hrvatske, održanog 30. januara 2023. godine u Zagrebu, Uprava za zatočene i nestale Ministarstva hrvatskih branitelja Republike Hrvatske organizovala je radni sastanak nadležnih tela za traženje nestalih lica Republike Srbije, Republike Hrvatske i Bosne i Hercegovine i zajedničko terensko izviđanje lokacije Gradsko groblje Daruvar, 28. marta 2023. godine.
Na radnom sastanku je razgovarano o budućim aktivnostima u odnosu na ranije preuzete obaveze i konstantovano da je neophodno da se učine dodatni napori kroz konkretne mehanizme buduće saradnje sa ciljem njihovog realizovanja a radi ubrzanja procesa rešavanja pitanja nestalih lica u oružanim sukobima na prostoru bivše SFRJ. Ovom prilikom su dogovorene i predstojeće konkretne aktivnosti koje se odnose na naredna zajednička izviđanja mesta mogućih grobnica po ranije istaknutim zahtevima.
Pokrenuto je i nekoliko različitih inicijativa za unapređenje zajedničkog rada nadležnih tela za traženje nestalih lica na operativnom nivou koje bi doprinele da se analitičkim radom na konkretnim lokacijama i slučajevima nestalih lica smanji broj neidentifikovanih posmrtnih ostataka.
Zajedničko terensko izviđanje ove lokacije je sprovedeno na osnovu zahteva koji su hrvatskoj strani dostavili Komisija za nestala lica Vlade Republike Srbije i Institut za nestale osobe Bosne i Hercegovine, te u skladu sa iskazanim interesom ovih tela, Uprava je uputila poziv za izviđanje navedene lokacije za koju postoje indicije da se na njoj nalaze ukopani posmrtni ostataci lica nestalih 1991. godine u oružanim sukobima na prostoru bivše SFRJ.
Izviđanje je obavljeno na Gradskom groblju Daruvar i tom prilikom su predstavnici Uprave ze zatočene i nestale izvestili o predviđenom načinu i metodologiji rada na ovoj lokaciji prilikom ekshumacije pokopanih posmrtnih ostataka nestalih lica koja će biti realizovana u narednom periodu.
Ovakve aktivnosti od značaja su, jer se time nastavlja kontinuitet u bilateralnoj i multilateralnoj saradnji, kao i rad na prikupljanju saznanja o otvorenim pitanjima, koja su ključna za rešavanje pitanja nestalih lica i inteziviranje saradnje na proverama potencijalnih lokacija od zajedničkog interesa, gde bi se mogli nalaziti posmrtni ostatci nestalih lica iz oružanih sukoba u periodu 1991-1995 godine.
27. mart 2023. godine
U Palati Srbija je 23. marta 2023. godine održana premijera dokumentarnog filma „Žuta kuća“. Film je rezultat saradnje RTS i Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije i deo je serijala „Dosije Kosovo“. Zasnovan je na izveštaju bivšeg specijalnog izvestioca Evropske komisije Dika Martija, kao i na dokumentu UNMIK-a iz 2003. godine.
Navedeni dokument je nastao na osnovu izjava koje su prikupili međunarodni predstavnici (KFOR, UNMIK, Haški tribunal i dr.) i njihove istražne jedinice od neposrednih svedoka a tiču se događaja koji su nastali posle 10. juna 1999. godine odnosno nakon dolaska međunarodnih bezbednosnih snaga na Kosovo i Metohiju i njihovog preuzimanja pune odgovornosti za strvaranje bezbednosnog okruženja i razoružavanja tzv. OVK a sve u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN. Film „Žuta kuća“ je svedočanstvo stradanja, mučenja i agonije otetih Srba, Albanaca i nealbanskog stanovništva, žrtava lanca trgovine organima.
Prema rečima autorke filma Slađane Zarić, želela je da pokaže sudbinu i stradanje ljudi, da pričajući njihove priče spreči da oni još jednom nestanu.
Ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić je u javnom obraćanju podsetio da je negovanje kulture sećanja preduslov za opstanak Srbije i da ne smemo zaboraviti stradanje našeg naroda.
Premijeri filma „Žuta kuća“ prisustvovali su predsednik Narodne skupštine, članovi Vlade, predstavnici Komisije za nestala lica, Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Srpske pravoslavne crkve, kao i mnogobrojni članovi porodica žrtava i nestalih lica.
22. mart 2023. godine
U prostorijama Međunarodnog komiteta Crvenog krsta u Beogradu 22. marta 2023. godine, održani su sastanci Radne podgrupe za forenzička pitanja i Analitičkog tima. Delagacije Beograda i Prištine predstavili su izveštaje o sprovedenim aktivnostima za 2022. godinu.
Beogradska delegacija je ponovila zahtev, da se sačini prošireni izveštaj o aktivnostima Radne podgrupe za forenzička pitanja sprovedenim nakon poslednje sednice Radne grupe, održane 16. aprila 2021. godine u Beogradu. Tema sastanka Radne podgrupe bile su i nove identifikacije, pregledi identifikovanih posmrtnih ostataka i primopredaje porodicama radi sahrane.
Beogradska i Prištinska delegacija su razmenile informacije o preduzetim aktivnostima kako bi se dopunili podaci o pojedinačnim slučajevima čija identifikacija nije moguća zbog nedostatka krvnih uzoraka srodnika.
Na sastanku Analitičkog tima pored predstavljenog sumiranog izveštaja za 2022. godinu utvrđena je i nova radna metodologija pregleda slučajeva. Ova radna metodologija podrazumeva usaglašavanje članova konsenzusom o slučajevima koji su predmet diskusije. U daljem radu Analitički tim će biti fokusiran na 15 dogovorenih slučajeva koji se tiču pojedinačnih lokacija.
20. mart 2023. godine
Povodom 19. godišnjice od pogroma Srba na Kosovu i Metohiji, 17. marta 2023. godine u manastiru Gračanica održan je parastos za stradale koji je služio episkop raško-prizrenski Teodosije. Parastosu su prisustvovali predstavnici Komisije za nestala lica, Kancelarije za Kosovo i Metohiju, lokalnih samouprava na Kosovu i Metohiji, članovi udruženja porodica nestalih, kao i mnogobrojni sunarodnici.
Nakon parastosa, prisutni su se uputili ka spomen-obeležju nestalima na kome su ostavili bele ruže, kao znak sećanja na nevino stradale.
Spomen šetnji je usledila podnevna Akademija koja je upriličena u velikoj sali Doma kulture Gračanica. Vladika Teodosije je ovom prilikom istakao da naše stradanje ne smemo zaboraviti, ali da nas istovremeno stradanja našeg naroda čine još više rešenim da ono što je naše nikada ne napuštamo.
U svojim izlaganjima predstavnici institucija i glasnogovornici žrtava ujedinjeni su u misli da je 17. mart dan sećanja, obećanja i istrajnosti u borbi za istinu i pravdu za sve nedužne koji su svoje živote izgubili, kao i one koji svoje živote čuvaju na Kosovu i Metohiji.
13. mart 2023. godine
U Draču, u Albaniji održan je sastanak Operativne grupe za bazu podataka aktivnih slučajeva lica nestalih usled oružanih sukoba na području bivše Jugoslavije 13. marta 2023. godine, koji je Međunarodna komisija za nestala lica organizovala u korist predstavnika domaćih institucija Republike Srbije, Crne Gore i tzv. Kosova, u vezi rešavanja slučajeva nestalih lica od zajedničkog interesa.
Tokom sastanka razmenjene su informacije o novootvorenim slučajevima od zajedničkog interesa za sve strane, koji bi mogli biti deo javne baze aktivnih slučajeva lica nestalih u oružanim sukobima na prostoru bivše Jugoslavije. Takođe, dogovoreni su i naredni koraci u predstojećim aktivnostima koje bi mogle voditi rešavanje brojnih slučajeva nestalih lica.
8. mart 2023. godine
U Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu, Udruženje porodica nestalih i poginulih "Suza" iz Beograda, u saradnji sa Muzejom žrtava genocida, javnosti je predstavilo dve knjige pod zajedničkim nazivom "Kad čekanje i neizvjesnost uspore ritam života". Obe knjige su napisane na srpskom i engleskom jeziku i pripremljene u formi zbornika svedočanstava o stradanju srpskog naroda u toku oružanih sukoba u periodu od 1991. do 1995. godine u Hrvatskoj.
Promociji knjiga u galeriji „Žad“ Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu, prisustvovali su predstavnici Komisije za nestala lica, kao znak podrške tom projektu, sa ciljem da se porodicama nestalih i poginulih ukaže na brigu državnih institucija u pronalaženju istine i pravde. S obzirom da su ovi događaji deo istorije, cilj posete je bio i očuvanje istorijskog sećanja na žrtve. Ovaj događaj jedan je u nizu aktivnosti kroz koji Komisija za nestala lica, u saradnji sa porodicama i udruženjima nestalih lica učestvuje, u svrhu pomoći u razvijanju empatije prema porodicama nestalih i poginulih lica, kako bi širu javnost podstakla na razumevanje posledica ratova i borbu protiv nepravde i diskriminacije. Promocija ovih knjiga važan je i kao podsticaj za javnu raspravu o značaju pravde, pomirenja i suočavanja s prošlošću, sa krajnjim ciljem stvaranja društvenog konsenzusa o potrebi da se sa istorijskim događajima suoči na način koji je pravedan i istinit. Stvaranje pisanog svedočanstva o stradanju srpskog naroda, u periodu od 1991. do 1995. godine, u Hrvatskoj značajno je i kao izvor informacija koje mogu da pomognu u traženju za nestalim licima sa ciljem konačne identifikacije i predaje posmrtnih ostataka porodicama žrtava.
Prisustvom predstavnika Komisije za nestala lica navedenoj promociji poslata je snažna poruka, da država preduzima sve mere iz svoje nadležnosti kako bi se rešili svi slučajevi nestalih lica i problemi koje porodice nestalih lica imaju kao posledicu nestanka njihovih najmilijih.
22. februar 2023. godine
Na inicijativu Regionalne mreže udruženja porodica nestalih lica na području bivše Jugoslavije, dana 22. februara 2023. godine u Sarajevu, održan je Forum žena uključenih u proces rešavanja sudbine nestalih lica, u kojem je učešće uzela predstavnica Komisije za nestala lica. Takođe, učešće su uzele i predstavnice nadležnih domaćih institucija Republike Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i tzv. Kosova.
Na Forumu se razgovaralo o značajnim temama za unapređenje procesa rešavanja slučajeva nestalih lica koje se odnose na uključivanje u proces lica sa ličnim narativom odnosno gubitkom člana porodice, njihovih potreba i motivacije za uključivanje u sam proces. Takođe, razgovaralo se o izazovima prilikom ostvarivanja prava članova porodica nestalih i izazovima u radu predstavnika institucija u kontekstu “žena s druge strane procesa”.
Cilj foruma je bio da se ukaže na požrtvovanost žena, ali i na rizike i izazove sa kojima su se žene suočavale tokom svog rada u procesu rešavanja sudbine nestalih lica.
Nakon diskusija svih učesnica u Forumu doneto je nekoliko zaključaka koji obuhvataju pitanje daljeg finansiranja ovog projekta, organizacija proširenog sastanka žena iz porodica nestalih lica i žena politički angažovanih ali i o pronalasku modaliteta za pružanje buduće pomoći za rad udruzženja porodica nestalih lica.
3. februar 2023. godine
Povodom rešavanja pitanja neidentifikovanih posmrtnih ostataka u prištinskoj mrtvačnici i drugih pitanja od značaja za rešavanje slučajeva nestalih lica, održano je niz sastanaka Podgrupe za forenzička pitanja, Tima za analizu, kao i tematski sastanak u vezi sa predstavljanjem akcionog plana za rešavanje ovog pitanja, 2. i 3. februara 2023. godine, u Prištini.
Delegacije Beograda i Prištine predstavile su izveštaje o sprovedenim aktivnostima koje se tiču pojedinačnih slučajeva nestalih lica. Obe delegacije su saglasne da je najveća prepreka u njihovom rešavanju to što nedostaju referentni uzorci za DNK analizu srodnika nestalih lica te da je potrebno prikupiti dodatne uzorke srodnika kako bi se omogućila identifikacija posmrtnih ostataka NN lica. Takođe, delegacije su saglasne i da je potrebno izuzeti dodatne koštane uzorke sa onih posmrtnih ostataka čije profilisanje nije bilo uspešno u prethodnom periodu. Ovom prilikom dogovorene su i zajedničke aktivnosti u vezi sa neidentifikovanim posmrtnim ostacima koji se nalaze u mrtvačnici u Prištini.
Prištinska delegacija je iznela akcioni plan, ciljeve, zadatke i aktivnosti koje je neophodno sprovesti za rešavanje neidentifikovanih posmrtnih ostataka u mrtvačnici u Prištini. Radi rešavanja ovog pitanja prištinska delegacija je navela konkretne mere radi sprovođenja ovih aktivnosti koje obuhvataju i pregled predmeta, obuće i odeće i dr., koji su pronađeni uz posmrtne ostatke nestalih lica radi klasifikacije ovih slučajeva i određivanja tačnog broja posmrtnih ostataka u mrtvačnici koji su iz mandata dve delegacije.
Jedna od tema o kojoj se govorilo je i potreba za sačinjavanjem izveštaja koji bi sadržao sve nominovane lokacije pojedinačnih i masovnih grobnica, za koje su prethodno razmenjene informacije, sa predlogom mera za postupanje za svaku od njih.
Dogovoreno je da obe strane sačine plan rada za 2023. godinu u vezi sa svim dogovorenim aktivnostima na rešavanju slučajeva nestalih lica koji bi predstavili na što skorijem narednom sastanku.
31. januar 2023. godine
Osma sednica Grupe za nestala lica (GNL), održana je u Zagrebu, u organizaciji Uprave za zatočene i nestale Ministarstva hrvatkih branitelja R. Hrvatske (UZN) i Međunarodne komisije za nestala lica (MKNL). Sednici GNL su pored organizatora prisustvovale i ostale domaće institucije nadležne za traženje nestalih lica, potpisnice Okvirnog plana iz Republike Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i tzv. Kosova.
Ovo je treća sednica GNL koja se održava u novom formatu kojom kopredsedavaju ICMP i neka domaća institucija, ovog puta je to bila UZN, u skladu sa novim formatom GNL, koji je uspostvljen izmenama i dopunama Okvirnog plana i Radnih pravila i procedura GNL.
Na početku sednice konstatovano je da je GNL realizovao jednu od ključnih tačaka objavljivanjem Baze podataka aktivnih slučajeva lica nestalih u sukobima na području bivše Jugoslavije (Baza podataka) u novembru 2022. godine, u Hagu, https://oic.icmp.int/index.php?w=reg_lista_pub_ter_in&l=ba. Razmatran je napredak ostvaren u sprovođenju Okvirnog plana u dve ključne oblasti: rešavanje neidentifikovanih (NN) posmrtnih ostataka i inteziviranje rada na potencijalnim lokacijama od zajedničkog interesa gde bi mogle da se nalaze skrivene grobnice.
Još jedna bitna oblast o kojoj se ovom prilikom razgovaralo jeste održivost GNL kao multilateralnog mehanizma koji radi na rešavanju problematike lica nestalih u sukobima na prostoru bivše Jugoslavije. U tom kontekstu razmatrana su tri ključna aspekta radi obezbeđivanja održivosti GNL u jačanju uloge Sekretarijata GNL u pripremi sednica, zameni načela kopredsedavanja predsedavanjem od strane domaćina po principu rotacije i obezbeđivanju sredstava u budžetu za učešće članica GNL na sednicama i u aktivnostima GNL.
Osma sednica GNL i dalja implementacija Okvirnog plana se sprovodi uz podršku vlada Ujedinjenog Kraljevstva i Savezne Republike Nemačke.
30. januar 2023. godine
U Ministarstvu hrvatskih branitelja, 30. januara 2023. godine, održan je bilateralni sastanak Komisije za nestala lica Vlade Republike Srbije, predvođene predsednikom Komisije Veljkom Odalovićem i članova Povjerenstva za zatočene i nestale Vlade Republike Hrvatske, predvođenih predsednicom Povjerenstva Ivonom Paltrinijeri.
Održani sastanak je još jedan u nizu uloženih napora za razmenom informacija sa ciljem rešavanja preostalih slučajeva nestalih lica, s obzirom na to da je pitanje nestalih lica jedno od ključnih nerešenih pitanja u bilateralnim odnosima Republike Srbije i Republike Hrvatske.
Na sastanku se raspravljalo o otvorenim pitanjima i zahtevima obe strane, analizirani su odnosi tela nadležnih za traženje nestalih lica i dogovorene predstojeće aktivnosti.
Obe strane naglasile su potrebu otvorenog dijaloga u skladu sa humanitarnom dimenzijom pitanja nestalih lica i složile se o potrebi daljeg inteziviranja bilateralne saradnje u skladu sa zajedničkim ciljem - osiguranja prava na istinu članovima porodica nestalih lica.
Dogovoreno je da se sledeći tematski sastanak održi u martu ove godine. U međuvremenu nastaviće se rad na prikupljanju saznanja o otvorenim pitanjima i zahtevima obe strane.
U službenim evidencijama Komisije još se kao nestalo vodi 1.562 lica nestalih u vezi sa oružanim sukobima u Republici Hrvatskoj.
U skladu sa značajem koje pitanje nestalih lica ima za porodice koje su ostale iza nestalih lica, ali i na društvo u celini, Komisija za nestala lica u saradnji sa nadležnim organima Republike Srbije nastavlja da holističkim pristupom preduzima sve napore kako bi se rasvetlila sudbina preostalih slučajeva nestalih lica.
15. decembar 2022. godine
U Zavodu za sudsku medicinu i kriminalistiku Medicinskog fakulteta, u Zagrebu, uz prisustvo članova porodica, obavljena je identifikacija posmrtnih ostataka dva lica srpske nacionalnosti, stradalih tokom oružanih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, tokom akcije hrvatske vojske i policije „Bljesak“. Posmrtni ostaci obe žrtave pronađene su prilikom razminiranja terena u šumi kod Okučana (1) i Šumetlici (1) u toku 2021. godine.
Od samog početka procesa ekshumacija i identifikacija posmrtnih ostataka koje su vršene na području Republike Hrvatske, po zajednički utvrđenoj metodologiji, našoj strani je omogućen monitoring te je i ovog puta identifikacijama prisustvovao monitorski tim Komisije za nestala lica.
Posmrtni ostaci ova dva lica identifikovani su metodom analize DNK i njihova sahrana biće obavljena u skladu sa izraženim željama porodica.
Prema podacima Komisije kroz ovaj proces, u periodu 2001. do 2022. godine, iz registrovanih, masovnih grobnica, pojedinačnih grobnih mesta i drugih neobeleženih lokacija ekshumirani su posmrtni ostaci preko 1400 žrtava srpske nacionalnosti stradalih u oružanim sukobima na teritoriji Republike Hrvatske, a posmrtni ostaci preko 990 identifikovanih žrtava su predati porodicama radi sahrane.
Ovim je nastavljen proces identifikacija žrtava srpske nacionalnosti, čije porodice žive u Republici Srbiji, što je od posebnog značaja za porodice nestalih lica, koje godinama pokušavaju da pronađu i dostojno sahrane posmrtne ostatke svojih najbližih.
12. decembar 2022. godine
Dana 12. decembra 2022. godine, u Beogradu, održan je radni sastanak Operativne grupe za rešavanje neidentifikovanih slučajeva (NNOG), u organizaciji Međunarodne komisije za nestala lica (MKNL).
Sastanku su prisustvovali predstavnici Komisije za nestala lica Vlade Republike Srbije, Instituta za nestala lica Bosne i Hercegovine, Uprave za zatočene i nestale Ministarstva hrvatskih branitelja i Komisije za nestala lica Vlade Crne Gore (domaće institucije).
Ovo je drugi sastanak Operativne grupe koja se održava u novom formatu kojom kopredsedavaju ICMP i neka domaća institucija, potpisnica Okvirnog plana, nakon usvajanja izmena i dopuna Okvirnog plana i Radnih pravila i procedura, koje su u decembru 2021. godine usvojene na sednici u Sarajevu.
Na sastanku je izvršen pregled zaključaka s prethodnog sastanka NNOG i razmenjene su informacije o aktivnostima sprovedenim u vezi sa slučajevima od zajedničkog interesa. Nastavljen je rad na lokacijama gradsko groblje Lešće u Beogradu, masovna grobnica u Okučanima, selo Lubanić, lokacija Miljevački plato i drugih pojedinačnih slučajeva. Predstavnici domaćih institucija su izvestili kako su nakon održavanja prethodnog sastanka u januaru 2022. godine nastavili sa sprovođenjem aktivnosti prikupljanja referentnih uzoraka srodnika nestalih lica u cilju identifikacije posmrtnih ostataka koji se nalaze u mrtvačnicama širom regiona. U daljem toku sastanka predlagani su dodatni slučajevi i lokacije od zajedničkog interesa i razmatrane su dodatne teme za diskusiju radi postizanja konkretnih rezultata i unapređenja rada NNOG.
Ocenjeno je da je potrebno nastaviti dalje prikupljanje referentnih uzoraka od srodnika nestalih lica koji do sada nisu ustupili svoje referentne uzorke, te će se i budući rad NNOG bazirati na pronalasku istih u cilju rešavanja što većeg broja NN slučajeva u mrtvačnicama širom regiona. U tom smislu, radi realizacije postignutih dogovora prepoznata je potreba redovnog održavanja bilateralnih i trilateralnih sastanaka domaćih institucija članica Grupe za nestala lica.
Članovi su se obavezali da će nastaviti sa razmenom informacija i dokumentacije koji mogu dovesti do rešavanja što većeg broja NN slučajeva koji su bili predmet rada NNOG ali i u vezi sa novim slučajevima i lokacijama od zajedničkog interesa koji su na ovom sastanku predloženi.
12. decembar 2022. godine
U Beogradu je 9. decembra 2022. godine održan okrugli sto pod nazivom „Pravo porodica na istinu, pravdu, reparaciju i memorijalizaciju“. Okrugli sto je povodom obeležavanja Međunarodnog dana ljudskih prava organizovalo Udruženje porodica kidnapovanih i nestalih lica na Kosovu i Metohiji, uz podršku Komisije za nestala lica i Međunarodnog komiteta Crvenog krsta.
U diskusiji su učešće uzeli predstavnici Komisije za nestala lica, Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih, kao i predstavnici relevantnih međunarodnih organizacija i domaćih institucija koji su aktivno uključeni u rešavanje problema nestalih lica. Oni su odgovarali na pitanja članova porodica nestalih i izložili predloge koji se tiču budućih aktivnosti.
Ovom prilikom su porodice kidnapovanih i nestalih zatražile od nadležnih institucija da ulože dodatne napore kako bi se ubrzao proces pronalaženja nestalih lica i ostvarila prava koja pripadaju porodicama žrtava. Pitanje nestalih lica je najteža posledica sukoba na Kosovu i Metohiji, stoga porodice očekuju humanitarni i pravni pristup ovom problemu kako bi se posle 24 godine približili istini i dobili odgovore i saznali sudbine njihovih najbližih.
12. decembar 2022. godine
Ministrastvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, u saradnji sa Timom UN u Srbiji, Misijom OEBS u Srbiji i pod pokroviteljstvom predsednice Vlade Republike Srbije Ane Brnabić obeležilo je 10. decembar – Međunarodni dan ljudskih prava. U Domu Narodne Skupštine Republike Srbije održan je skup „Da niko ne bude izostavljen – u susret obeležavanju 75 godina Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima“.
Ovom prilikom istaknuta su dosledna zalaganja Republike Srbije za unapređenje i poštovanje prava čoveka i njegovih osnovnih sloboda. Tokom radnog dela skupa održani su društveni dijalozi na kojim su pored predstavnika državnih organa i institucija, predstavnika organizacija civilnog društva, međunarodne zajednice analizirali položaj najosteljivijih kategorija društva i predlagali aktivnosti koje se tiču daljeg delovanja u ovoj oblasti.
8. decembar 2022. godine
U selu Javor, opština Suva Reka izvršena je pretraga terena radi provere informacija o postojanju masovne grobnice, u cilju pronalaska posmrtnih ostataka lica stradalih tokom konflikta na AP KiM.
Informacija o postojanju masovne grobnice na ovoj lokaciji je zasnovana na analizi satelitskih snimaka dobijenih od strane nemačkog kontigenta KFOR i zaključka eksperata EULEKS.
Na poziv Prištinske delegacije Radne grupe za nestala lica pored predstavnika Beogradske delegacije aktivnostima na lokaciji prisustvovali su i predstavnici EULEKS i MKCK.
Pretraga terena nije dovela do pronalaska posmrtnih ostataka lica koja se vode kao nestala, što je i potvrđeno na osnovu arheološke procene stanja zemljišta od strane stručnjaka iz te oblasti.
6. decembar 2022. godine
U Pres centru UNS održana je konferencija za medije pod nazivom „Posledice kršenja prava žrtava i njihovih porodica“. U susret obeležavanju Međunarodnog dana ljudskih prava konferenciju je organizovalo Udruženje porodica kosmetskih stradalnika. Pozivu članova udruženja da javno govore odazvali su se predsednik Komisije za nestala lica Veljko Odalović, ombudsman Zoran Pašalić, forenzičar prof. dr Suzana Matejić, kao i pomoćnik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Igor Popović.
Svoje izlaganje Veljko Odalović je započeo napomenom da se u ovom trenutku ne govori o zaštiti i unapređenju ljudskih prava, što je neophodno, već o njihovom brutalnom i kontinuiranom kršenju. On je istakao da je proces rešavanja sudbine nestalih lica već godinu i po dana zamrznut i za srpske i za albanske porodice. Prištinske institucije odbijaju da postupaju po zahtevima Beogradske delegacije, a reagovanja sa njihove strane ne postoje ni u situcijama kada je sve jasno i poznato. U ime Udruženja kosmetskih stradalnika, predsednica Nataša Šćepanović je rekla da će uputiti protestnu notu međunarodnim organizacijama kojom će insistirati na rasvetljavanju zločina počinjenih nad srpskim i nealbanskim žrtvama, ali i na zaštiti njihovih prava. S tim u vezi, predstavnici Kancelarije za Kosovo i Metohiju i institucije zaštitnika građana bili su ujedinjeni u stavu da se aktivno treba uključiti u borbu za ostvarivanje prava Srba na Kosovu, kao i 250 000 onih koji su prognani sa tih prostora.
29. novembar 2022. godine
Dana 29. novembra 2022. godine, u Beogradu, održan je trilateralni sastanak Komisije za nestala lica Vlade Republike Srbije, predvođene predsednikom Komisije Veljkom Odalovićem, Instituta za nestale osobe Bosne i Hercegovine, predvođenog predsedavajućim kolegija direktora Mujom Hadžiomerovićem i Komisije za nestala lica Vlade Crne Gore, predvođene predsednikom Draganom Đukanovićem.
Sastanku su prisustvovali i predstavnici međunarodnih organizacija koje se bave pitanjem nestalih lica Međunarodnog komiteta Crvenog krsta i Međunarodne komisije za nestala lica.
Teme sastanka su bile unapređenje pravnog okvira saradnje, stanje u problematici nestalih lica i razmatranje ostalih pitanja koja su od značaja za međudržavnu saradnju radi rešavanja pitanja lica koja se vode kao nestala u oružanim sukobima 1990-tih godina na prostoru bivše Jugoslavije.
Predstavnici nadležnih vladinih tela za traženje nestalih lica sve tri zemlje, istakli su svoju opredeljenost rešavanju pitanja nestalih lica kao prioritetnom humanitarnom pitanju od neprocenljivog značaja za porodice nestalih lica i od velikog značaja za dalje jačanje dobrosusedskih odnosa, obnovu poverenja i poštovanje ljudskih prava u regionu.
Na sastanku predstavnici Komisije za nestala lica Vlade Republike Srbije, Instituta za nestale osobe BiH i Komisije za nestala lica Vlade Crne Gore izneli su trenutno stanje u problematici nestalih lica i istakli značaj javnog objavljivanja „Baze podataka aktivnih slučajeva lica nestalih u toku oružanih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije“.
U nastavku sastanka, izvestili su o preduzetim aktivnostima u odnosu na ranije preuzete obaveze, dok je posebna pažnja posvećena otvorenim pitanjima. Ocenjeno je kako je postignut napredak u rešavanju otvorenih pitanja i da je neophodno da se učine dodatni napori kroz konkretne mehanizme buduće saradnje sa ciljem njihovog rešavanja i tom prilikom pozvali i druge učesnike u procesu da daju svoj doprinos.
Dogovorene su i predstojeće aktivnosti, zajednička izviđanja mesta mogućih grobnica i primopredaja identifikovanih posmrtnih ostataka žrtava.
Radi unapređenja pravnog okvira saradnje, između Republike Srbije i Crne Gore, dogovoreno je da se izradi nacrt Radnih pravila i procedura za sprovođenje Protokola o saradnji u traženju nestalih lica kao što je to urađeno sa Bosnom i Hercegovinom. Sledeći radni sastanak na tu temu će se održati za mesec dana.
Pokrenuto je i nekoliko različitih inicijativa za unapređenje zajedničkog rada nadležnih tela za traženje nestalih lica na operativnom nivou koje bi doprinele da se analitičkim radom na konkretnim lokacijama i slučajevima nestalih lica smanji broj neidentifikovanih posmrtnih ostataka u mrtvačnicama širom regiona.
Na kraju, strane su istakle kako su dobrodošli svi mehanizmi i da se ne dovodi u pitanje njihova spremnost u rešavanju pitanja nestalih lica, te su se saglasile kako će nastaviti da preduzimaju sve napore kako bi se rasvetlila sudbina preostalog broja nerešenih slučajeva nestalih lica, što je od posebnog značaja za porodice nestalih lica, koje godinama pokušavaju da pronađu i dostojno sahrane posmrtne ostatke svojih najmilijih.
10. novembar 2022. godine
U organizaciji Crvenog krsta Niš, u četvrtak, 10. novembra 2022. godine, održan je informativni sastanak sa porodicama nestalih lica po projektu pod nazivom „Pružanje psihološke i psihosocijalne podrške porodicama nestalih lica i memorijalizacija“ Međunarodnog komiteta Crvenog krsta.
Projekat ima za cilj da kroz druženje, informativni i psihološki rad pruži pomoć porodicama nestalih lica koja se godinama suočavaju sa neizvesnošću pronalaska svojih najmilijih. Pored ovog cilja psiho-socijalne podrške porodicama nestalih predviđeno je da projekat podstakne podizanje svesti šire javnosti o problematici nestalih lica i procesu traženja koji predugo traje.
Učešće na radionici uzeli su pored predstavnika Crvenog krsta Niš, predstavnici Komisije za nestala lica i Međunarodnog komiteta Crvenog krsta koji su sa porodicama nestalih podelili korisne informacije o samom procesu traženja nestalih lica.
Ovo je još jedan u nizu sastanaka sa porodicama nestalih lica koji predstavlja nastavak navedenog projekta Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, koji su održani u Kragujevcu, Beogradu i Novom Sadu.
3. novembar 2022. godine
Grupa za nestala lica (GNL) i Međunarodna komisija za nestala lica (MKNL) danas su u Hagu, u okviru Berlinskog procesa, pokrenule Bazu podataka aktivnih slučajeva lica nestalih usled oružanih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije.
Ovom događaju su pored predstavnika domaćih institucija članica GNL i MKNL, prisustvovali i predstavnici Regionalne koordinacije udruženja porodica nestalih lica, ambasadori zemalja članica Berlinskog procesa koji su akreditovani u Hagu, kao i predstavnici vlada Ujedinjenog Kraljevstva i Savezne Republike Nemačke uz čiju podršku je održan ovaj događaj.
Uspostavljanje jedinstvene, interaktivne baze podataka slučajeva nestalih lica osiguraće da ažurna evidencija bude u svakom trenutku dostupna široj javnosti. Baza podataka omogućava porodicama nestalih lica, građanima i drugim zainteresovanim stranama da izvrše uvid i pregledaju postojeću evidenciju ali i da putem interneta domaćim institucijama nadležnim za pitanja nestalih lica u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, tzv. Kosovu i Crnoj Gori, dostave povratne informacije.
Kako je u svom uvodnom obraćanju izjavila Ketrin Bomberger, generalni direktor MKNL, uspostavljanje baze podataka dostupne javnosti je rezultat regionalne saradnje i opredeljenosti za depolitizaciju problematike nestalih lica i pružanje informacija utemeljenih na činjenicama. Takođe, naglasila je da ovaj vid saradnje predstavlja model koji može da se primeni u drugim regionalnim postkonfliktnim kontekstima gde pitanje nestalih lica predstavlja preduslov obezbeđivanju mira i očuvanju stabilnosti.
Veljko Odalović, predsednik Komisije za nestala lica Vlade Republike Srbije je u okviru svog izlaganja izjavio da je GNL unapredila multilateralnu saradnju na rešavanju slučajeva nestalih lica, uprkos zahtevnom političkom okruženju, što pomaže njihovim porodicama u pronalasku spokoja. Takava nastojanja grade poverenje između domaćih institucija i doprinose povernju u verodostojnost napora koje svaka institucija ulaže u pronalaženje i identifikaciju nestalih, doprinoseći time i depolitizaciji same problematike nestalih lica.
Šef programa za Zapadni Balkan, Metju Holidej, pohvalio je rad domaćih institucija u kreiranju jedinstvene baze podataka nestalih lica koja, kako je istakao, osigurava transparentnost i unapređuje poverenje kako među domaćim institucijama tako i među porodicama nestalih lica u celom regionu.
Haki Kasumi, predsedavajući Regionalne koordinacije udruženja porodica nestalih lica je istakao da Regionalna koordinacija pozdravlja zajednički napor institucija nadležnih za pitanja nestalih lica, uključujući i stvaranje regionalne baze podataka, te posebno naglasio da se uprkos dosadašnjim nastojanjima preko 11.000 lica i dalje vodi kao nestalo, te je stoga od ključne važnosti da se ulože dodatni napori kako bi se locirao što veći broj nestalih i kako bi njihove porodice našle spokoj.
Nakon izlaganja svih učesnika događaja, Metju Holidej je prezentovao javnu bazu podataka koja je tog momenta i javno objavljena. Naveo je da se u Bazi podataka koju vodi GNL trenutno nalazi ukupno 10.814 unosa. Ovaj broj će se menjati kako se budu prijavljivali novi slučajevi, odnosno kako se slučajevi budu rešavali. Baza podataka daje mogućnost pretraživanja po imenu, očevom imenu, prezimenu te prijavljenom mestu nestanka.
GNL predstavlja aktivni multilateralni postkonfliktni mehanizam za saradnju koji je utemeljen na Deklaraciji o nestalim licima koju su 2018. godine, u Londonu, potpisali premijeri šesnaest država učesnica Berlinskog procesa za Zapadni Balkan, uključujući i premijere država Zapadnog Balkana. GNL deluje u skladu sa zajednički usaglašenim Okvirnom planom za rešavanje pitanja nestalih lica iz sukoba na području bivše Jugoslavije. Vlada Ujedinjenog Kraljevstva i Vlada Savezne Republike Njemačke finansiraju provođenje Okvirnog plana.
Kako bi se osigurala odgovornost, GNL podnosi godišnje izveštaje na samitima Berlinskog procesa za Zapadni Balkan i na godišnjem forumu udruženja porodica nestalih lica s celog prostora bivše Jugoslavije.
Pristup Regionalnoj bazi podataka aktivnih slučajeva lica nestalih u sukobima na području bivše Jugoslavije možete pristupiti putem linka:
https://oic.icmp.int/index.php?w=reg_lista_pub_ter_in&l=ba ili skenirajte sledeći kod:
14. oktobar 2022. godine
U organizaciji Međunarodne komisije za nestala lica (MKNL) 13. i 14. oktobra 2022. godine održan je sastanak predstavnika domaćih institucija iz Srbije i Hrvatske, članova Operativne grupe za bazu podataka aktivnih slučajeva lica nestalih usled sukoba na području bivše Jugoslavije (OG za bazu podataka) u Zagrebu.
Ovo je bio poslednji u nizu sastanak OG za bazu podataka sastala se u ovom sastavu kako bi nastavila rad na pripremi javnog objavljivanja „Baze aktivnih slučajeva lica nestalih u sukobima na prostoru bivše Jugoslavije“ (Baza podataka). Tokom sastanka, radi usklađivanja podataka, razmenjene su informacije i dokumentacija sa kojima raspolažu domaće institucije. Na ovom sastanku je obuhvaćeno ukupno 500 zapisa iz Baze podataka koja se odnose na 250 pojedinačna slučaja nestalih lica, sa različitim podacima.
Ovo je od velikog značaja za smanjenje broja dupliranih slučajeva nestalih lica u Bazi podataka što će olakšati budući rad OG za bazu podataka u cilju usklađivanja preostalih različitih podataka radi pripreme baze za njeno javno objavljivanje. Ovo će takođe uticati i na budući rad domaćih institucija radi lakšeg pronalaska preostalih nestalih lica pri čemu su skoro u potpunosti usaglašeni podaci dupliranih slučajeva nestalih lica ove dve institucije.
Grupa za nestala lica (GNL) je 2018. godine formirala OG za bazu podataka kako bi se sprovodile aktivnosti predviđene Okvirnim planom za rešavanje pitanja nestalih lica iz sukoba na području bivše Jugoslavije, potpisan u Hagu 6. novembra 2018. godine.
10. oktobar 2022. godine
U Skadru, u Albaniji tokom perioda od 2. do 5. oktobra 2022. godine održan je sastanak Operativne grupe za bazu podataka aktivnih slučajeva lica nestalih usled oružanih sukoba na području bivše Jugoslavije koji po deveti put organizuje Međunarodna komisija za nestala lica uz podršku Vlade Ujedinjenog Kraljevstva. Sastanku su prisustvovali predstavnici nadležnih domaćih institucija za pitanje nestalih lica iz Republike Srbije, Crne Gore i tzv. Kosova.
Tokom četiri dana učesnici su radili na usaglašavanju podataka i informacija koje se tiču preostalih pojedinačnih slučajeva lica nestalih u sukobu na prostoru AP KiM. Predstavnici obe strane su tom prilikom ustupili svoju raspoloživu dokumentaciju, a njihovom razmenom omogućeno je revidiranje i izjednačavanje postojećih podataka na regionalnoj bazi nestalih lica.
Ovaj susret je bio poslednji u nizu pripremnih sastanaka radi usaglašavanja podataka slučajeva lica nestalih u sukobu na prostoru AP KiM, pred javno objavljivanje „Baze aktivnih slučajeva lica nestalih u sukobima na prostoru bivše Jugoslavije“ koje je planirano za novembar 2022. godine.
30. septembar 2022. godine
U periodu od 29. do 30. septembra 2022. godine održan je sastanak predstavnika domaćih institucija iz Srbije i Bosne i Hercegovine, članova Operativne grupe za bazu podataka aktivnih slučajeva lica nestalih usled sukoba na području bivše Jugoslavije (OG za bazu podataka) u Beogradu, u organizaciji Međunarodne komisije za nestala lica (MKNL).
OG za bazu podataka sastala se u ovom sastavu po prvi put kako bi nastavila rad na pripremi javnog objavljivanja „Baze aktivnih slučajeva lica nestalih u sukobima na prostoru bivše Jugoslavije“ (Baza podataka).
Tokom sastanka, radi usklađivanja podataka, razmenjeni su izvorni podaci iz zahteva za traženje nestalih lica, antemortem podataka ali i podataka iz matičnih knjiga sa kojima raspolažu domaće institucije. Na ovom sastanku je obuhvaćeno ukupno 378 zapisa iz
Baze podataka koja se odnose na 189 pojedinačna slučaja nestalih lica, sa različitim podacima.
Ovo je od velikog značaja za smanjenje broja dupliranih slučajeva nestalih lica u Bazi podataka što će olakšati budući rad OG za bazu podataka u cilju usklađivanja preostalih različitih podataka radi pripreme baze za njeno javno objavljivanje. Ovo će takođe uticati i na budući rad domaćih institucija radi lakšeg pronalaska preostalih nestalih lica pri čemu su u potpunosti usaglašeni podaci dupliranih slučajeva nestalih lica ove dve institucije.
Grupa za nestala lica (GNL) je 2018. godine formirala OG za bazu podataka kako bi se sprovodile aktivnosti predviđene Okvirnim planom za rešavanje pitanja nestalih lica iz sukoba na području bivše Jugoslavije, potpisan u Hagu 6. novembra 2018. godine.
15. septembar 2022. godine
U periodu od 13. do 15. septembra 2022. godine u Podgorici je održan osmi sastanak Operativne grupe za bazu podataka aktivnih slučajeva lica nestalih usled oružanih sukoba na području bivše Jugoslavije (OG za bazu podataka) koji je organizovala Međunarodna komisija za nestala lica uz podršku Vlade Ujedinjenog Kraljevstva. Učesnici sastanka bili su predstavnici domaćih institucija zaduženih za rešavanje pitanja nestalih lica iz Republike Srbije, Crne Gore i tzv. Kosova.
Istovremeno, održan je još jedan sastanak OG za bazu podataka na kom su uzeli učešće predstavnici domaćih institucija Republike Srbije i Republike Hrvatske.
Povod sastanaka bio je rad na usklađivanju podataka za nestala lica koja se nalaze u regionalnoj bazi nestalih. Tokom trodnevnog sastanka ažurirane su, dopunjene i razmenjene informacije i dokumentacije, a na taj način i usaglašeni podaci za 416 pojedinačnih slučajeva koji se odnose na lica nestala tokom sukoba na AP KiM i za 310 pojedinačnih slučajeva koji se odnose na lica nestala tokom sukoba na prostoru Republike Hrvatske.
OG za bazu će i na narednim susretima nastaviti rad na preostalim slučajevima nestalih lica u cilju planiranog javnog objavljivanja „Baze aktivnih slučajeva lica nestalih u sukobima na prostoru bivše Jugoslavije“.
12. septembar 2022. godine
U Podgorici je 12. septembra 2022. godine održan prvi sastanak regionalnog Foruma za porodice nestalih, koji je organizovala Međunarodna komisija za nestala lica (MKNL).
Grupa za nestala lica (GNL) je na svojoj šestoj redovnoj sednici ustanovila novi format za uključivanje porodica nestalih lica u multilateralnu saradnju domaćih institucija nadležnih za traženje lica nestalih u sukobima na prostoru bivše Jugoslavije.
Forum porodica nestalih predstavlja novi format za razmenu informacija sa predstavnicima udruženja porodica nestalih koji su članovi Regionalne koordinacije i domaćih institucija koje učestvuju u radu GNL. Primarni cilj Foruma za porodice nestalih jeste da se pruže najnovije informacije o sprovođenju Okvirnog plana i multilateralnoj saradnji koja se odvija u kontekstu GNL. Domaće institucije će, takođe, imati priliku da predstave svoje pojedinačne aktivnosti usmerene na rešavanje slučajeva nestalih lica.
Na sastanku se govorilo o najnovijim informacijama o napetku u sprovođenju Zajedničkog okvirnog plana i multilateralnoj saradnji u okviru GNL - predstavljanje Izveštaja GNL za 2022. godinu i predstavljanje povratnih informacija u vezi sa pitanjima dostavljenim od strane Regionalne koordinacije koja se odnose na pojedinačne aktivnosti domaćih institucija, članica GNL, u periodu od 1. januara 2021. do 30. juna 2022. godine.
Sutradan, 13. septembra 2022. godine, predstavnici domaćih institucija nadležnih za traženje lica nestalih u sukobima na prostoru bivše Jugoslavije, prisustvovali su obeležavanju Zajedničke komemoracije kod Spomenika svim civilnim žrtvama sukoba na prostoru bivše Jugoslavije u Podgorici, gde su u prisustvu predstavnika Međunarodne komisije za nestala lica, Ambasade Velike Britanije i predstavnika udruženja porodica nestalih lica u znak poštovanja i sećanja na žrtve položeni venci.
8. septembar 2022. godine
Na poziv predstavnika Prištinske delegacije Radne grupe za nestala lica predstavnici Beogradske delegacije prisustvovali su, 8. septembra 2022. godine, u selu Klobukar, na teritoriji opštine Novo Brdo, terenskom izviđanju radi utvrđivanja mogućnosti da se na toj lokaciji nalaze posmrtni ostaci lica srpske nacionalnosti koja se vode kao nestala u sukobu na prostoru AP KiM.
Izviđanje lokacije je sprovedeno, u skladu sa ranije postignutim dogovorom dve delegacije. Predmet pretrage je bio seoski bunar na osnovu informacije koju su dostavile porodice nestalih lica.
Ovoj aktivnosti su pored predstavnika beogradske i prištinske delegacije Radne grupe za nestala lica, prisustvovali i predstavnici Međunarodnog komiteta Crvenog krsta i Euleksa.
Provera terena na lokaciji je trajala jedan dan i nije rezultirala pronalaskom posmrtnih ostataka nestalih lica.
6. septembar 2022. godine
Predsednik Komisije za nestala lica Veljko Odalović i koordinator Međunarodnog komiteta Crvenog krsta za pitanja nestalih lica i njihovih porodica za Zapadni Balkan, Martina Fava, potpisali su Memorandum o razumevanju u Beogradu.
Nakon nekoliko održanih sastanaka u prethodnoj godini između predstavnika Komisije i MKCK, na temu pribavljanja relevantnih informacija i dokumentacije o nestalim licima, iz arhiva i baza podataka Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove kao i drugih relevantnih međunarodnih organizacija i institucija, pokrenuta je inicijativa za potpisivanje Memoranduma o razumevanju između Komisije i MKCK, prenošenju i korišćenju informacija i dokumenata koji se odnose na aktivne slučajeve lica nestalih u prošlim konfliktima i koji su dobijeni iz relevantnih arhiva. Ovim će se olakšati razmena relevantnih informacija i dokumentacije i staviti u funkciju rešavanja slučajeva nestalih lica, rasvetljavanju njihove sudbine i mesta gde se oni nalaze.
Ovim Memorandumom, obe strane su saglasne da u skladu sa svojim mandatima sarađuju i pomažu jedna drugoj, ulože sve napore da obezbede pozitivan ishod saradnje, uvažavajući humanitarni karakter rešavanja problematike nestalih lica i doprinesu rasvetljavanju sudbine lica koja se još uvek vode kao nestala u oružanim sukobima i u vezi sa oružanim sukobima na prostoru bivše SFRJ i AP KiM.
30. avgust 2022. godine
Koordinacija srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih lica sa prostora bivše Jugoslavije, kao krovna organizacija koja okuplja više od 60 udruženja porodica, u saradnji sa beogradskom kancelarijom Međunarodnog komiteta Crvenog krsta obeležila je 30. avgust – Međunarodni dan nestalih lica.
Komemorativna akademija povodom Međunarodnog dana nestalih lica održana je istovremeno u Beogradu, Kraljevu, Nišu i Gračanici.
Na konferenciji u Beogradu, pored predstavnika Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, Crvenog krsta Srbije i Koordinacije srpskih udruženja, učešće je uzeo predsednik Komisije za nestala lica Veljko Odalović, koji se obratio javnosti i porodicama žrtava, i uputio simboličnu i suštinsku podršku njihovoj borbi za ostvarivanje prava na istinu i pravdu.
Takođe, konferenciji su prisustvovali predstavnici Tužilaštva za ratne zločine, Komesarijata za izbeglice i migracije i Kancelarije za Kosovo i Metohiju, kao i brojni članovi porodica nestalih lica.
Nakon konferencije za medije, delegacija Koordinacije je položila cveće na spomenik nestalima u ratovima 90-ih na prostoru bivše Jugoslavije.
Na konferenciji u Kraljevu, u prostorijama gradske uprave Kraljeva, povodom obeležavanja Međunarodnog dana nestalih lica, pored predstavnika Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, Crvenog krsta Srbije i Koordinacije srpskih udruženja, ispred Komisije za nestala lica, učešće je uzela Ljiljana Krstić, načelnica Odeljenja za nestala lica.
Takođe, na skupu su prisustvovali i članovi Pokreta Srce Heroja.
Nakon konferencije za medije, delegacija Koordinacije i svi učesnici položili su venac i cveće na spomenik palim borcima na KiM.
Na konferenciji u prostorijama Crvenog krsta u Nišu, a povodom obeležavanja Međunarodnog dana nestalih lica, pored predstavnika Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, Crvenog krsta Srbije i Koordinacije srpskih udruženja, ispred Komisije za nestala lica govorio je Božidar Popović, viši savetnik u Odeljenju za nestala lica.
Na konferenciji održanoj ispred spomenika u Gračanici, povodom obeležavanja Međunarodnog dana nestalih lica, pored predstavnika Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, Crvenog krsta Srbije i Koordinacije srpskih udruženja, ispred Komisije za nestala lica prisutnima se obratila Vesna Bošković, Rukovodilac grupe za nestala lica na prostoru AP KiM.
26. avgust 2022. godine
U susret obeležavanju Međunarodnog dana nestalih lica, Udruženje porodica kosmetskih stradalnika i međuetnički Resursni centar za nestala lica iz Prištine, održali su 26. avgusta 2022. godine u Medija centru konferenciju pod nazivom: „KO HOĆE NAĐE NAČIN, KO NEĆE NAĐE IZGOVOR“.
Pored predstavnika Udruženja porodica kosmetskih stradalnika učešće su uzeli i predstavnici Resursnog centra, kao i predstavnik Komisije za nestala lica.
Članovi porodica nestalih lica, nezadovoljni rešavanjem ovog pitanja, ističu da se dvadeset i tri godine nakon završetka oružanih sukoba na Kosovu i Metohiji na konsolidovanoj listi nestalih još uvek nalaze imena 1.621 osobe čija sudbina nije razrešena i čijih grobova nema. Istakli su i da su u mrtvačnici u Prištini pohranjeni neidentifikovani posmrtni ostacila njihovih najmilijih i da u laboratorijama za DNK analizu, umesto njihovih imena, stoji broj i šifra. Prema njihovom mišljenju međunarodne i domaće institucije su pale na ispitu humanosti.
Predstavnici udruženja i Resursnog centra su ujedinjeni u stavu da je pitanje nestalih lica najvažnije i to ne samo za njihove porodice. Bez njegovog razrešenja nema napretka, pomirenja, ni mira u regionu. Poslali su zajedničku poruku zvaničnicima da otvore arhive, razmene informacije i pronađu sve nestale.
Nakon konferencije za novinare, članovi porodica nestalih su sa Brankovog mosta bacili venac i cveće u znak poštovanja i sećanja na sva nestala lica.
26. avgust 2022. godine
U periodu od 23-25. avgusta 2022. godine u Prištini se održao sedmi sastanak Operativne grupe za bazu podataka aktivnih slučajeva lica nestalih usled oružanih sukoba na području bivše Jugoslavije (OG za bazu) koji je organizovala Međunarodna komisija za nestala lica. Učesnici sastanka bili su predstavnici domaćih institucija Republike Srbije, Crne Gore i tzv. Kosova u čijoj je nadležnosti rešavanje pitanja nestalih lica.
Povod ovog susreta, kao i prethodnih, bio je rad na pripremi „Baze aktivnih slučajeva lica nestalih u sukobima na prostoru bivše Jugoslavije“ i njenog javnog objavljivanja. Tokom trodnevnog sastanka razmenjena je dostupna dokumentacija, relevantne informacije i podaci kojima raspolažu domaće institucije o licima koja se nalaze u regionalnoj bazi nestalih lica, a čiji se nestanak odnosi na teritoriju Kosova i Metohije.
Radna grupa je oformila OG za bazu podataka 2018. godine kako bi se sprovodile aktivnosti koje su predviđene Okvirnim planom za rešavanje pitanja nestalih lica iz sukoba na prostoru bivše Jugoslavije potpisanim 6. novembra 2018. godine.
23. avgust 2022. godine
U Institutu za sudsku medicinu u Prištini, uz prisustvo članova porodice i predstavnika Beogradske delegacije Radne grupe za nestala lica, obavljena je konačna identifikacija i predaja posmrtnih ostataka jednog lica srpske nacionalnosti, stradalog u avgustu 1999. godine tokom oružanog sukoba na prostoru Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije.
Posmrtne ostatke stradalog lica preuzeli su 23. avgusta 2022. godine članovi porodice od strane Prištinske delegacije.
Identitet posmrtnih ostataka stradalog lica utvrđen je metodom analize DNK. Sahrana je obavljena istog dana na mesnom groblju u Gračanici.
Ovim je nastavljen proces identifikacija žrtava srpske nacionalnosti stradalih u oružanim sukobima na prostoru AP KiM, što je od posebnog značaja za porodice nestalih lica, koje godinama pokušavaju da pronađu i dostojno sahrane posmrtne ostatke svojih najbližih.
5. avgust 2022. godine
U Crkvi Svetog Marka u Beogradu 5. avgusta 2022. godine održan je parastos stradalim žrtvama tokom akcije hrvatske vojske i policije „Oluja“ u organizaciji Udruženja porodica nestalih i poginulih lica „Suza“. Parastos je služio episkop remezijanski Stefan.
Nakon službe, članovi Udruženja porodica nestalih i poginulih lica „Suza“, u prisustvu predstavnika državnih institucija, uputili su se ka Tašmajdanskom parku, gde su na Spomen-obeležje poginulima u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije položili vence i cveće u znak sećanja na sve tragično stradale.
Ovom prilikom predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta napomenuo je da nije moguća normalizacija odnosa sve dok se ne reši pitanje nestalih lica, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost.
Predsednica Udruženja „Suza“ naglasila je da za porodice koje još uvek nisu pronašle svoje najmilije agonija i „Oluja“ još uvek traju, čak i nakon 27 godina.
4. avgust 2022. godine
Udruženje porodica nestalih i poginulih lica „Suza“ organizovalo je u Pres centru UNS konferenciju za medije na temu „Nakon 27 godina od „Oluje“ sjećanja ne blijede“. Učesnici konferencije govorili su o stradanju srpskog naroda u akciji hrvatske vojske i policije „Oluja“, problematici i trenutnoj situaciji koja se tiče nestalih lica, kao i patnji članova porodica žrtava čija agonija i borba za istinom i pravdom traje već gotovo tri decenije.
Priliku da se obrate prisutnima imali su predsednik Komisije za nestala lica Veljko Odalović, predsednica Udruženja porodica nestalih i poginulih lica „Suza“ Dragana Đukić, doktor vojnih nauka i pukovnik u penziji Kosta Novaković, kao i članovi porodica nestalih lica.
Veljko Odalović je istakao da se ne sme prestati sa obeležavanjem sećanja na zločine i žrtve, budući da preko 300 ekshumiranih tela stradalih lica u ovoj akciji i dalje čeka na identifikaciju. Takođe, naveo je da Hrvatska trenutno ne pokazuje inicijativu, niti preduzima aktivnosti po pitanju rasvetljavanja sudbine nestalih lica.
Prema rečima predsednice Udruženja „Suza“ Dragane Đukić, porodice nestalih su učinile sve što je u njihovoj moći, ali da nema pomaka ni u procesu ekshumacija, ni u ostvarivanju prava krajiških Srba. Naglasila je značaj ubrzanja potrage i identifikacije nestalih lica i ukazala na činjenicu da je ćutanje o zločinu isto kao da se on nije ni dogodio.
2. avgust 2022. godine
Sedma sednica Grupe za nestala lica (GNL), održana je 2. avgusta 2022. godine, u Podgorici, u organizaciji Komisije za nestala lica Crne Gore i Međunarodne komisije za nestala lica (MKNL). Na sastanku GNL pored predstavnika domaće institucije za traženje nestalih lica Crne Gore prisustvovali su i predstavnici Republike Srbije, Bosne i Hercegovine i tzv. Kosova, dok su predstavnici iz Republike Hrvatske uzeli učešće putem on lajn platforme.
Ovo je druga sednica GNL koja se održava u novom formatu kojom kopredsedavaju ICMP i neka domaća institucija, potpisnica Okvirnog plana, nakon usvajanja izmena i dopuna Okvirnog plana i Radnih pravila i procedura, koje su u decembru 2021. godine usvojene na sednici u Sarajevu.
Na ovoj sednici su dogovorene su buduće aktivnosti koje se odnose na javno objavljivanje baze podataka, sastanak foruma porodica i dinamika održavanja sastanaka operativnih grupa za bazu podataka i neidentifikovane (NN) slučajeve. Takođe, GNL je na ovoj sednici postigao značajan napredak u pripremi svog redovnog izveštaja koji će biti predstavljen u okviru Samita Berlinskog procesa.
Sedma sednica GNL i dalja implementacija Okvirnog plana se sprovodi uz podršku vlada Ujedinjenog Kraljevstva i Savezne Republike Nemačke.
21. jul 2022. godine
Na graničnom prelazu Sremska Rača, između nadležnih tela za traženje nestalih lica Republike Srbije i Bosne i Hercegovine, 21. jula 2022. godine izvršena je primopredaja posmrtnih ostataka tri lica stradalih u sukobima na prostoru bivše SFRJ u periodu 1991-1995. godine.
Komisija za nestala lica Vlade Republike Srbije je Institutu za nestale osobe Bosne i Hercegovine predala posmrtne ostatke jednog lica, pripadnika bivše JNA, stradalog u Bjelovaru 1991. godine. Posmrtni ostaci stradalog preuzeti su od hrvatske strane 1995. godine, kao NN lice i sahranjeni na groblju Lešće u Beogradu. Nakon ekshumacije posmrtnih ostataka NN lica sa ovog groblja uzeti su koštani uzorci za DNK radi utvrđivanja identiteta. Od Međunarodne komisije za nestala lica (ICMP) dobijen je pozitivan DNK izveštaj. Imajući u vidu da se radi o građaninu BiH, a u skladu sa iskazanom željom porodice, Institut za nestale osobe BiH organizovaće konačnu identifikaciju ovih posmrtnih ostataka i predaju porodici radi sahrane.
Do preliminarne identifikacije još jednog pripadnika bivše JNA stradalog u Bjelovaru 1991. godine je došlo zajedničkim naporima Komisije za nestala lica, Instituta za nestale osobe i Međunarodne komisije za nestala lica kroz rad Operativne grupe za rešavanje neidentifikovanih slučajeva na čijim sastancima su razmenjene informacije o aktivnostima sprovedenim u vezi sa slučajevima od zajedničkog interesa, na lokaciji gradsko groblje Lešće u Beogradu.
Istog dana od Instituta za nestale osobe BiH, Komisija je preuzela naknadno identifikovane delove posmrtnih ostataka 2 lica, koje će u saradnji sa nadležnim organima predati porodicama u Srbiji radi sahrane. Radi se o licima koja su smrtno stradala 1992. godine u BiH a ekshumirani su iz masovnih grobnica kod Livna i Sarajeva.
U službenoj evidenciji Komisije za nestala lica se vodi još 218 lica nestalih u Bosni i Hercegovini.
20. jul 2022. godine
U periodu od 18. do 20. jula 2022. godine održan je sastanak predstavnika domaćih institucija iz Srbije i Hrvatske, članova Operativne grupe za bazu podataka aktivnih slučajeva lica nestalih usled sukoba na području bivše Jugoslavije (OG za bazu podataka) u Beogradu, u organizaciji Međunarodne komisije za nestala lica (MKNL).
OG za bazu podataka sastala se u ovom sastavu po prvi put kako bi nastavila rad na pripremi javnog objavljivanja „Baze aktivnih slučajeva lica nestalih u sukobima na prostoru bivše Jugoslavije“ (Baza podataka).
Tokom sastanka, radi usklađivanja podataka, razmenjeni su izvorni podaci iz zahteva za traženje nestalih lica, antemortem podataka ali i podataka iz matičnih knjiga sa kojima raspolažu domaće institucije. Na ovom sastanku je obuhvaćeno ukupno 504 zapisa iz Baze podataka koja se odnose na 252 pojedinačna slučaja nestalih lica, sa različitim podacima.
Ovo je od velikog značaja za smanjenje broja dupliranih slučajeva nestalih lica u Bazi podataka što će olakšati budući rad OG za bazu podataka u cilju usklađivanja preostalih različitih podataka radi pripreme baze za njeno javno objavljivanje. Ovo će takođe uticati i na budući rad domaćih institucija radi lakšeg pronalaska preostalih nestalih lica. U ovom formatu, predviđeno je održavanje još dva sastanka između domaćih institucija Srbije i Hrvatske, radi potpunog usaglašavanja podataka dupliranih slučajeva nestalih lica.
Grupa za nestala lica (GNL) je 2018. godine formirala OG za bazu podataka kako bi se sprovodile aktivnosti predviđene Okvirnim planom za rešavanje pitanja nestalih lica iz sukoba na području bivše Jugoslavije, potpisan u Hagu 6. novembra 2018. godine.
30. jun 2022. godine
Međunarodna komisija za nestala lica je šesti put organizovala sastanak Operativne grupe za bazu podataka aktivnih slučajeva lica nestalih usled sukoba na području bivše Jugoslavije (OG za bazu podataka) u periodu od 27.06 – 29.06.2022. godine u Prištini. Učesnici sastanka bili su predstavnici nadležnih domaćih institucija za pitanje nestalih lica Republike Srbije, Crne Gore i tzv. Kosova.
Tokom ovog susreta OG za bazu podataka nastavila je rad na pripremi „Baze aktivnih slučajeva lica nestalih u sukobima na prostoru bivše Jugoslavije“ koja će biti javno objavljena.
Na sastanku je razmenjivana raspoloživa dokumentacija i informacije, samim tim revidirani su i usaglašavani podaci koji se odnose na slučajeve nestanaka na teritoriji Kosova i Metohije, a nalaze se u regionalnoj bazi nestalih lica.
OG za bazu podataka oformljena je 2018. godine od strane Grupe za nestala lica, sa ciljem sprovođenja predviđenih aktivnosti iz Okvirnog plana za rešavanje pitanja nestalih lica iz sukoba na području bivše Jugoslavije koji je potpisan u Hagu, 06.11.2018. godine.
30. jun 2022. godine
U Zavodu za sudsku medicinu i kriminalistiku Medicinskog fakulteta, u Zagrebu, uz prisustvo članova porodica, obavljena je identifikacija posmrtnih ostataka pet lica srpske nacionalnosti, stradalih tokom oružanih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, u periodu 1991-1995. godine, na području Republike Hrvatske. Posmrtni ostaci ekshumirani su u Vinkovcima (1), Selinama (1), Kninu (1), Šibeniku (1) i Petrinji (1).
Posmrtni ostaci ovih pet lica identifikovani su metodom analize DNK i njihova sahrana biće obavljena u skladu sa izraženim željama porodica.
Od samog početka procesa ekshumacija i identifikacija posmrtnih ostataka koje su vršene na području Republike Hrvatske, po zajednički utvrđenoj metodologiji, našoj strani je omogućen monitoring te je i ovog puta identifikacijama prisustvovao monitorski tim Komisije za nestala lica.
Prema podacima Komisije kroz ovaj proces, u periodu 2001. do 2022. godine, iz registrovanih, masovnih grobnica i pojedinačnih grobnih mesta ekshumirani su posmrtni ostaci preko 1400 žrtava srpske nacionalnosti stradalih u oružanim sukobima na teritoriji Republike Hrvatske, a posmrtni ostaci preko 985 identifikovanih žrtava su predati porodicama radi sahrane.
Ovim je nastavljen proces identifikacija žrtava srpske nacionalnosti, čije porodice žive u Republici Srbiji, što je od posebnog značaja za porodice nestalih lica, koje godinama pokušavaju da pronađu i dostojno sahrane posmrtne ostatke svojih najbližih.
21. jun 2022. godine
U Crkvi Svetog Marka u Beogradu, danas je služen parastos srpskim žrtvama stradalim, 21. juna 1992. godine, na Miljevačkom platou u toku oružanih sukoba na prostoru bivše SFRJ, u organizaciji Udruženja porodica nestalih i poginulih lica “Suza”.
Nakon toga, u mirnoj šetnji članova porodica žrtava, ostalih pojedinaca i predstavnika institucija i organizacija, prisutni su otišli do Spomen obeležja srpskim žrtvama stradalim u ratovima od 1991. do 2000. godnine na prostoru bivše Jugoslavije, u Tašmajdanskom parku, da polože cveće.
Prisutnima se obratila Sonja Rosić, predstavnica Udruženja porodica nestalih i poginulih lica “Suza”. Ona je tom prilikom podsetila da je na današnji dan, pre 30 godina, hrvatska vojska napala položaje srpske Teritorijalne odbrane, iako je zatražila od srpske strane da se uzdrži od provokacija zbog Međunarodnog festivala deteta, koji je taj dan trebalo da počne u Šibeniku. U napadu je ubijeno 40 srpskih teritorijalaca, nekoliko njih ranjeno i zarobljeno, uprkos činjenici da se područje nalazilo pod zaštitom UN. Po završetku akcije, hrvatski vojnici su umesto da tela stradalih vrate porodicama radi sahrane, zarobljene srpske vojnike pod pretnjom smrti prinudili da tela ubijenih bacaju u Kraške jame u Promini, rekla je, Sonja Rosić, dodajući da su sve zabeležili video kamerom. Posle dva meseca, tačnije 18. avgusta iste godine izvršena je ekshumacija stradalih. Od posledica masakriranja nije bilo moguće identifikovati posmrtne ostatke 12 žrtava. Svi su pokopani u zajedničku grobnicu na Kninskom groblju i do danas nisu identifikovani, navela je Rosić.
Nakon izlaganja Sonja Rosić uputila je hrvatskim vlastima javni apel, u ime porodica stradalih, za sprovođenje procesa ekshumacija i identifikacija stradalih lica pokopanih u zajedničkoj grobnici na Novom kninskom groblju, u cilju konačnog utvrđivanja identiteta i predaje porodicama radi dostojne sahrane.
Na bilateralnom sastanku nadležnih vladinih tela za traženje nestalih lica R. Srbije i R. Hrvatske, održanom u Zagrebu 2013. godine, Komisija za nestala lica je predala hrvatskoj strani zahtev za ekshumaciju i identifikaciju smrtno stradalih lica iz ove akcije koji su pokopani kao NN lica na groblju u Kninu. Iako je više puta do danas Komisija na različitim nivoima saradnje sa hrvatskom stranom insistirala na ekshumaciji i identifikaciji žrtava, čije su porodice prijavile njihov nestanak i ustupile referentne uzorke za DNK analizu, ovaj proces još uvek nije završen.
16. jun 2022. godine
U kući Đure Jakšića 16. juna 2022. godine otvorena je izložba radova Udruženja nestalih i poginulih lica „Suza“ pod nazivom „Nasloni moje vreme na svoje, tako će večnost duže trajati“. Izložba oslikanih predmeta u obliku satova deo je projekta „Podrška porodicama nestalih – memorijalizacija“ koji je podržao Međunarodni komitet Crvenog krsta (MKCK), dok je realizaciju izložbe pomogla opština Stari grad.
Porodice čiji su najbliži članovi nestali i poginuli tokom rata u Hrvatskoj učestvovale su u ovom projektu koji je osmišljen kao psihološka podrška u cilju očuvanja sećanja na one za kojima se još uvek traga i humanizacije problema nestalih lica.
Radovi u vidu oslikanih satova simbolizuju teško breme čekanja ali svojom sadržajnošću i lepotom ilustruju i vrednosti vezane za ljudsko dostojanstvo, identitet, sećanje i pomirenje.
Prisutnim članovima udruženja, kao i mnogobrojnim posetiocima pored predsednice Udruženja nestalih i poginulih lica „Suza“, Dragane Đukić obratili su se i predsednik Komisije za nestala lica, Veljko Odalović, šefica regionalne Kancelarije MKCK u Beogradu, Jelena Stijačić i predsednik opštine Stari grad, Radoslav Marjanović. U okviru svojih izlaganja govornici su, u skladu sa svojim mandatima, dali punu podršku radu udruženjima porodica nestalih lica u realizaciji ovakvih i sličnih projekata ali i jasnu poruku da nisu sami u potrazi za svojim nestalima.
Prethodno, isti projekat realizovan je sa porodicama nestalih lica na Kosovu i Metohiji, uz podršku MKCK i Crvenog krsta Srbije i pomoći Skupštine grada Kragujevca. Tadašnja izložba radova je bila postavljena u svečanom salonu Skupštine grada Kragujevca, povodom Međunarodnog dana ljudskih prava, 9. decembra 2021. godine.
02. jun 2022. godine
Dana 2. juna 2022. godine održan je prvi sastanak Sekretarijata Grupe za nestala lica (Sekretarijat) u Zagrebu. Organizator sastanka bila je Međunarodna komisija za nestala lica (MKNL), a prisustvovali su predstavnici nadležnih domaćih institucija Republike Srbije, Crne Gore, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i tzv. Kosova.
Prvi sastanak Sekretarijata je održan radi pripreme i usaglašavanja Godišnjeg izveštaja Grupe za nestala lica (GNL), koji će se predložiti na usvajanje na sledećoj sednici GNL. Godišnji izveštaj će potom biti prezentovan na posebnom događaju u sklopu samita Berlinskog procesa.
Tokom sastanka razmatran je Nacrt izveštaja koji je pripremila MKNL koji sadrži Grupa za nestala lica (GNL) je na svojoj šestoj sednici održanoj 6. i 7. decembra 2021. godine u Sarajevu osnovala Sekteratijat sa ciljem pripreme i usaglašavanja redovnih izveštaja GNL.
01. jun 2022. godine
Dana 1. juna 2022. godine održan je peti sastanak Operativne grupe za bazu podataka aktivnih slučajeva lica nestalih usled sukoba na području bivše Jugoslavije (OG za bazu podataka) u Zagrebu. Organizator sastanka bila je Međunarodna komisija za nestala lica (MKNL), a prisustvovali su predstavnici nadležnih domaćih institucija Republike Srbije, Crne Gore, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i tzv. Kosova.
OG za bazu podataka sastala se po peti put kako bi nastavila rad na pripremi javnog objavljivanja „Baze aktivnih slučajeva lica nestalih u sukobima na prostoru bivše Jugoslavije“ (Baza podataka).
Tokom ranije održanih sastanka, radi usklađivanja podataka, u Draču i Podgorici uočeno je da pojedine razlike u vrednostima podataka nisu suštinske već tehničke prirode i da se mogu prevazići programskim rešenjima u samom softveru Baze podataka. Ovim bi se značajno smanjile razlike u vrednostima podataka a samim tim i duplirani slučajevi nestalih lica. Cilj sastanka je bilo postizanje dogovora i donošenja odluka o tome na koji način standardizovati određene kategorije podataka kako bi tim programera MKNL izvršio izmene softvera.
Ovo je od velikog značaja kako za smanjenje broja dupliranih slučajeva nestalih lica u Bazi podataka ali će i olakšati budući rad OG za bazu podataka u cilju usklađivanja preostalih različitih podataka radi pripreme baze za njeno javno objavljivanje.
Grupa za nestala lica (GNL) je 2018. godine formirala OG za bazu podataka kako bi se sprovodile aktivnosti predviđene Okvirnim planom za rešavanje pitanja nestalih lica iz sukoba na području bivše Jugoslavije, potpisan u Hagu 6. novembra 2018. godine.
26. maj 2022. godine
Povodom sramnog saopštenja prištinskih vlasti, koja je optužila Beograd za neozbiljnost i nedostatak posvećenosti u rešavanju sudbine nestalih lica, kao i da nije učinila dostupnim arhivske podatke i satelitske snimke, obaveštavamo Vas o hronologiji preduzetih aktivnosti vezanih za lokaciju rudnik Štavalj, opština Sjenica.
Na sednici Radne grupe za nestala lica koja je održana 20. februara 2020. godine, Prištinska delegacija je dostavila zahtev pod brojem GCMP-028/2020 kojim traži od Beogradske delegacije da izvrši proveru potencijalne masovne grobnice rudnik Štavalj, opština Sjenica. Tog dana je i dogovoreno zajedničko izviđanje lokacije. Imajući u vidu osetljivost pitanja i njegov značaj 25. septembra 2020. godine je obavljeno izviđanje i markiranje lokacije. Tada su se obe delegacije usaglasile o narednim koracima, što je podrazumevalo da Prištinska delegacija prikupi dodatne informacije i dovede svedoka na lokaciju, kojem bi Beogradska delegacija garantovala punu bezbednosnu zaštitu. Međutim, od tog trenutka Priština nije dostavila nijednu informaciju, niti se svedok ikada pojavio na lokaciji, ali su u svakom javnom istupanju prozivali Beogradsku delegaciju da ne želi da postupa po njihovim zahtevima. Deo dogovora je bio i da Međunarodni komitet Crvenog krsta (MKCK) pribavi satelitske snimke za ovu lokaciju. Raspoložive snimke je MKCK pribavio od Ministarstva odbrane Sjedinjenih Američkih Država i njih je dostavio Beogradskoj delegaciji 6. maja 2022. godine (koji se odnose na period 31. maj i 3. jun 1999. godine).
Nakon što su stekli epidemiološki uslovi usled koronavirusa i pogodne vremenske prilike za rad na terenu, Beogradska delegacija je iskoristila priliku da preko MKCK još jednom pozove Prištinsku delegaciju u ponovnu posetu lokacije rudnik Štavalj. Poseta lokaciji je realizovana 26. aprila 2022. godine i njoj su, pored članova obe delegacije sa svojim ekspertima, prisustvovali i predstavnici MKCK i Euleks. Tada su obeležena dva mesta za koje postoji sumnja da su potencijalna mesta masovne grobnice i koja bi bila predmet pretrage terena. Takođe, dogovoreno je da se u periodu od 5 - 6. maja 2022. godine izvrši priprema terena, koja bi podrazumevala pročišćavanje i pravljenje novih pristupnih puteva.
Po naredbi Tužilaštva za ratne zločine Republike Srbije dana 10. maja 2022. godine započet je proces pretrage terena na lokalitetu rudnik Štavalj u opštini Sjenica, kojoj su pored beogradske i prištinske strane, prisustvovali predstavnici MKCK, kao i Resursnog centra porodica nestalih lica srpske i albanske nacionalnosti. Tada je Beogradska delegacija preko MKCK uručila pribavljene satelitske snimke predstavnicima Prištinske delegacije.
Kao i u dosadašnjoj praksi koja za cilj ima transparentnost i saradnju, pre početka radova je između zainteresovanih strana i eksperata dogovorena metodologija i način otkopavanja, a tokom pretrage lokacije rudnik Štavalj na terenu su svakodnevno prisustvovali predstavnici Prištinske delegacije i njihovi eksperati. U toku pretrage na terenu je ispoštovan svaki predlog i zahtev koji su predložili eksperti Prištinske delegacije, a koji se odnose na još dodatne provere delova lokacije, sprovedenih u vidu tranšea. Kada su radovi na pretrazi lokacije privedeni kraju i Beogradska delegacija o tome dobila obaveštenje od strane eksperata na terenu, uputila je dopis MKCK kako bi o tome obavestila Prištinsku delegaciju, Euleks, UN i predstavnike Resursnog centra porodica nestalih Srba i Albanaca i pozvala ih da prisustvuju završetku radova na lokaciji.
Pretraga terena na lokaciji rudnik Štavalj u opštini Sjenica trajala je 13 dana, tokom kojih je pretraženo 7 000 kubika rastresitog materijala zemljišta. 25. maja 2022. godine radovi na terenu su okončani i nisu rezultirali pronalaskom posmrtnih ostataka. Tom prilikom svi zajedno su konstatovali da je lokacija pretražena, a predstavnik Prištinske delegacije na to nije imao nijednu primedbu.
Potvrda da Beograd ni na koji način ne opstruira zahteve Prištine, da smo savesno i odgovorno pristupili svakom zahtevu, dokazuje i činjenica da smo na pet lokacija pronašli posmrtne ostatke za 914 lica kosovskih Albanaca (Batajnica, Petrovo selo, Perućac, Rudnica i Kiževak). Izvršili smo pretrage terena na 11 lokacija, koje nisu rezultirale pronalaskom posmrtnih ostataka (Rudnica – Brežuljak i Padine 1 i 2; Mačkatica; atar sela Kozarevo 1, Korazrevo 2 i Kozarevo 3 – Novi Pazar; Karadak – opština Raška, Sijarina - opština Medveđa, Svirce - opština Medveđa, Medevce - opština Medveđa, Jalovište - opština Raška).
Uprkos zahtevu Beogradske delegacije za pretragu 9 lokacija (Košare, Javor, Dojnice, Lapušnik, Baljevac, Lugovo, Budisavci, Meja - Đakovica, Livočko jezero) o kojim postoje precizne i detaljne informacije Priština odbija da te zahteve pretraži, iako ih je preuzela kao obavezu kroz Radnu grupu za nestala lica. Sa druge strane, Beogradska delegacija je spremna, kao i do sada, da proveri svaku informaciju koja bi mogla da ukaže i uputi na pronalazak pojedinačnih i masovnih grobnica i rasvetli sudbinu nestalih lica. Begrad će to činiti savesno, na odgovoran i transparentan tačin, poštujući time i žrtve i pravo njihovih porodica da konačno saznaju istinu o svojim najdražim. Cilj Radne grupe za nestala lica je rešavanje ovog višedecenijskog problema i u tom procesu nema mesta politizaciji. Ovakvim navodima Priština degradira trud da se zaštite interesi onih zbog kojih je čitav mehanizam Radne grupe oformljen, kao i principi na kojima bi ona trebalo da počiva. Svaka zloupotreba u političke svrhe samo bi dokazivala da je Priština ta koja nije spremna ni na saradnju ni na okončanje ovog procesa.
Imajući u vidu, da je poslednja sednica Radne grupe za nestala lica održana 16. aprila 2021. godine u Beogradu, insistiramo da se održi hitna sednica Radne grupe u Prištini i da se tada rasprave sva otvorena pitanja, definišu buduće aktivnosti, kako bi se izbegla politizacija ovog procesa i da se okrenemo rešavanju pitanja nestalih osoba i problema sa kojima se porodice kosovskih Srba i Albanaca suočavaju.
Posebno želim da naglasim da na svim dosadašnjim lokacijama, a posebno na ovoj, predstavnici Prištinske delegacije su bili prisutni sa svojim ekspertima čije smo zahteve za rad na terenu do sada uvažavali. Ono što bih posebno istakao, da je očigledno da Prištinska delegacija nije spremna da ovakve informacije podeli s porodicama naročito kosovskih Albanaca i da ovakvim ponašanjem i saopštenjem u stvari želi da prikrije svoj nerad i nepostupanje po našim zahtevima, nepoštovanje dogovorenih aktivnosti i nespremnost da se suoči sa ovom vrlo osetljivom problematikom i da zajedno ostvarimo misiju zbog koje smo i formirani.
Na kraju, želim još jednom istaći da Beogradska delegacija ostaje posvećena očuvanju ovog procesa, postupanju po dogovorenim radnim pravilima, opštem okviru i apsolutno želimo da nastavimo saradnju sa porodicama koje predstavljaju sva nestala lica bez ikakve različitosti.
25. maj 2022. godine
25. maja 2022. godine okončana je pretraga terena na lokaciji rudnik Štavalj u opštini Sjenica, koja je naredbom Tužilaštva za ratne zločine započela 10. maja 2022. godine. Aktivnosti na pretrazi terena izvršene su na osnovu zahteva Prištinske delegacije i njihove sumnje da su na lokaciji rudnik Štavalj pokopani posmrtni ostaci lica koja se vode kao nestala u sukobu na prostoru AP KiM. Pretragom terena je utvrđeno da na navedenoj lokaciji, nakon aktivnosti koje su trajale 13 dana, nisu pronađeni posmrtni ostaci.
U prisustvu predstavnika Tužilaštva za ratne zločine, predstavnika EULEKS-a, Međunarodne komisije za nestala lica i Prištinske delegacije, medijima su se obratili predsednik Komisije za nestala lica i šef Beogradske delegacije Veljko Odalović i predsedavajuća Radne grupe za nestala lica Martina Fava. Ona je izjavila da je saradnja dve delegacije ključni element uspešnog rada, jer je neophodno dati odgovore porodicama nestalih lica. Ovom prilikom Veljko Odalović je naglasio da je Beogradska delegacija odgovorno i savesno proverila svaku informaciju koja može ukazati na potencijalno mesto sahranjivanja žrtava, bez obzira na njen izvor i pouzdanost, čime je poslao jasnu poruku o opredeljenju nadležnih organa Republike Srbije u procesu pronalaska nestalih lica. Sa druge strane je istakao da Prištinska delegacija nije postupila ni po jednom zahtevu koji se odnosi na proveru lokacija na kojima bi mogli da se nalaze posmrtni ostaci lica srpske i nealbanske nacionalnosti, kako se i obavezala preko Radne grupe za nestala lica.
10. maj 2022. godine
Po naredbi koju je donelo Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije na osnovu informacija o potencijalnom mestu masovne grobnice koje je dostavila Prištinska delegacija Radne grupe za nestala lica, 10. maja 2022. godine opočeo je proces pretrage terena na lokalitetu rudnik Štavalj, na teritoriji Opštine Sjenica. Pretraga terena će trajati sve do utvrđivanja i razjašnjavanja činjenica koje su neophodne u preciziranju tačne lokacije moguće masovne grobnice.
Pored tužioca za ratne zločine i njegova dva zamenika, predsednika Komisije za nestala lica i njegovih saradnika, na lokalititu su bili prisutni i predstavnici Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, Beogradske i Prištinske delegacije Radne grupe za nestala lica, Resursnog centra porodica nestalih Srba i Albanaca, kao i rudarsko – geološki veštak.
Pretraga terena je potrebna kako bi se precizno utvrdilo postoje li na navedenoj lokaciji posmrtni ostaci lica koja se vode kao nestala, čime se šalje jasna poruka njihovim porodicama opredeljenje nadležnih organa Republike Srbije za proveru svake informacije u cilju pronalaska njihovih majmilijih.
10. maj 2022. godine
Dana 10. maja 2022. godine, na Institutu za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta, u Beogradu, uz prisustvo člana porodice, obavljena je identifikacija posmrtnih ostataka jednog pripadnika bivše JNA, srpske nacionalnosti, stradalog tokom oružanih sukoba na prostoru bivše SFRJ.
Nakon zauzimanja kasarne „Božidar Adžija“ u Bjelovaru u septembru 1991. godine, od strane paravojnih formacija Hrvatske, grupa pripadnika bivše JNA, među kojima je bilo i ovo lice, je odvedena na „Kišovu farmu“ gde je mučena, streljana i pokopana na đubištu farme.
Posmrtni ostaci stradalog lica preuzeti su od hrvatske strane, 1997. godine, kao NN lice i sahranjeni na groblju Lešće u Beogradu. Nakon ekshumacije posmrtnih ostataka NN lica sa ovog groblja, radi utvrđivanja identiteta od Međunarodne komisije za nestala lica (ICMP) dobijen je pozitivan DNK izveštaj.
Sahrana posmrtnih ostataka stradalog lica biće obavljena u skladu sa izraženom željom porodice.
Ovim je nastavljen proces identifikacija žrtava srpske nacionalnosti stradalih u oružanim sukobima na prostoru bivše SFRJ, što je od posebnog značaja za porodice nestalih lica, koje godinama pokušavaju da pronađu i dostojno sahrane posmrtne ostatke svojih najbližih.
15. april 2022. godine
Povodom obeležavanja dvadesetčetvorogodišnjice prvog organizovanog masovnog kidnapovanja i ubistava Srba na Kosovu i Metohiji Udruženje porodica kosmetskih stradalnika organizovalo je 15. aprila 2022. godine tribinu „Ne zaboravljamo, ne opraštamo“ u Pres centru UNS-a.
Sećanje na sedam seljana koji su tragično stradali tokom aprila 1998. godine u Gornjem Ratištu i Dašinovcu kod Dečana neposredni je povod održavanja tribine.
Učešće na tribini su, pored organizatora, uzeli i predsednik Komisije za nestala lica Veljko Odalović, zamenici tužioca Mioljub Vitorović i Vasilije Seratlić, kao i generalni sekretar Crvenog krsta Srbije Ljubomir Miladinović.
Govoreći o nevino stradalim kosmetskim Srbima i nelbancima, Veljko Odalović je istakao da je velika odgovornost međunarodne zajednice što je dozvolila da se dese zločini. Takođe, iskoristio je priliku i pozvao sve nadležne institucije da pomognu u inteziviranju procesa rešavanja sudbine nestalih lica koji je trenutno u zastoju.
13. april 2022. godine
Dana 13. aprila 2022. godine održani su sastanci Tima za analizu, Podgrupe za forenzička pitanja, kao i tematski sastanak u vezi sa procenom lokacije, istraživanjem i ekshumacijom posmrtnih ostataka na lokaciji Kiževak u opštini Raška. Tematski sastanak je održan kako bi se razgovaralo o preduzimanim koracima tokom navedenih aktivnosti, koje su podrazumevale logistiku, opremu, timove eksperata i njihovu odgovornost.
Takođe, razmatrani su i predlozi svih učesnika, uključujući i međunarodne eksperte, sa ciljem unapređenja forenzičkog procesa.
Beogradska i Prištinska delegacija su razmenile informacije o sprovedenim aktivnostima koje se tiču tabele preuzetih obaveza i svih dosad obrađenih lokacija, kao i onih za koje već duži vremenski period postoji sudski nalog za proveru, a po kome do danas nije postupano.
Beogradska i Prištinska delegacija su iznele plan rada za 2022. godinu, kako za aktivnosti na proverama lokacija, tako i za mrtvačnicu u Prištini u kojoj se trenutno nalaze posmrtni ostaci 502 NN lica, koja dugo čekaju identifikaciju. Ponovo je izražena spremnost da se ovaj problem reši, a samim tim i identifikuje određen broj nestalih lica.
9. april 2022. godine
U periodu od 5 – 9. aprila 2022. godine održan je četvrti sastanak Operativne grupe za bazu podataka aktivnih slučajeva lica nestalih usled sukoba na području bivše Jugoslavije (OG za bazu podataka) u Podgorici. Organizator sastanka bila je Međunarodna komisija za nestala lica, a prisustvovali su mu predstavnici nadležnih domaćih institucija Republike Srbije, Crne Gore i tzv. Kosova.
OG za bazu podataka sastala se po četvrti put kako bi nastavila rad na pripremi javnog objavljivanja „Baze aktivnih slučajeva lica nestalih u sukobima na prostoru bivše Jugoslavije“ (Baza podataka).
Tokom sastanka revidirani su podaci koji se tiču slučajeva nestanaka na Kosovu i Metohiji. Razmenom podataka i informacija iz raspoložive dokumentacije predstavnici domaćih institucija radili su na usklađivanju podataka koji se nalaze na regionalnoj bazi nestalih lica.
Grupa za nestala lica (GNL) je 2018. godine formirala OG za bazu podataka kako bi se sprovodile aktivnosti predviđene Okvirnim planom za rešavanje pitanja nestalih lica iz sukoba na području bivše Jugoslavije, potpisan u Hagu 6. novembra 2018. godine.
31. mart 2022. godine
Dana 31. marta 2022. godine, na Institutu za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta, u Beogradu, uz prisustvo članova porodice, obavljena je identifikacija posmrtnih ostataka jedne žrtve srpske nacionalnosti, stradale tokom oružanih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, smrtno stradale 1992. godine u Splitu, Republika Hrvatska.
Posmrtni ostaci stradalog lica preuzeti su, 30. marta 2022. godine, od Instituta za nestale osobe BiH, na graničnom prelazu Kotroman - Vardište.
Posmrtni ostaci ovog lica prvobitno su bili sahranjeni na groblju Lovrinac u Splitu a nakon razmene 1993. godine sa hrvatskom stranom predati su bosanskoj strani i sahranjeni na groblju Trebinje kao NN lice. Nakon ekshumacije na ovom groblju radi uzimanja referentnih uzoraka za DNK analizu posmrtni ostaci su smešteni u mrtvačnicu u Nevesinju.
Identitet posmrtnih ostataka stradalog lica utvrđen je metodom analize DNK i njegova sahrana biće obavljena u skladu sa izraženom željom porodice.
Ovim je nastavljen proces identifikacija žrtava srpske nacionalnosti stradalih u oružanim sukobima na prostoru bivše SFRJ, što je od posebnog značaja za porodice nestalih lica, koje godinama pokušavaju da pronađu i dostojno sahrane posmrtne ostatke svojih najbližih.
30. mart 2022. godine
Dana 30. marta 2022. godine na graničnom prelazu Kotroman – Vardište, Komisija za nestala lica Vlade Republike Srbije je od Instituta za nestale osobe Bosne i Hercegovine preuzela posmrtne ostatke jednog lica, žrtve srpske nacionalnosti, stradale u oružanim sukobima na prostoru bivše SFRJ, u periodu 1991-1995. godine.
Posmrtni ostaci ovog lica prvobitno su bili sahranjeni na groblju Lovrinac u Splitu a nakon razmene sa hrvatskom stranom predati su bosanskoj strani i sahranjeni na groblju Trebinje kao NN lice. Nakon ekshumacije na ovom groblju radi uzimanja referentnih uzoraka za DNK analizu posmrtni ostaci su smešteni u mrtvačnicu u Nevesinju.
Preliminarni identitet ovog lica utvrđen je DNK metodom, a konačna identifikacija, u prisustvu članova porodice, će se obaviti na Institutu za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu.
Komisija za nestala lica će nakon obavljene konačne identifikacije u saradnji sa nadležnim organima organizovati prevoz preuzetih posmrtnih ostataka do mesta sahrane, u skladu sa iskazanom željom porodice.
25. mart 2022. godine
Povodom tridesetogodišnjice Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije, kao i implementacije Regionalnog stambenog programa, u periodu od 22-24. marta 2022. godine na Kopaoniku je održan 16. radni sastanak sa gradskim i opštinskim poverenicima za izbeglice i migracije. Pored predstavnika resornih ministarstava, međunarodnih organizacija, donatora i gostiju iz regiona, pozivu su se odazvali i predstavnici Komisije za nestala lica. Predsednik Komisije Veljko Odalović se prisutnima obratio na zvaničnom otvaranju radnog sastanka.
Tokom trodnevnog sastanka razmatrana su pitanja u vezi sa sprovođenjem i završetkom Regionalnog stambenog projekta u Republici Srbiji i partnerskim zemljama, aktivnostima i merama za efikasno zatvaranje potprojekata u svim partnerskim zemljama, merama za postizanje održivosti, migracionim profilima, kao i aktuelnom situacijom sa migrantima i tražiocima azila, njihovim smeštajem i zbrinjavanjem u centrima kojima upravlja Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije.
22. mart 2022. godine
Na dvodnevnom sastanku Operativne grupe za bazu podataka aktivnih slučajeva lica nestalih u sukobima na području bivše Jugoslavije (OG za bazu podataka), održanom 22. i 23. marta 2022. godine, u Draču, u organizaciji Međunarodne komisije za nestala lica (MKNL), predstavnici domaćih institucija Republike Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Crne Gore i tzv. Kosova radili su na usklađivanju podataka u regionalnoj bazi podataka nestalih lica.
Treći sastanak OG za bazu podataka održan je sa ciljem dalje pripreme „Baze podataka aktivnih slučajeva lica nestalih u sukobima na području bivše Jugoslavije“ (Baza podataka) za njeno javno objavljivanje. Rad je organizovan u dve grupe, prva grupa se bavila slučajevima nestalih lica sa različitim podacima koji se nalaze u nadležnosti tri domaće institucije u vezi sa oružanim sukobima na prostoru bivše Jugoslavije dok se druga grupa bavila slučajevima nestalih na Kosovu i Metohiji.
Razmenjujući podatke i informacije iz raspoložive dokumentacije predstavnici domaćih institucija izvršili su 423 izmene u regionalnoj listi koje se odnose na 191 pojedinačni slučaj nestalih lica. OG za bazu podataka je formirana 2018. godine od strane Grupe za nestala lica (GNL) radi sprovođenja aktivnosti predviđenih Okvirnim planom za rešavanje pitanja nestalih lica iz sukoba na području bivše Jugoslavije, koji je potpisan 6. novembra 2018. godine, u Hagu.
Treći sastanak OG za bazu podataka i dalja implementacija Okvirnog plana se sprovodi uz podršku vlada Ujedinjenog Kraljevstva i Savezne Republike Nemačke.
15. mart 2022. godine
U Jugoslovenskoj kinoteci je 15. marta 2022. godine održana premijera dokumentarno -igranog filma „Devedeset osma“. Pored učesnika u izradi filma, svedoka i članova porodica žrtava, premijernom prikazivanju prisustvovali su i predstavnici Komisije za nestala lica.
„Devedeset osma“ je prvi film koji je snimljen u okviru serijala „Dosije Kosovo“ u saradnji Ministarstva unutrašnjih poslova i Radio-televizije Srbije. Film oživljava priče o stradanju srpskog naroda na Kosovu i Metohiji u periodu od aprila do septembra 1998. godine i tragedije u mestima Orahovac, Retimlje i Opteruša.
Prema rečima komandanta 35. odreda Posebnih jedinica policije Branka Prljevića snimanje ovog filma predstavlja čin istine i prikazuje način na koji su pripadnici srpske vojske i policije branili otadžbinu.
Autorka filma Slađana Zarić navela je da su tokom 1998. godine otmice bile svakodnevica i da su pripadnici tzv. OVK Srbe otimali na kućnom pragu, iz automobila, sa radnih mesta. „Devedeset osma“ obrađuje priče o kojima nije bilo prilike da se govori dovoljno i na pravi način, kao i svedočenja direktnih aktera tragičnih događaja. Kako je rekla Slađana Zarić, ovaj film je pokušao da nakon 23 godine odgovori na pitanje zašto te priče sve do sada nisu ispričane.
15. mart 2022. godine
Na današnjem događaju u Sarajevu je formirana Regionalna mreža udruženja porodica nestalih lica sa područja bivše Jugoslavije kojom prilikom je potpisan Memorandum o razumevanju (MoR) u organizaciji Međunarodne komisije za nestala lica.
Ovim MoR se utvrđuju uslovi i razumevanje između partnera uključenih u rad na zajedničkim regionalnim projektima koji se odnose na doprinos rešavanju pitanja lica nestalih u sukobima na području bivše Jugoslavije.
Ceremoniji potpisivanja MoR pored udruženja porodica nestalih lica sa područja bivše Jugoslavije prisustvovali su i iskazali svoju podršku predstavnici domaćih institucija nadležnih za traženje nestalih lica iz regiona, diplomatskog kora i MKNL uz finansijsku podršku Vlade Ujedinjenog Kraljevstva kroz projekat „Obezbeđivanje efikasnih, održivih, multilateralnih i na vladavini zakona zasnovanih mehanizama za traženje nestalih lica u oružanim sukobima u bivšoj Jugoslaviji“.
Potpisivanjem Mor se ponovo uspostavlja Regionalna koordinacija u vidu mreže udruženja porodica nestalih lica u oružanim sukobima u bivšoj Jugoslaviji, čime će se obezbediti da sva udruženja nestalih lica koji su potpisnici MoR imaju ista prava i obaveze u okviru mreže i potvrđuje se njihova opredeljenost za zajedničko delovanje po pitanju rešavanja problematike nestalih lica.
25. februar 2022. godine
Predstavnici Komisije za nestala lica odazvali su se pozivu da 25. februara prisustvuju promociji knjiga „Pejzaži duše“ i „Vučje srce“ italijanskog novinara i publiciste Marije Line Veke koju je organizovala Fondacija „Braća Karić“.
Prisutnima se u ime Fondacije „Braća Karić“ prvo obratila Danijela Karić Mileusnić, a nakon nje o autorki i knjigama govorili su i predsednik Udruženja pisaca „Poeta“ Veselin Dželetović, kao i politikolog i rektor Alfa BK univerziteta prof. dr Vladimir Džamić.
Obe knjige rezultat su dvadesetogodišnjeg istraživačkog rada koji je bio usmeren na otkrivanje istine o životu, stradanju i opstanku srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Nepokolebljiva u istini koju brani Marija Lina Veka se u svojim delima bavila zločinima koji su zaokruženi ćutanjem. Potvrdu za svoje angažovanje dobila je kroz nagradu „Braća Karić“ za izuzetna dostignuća u novinarstvu. „Vučje srce“ i „Pejzaži duše“ objavljene su na srpskom i italijanskom jeziku.
22. februar 2022. godine
U organizaciji Udruženja porodica poginulih i nestalih lica „Suza“, u utorak, 22. februara 2022. godine održana je radionica sa porodicama nestalih lica po projektu pod nazivom „Podrška porodicama nestalih - memorijalizacija“ Međunarodnog komiteta Crvenog krsta.
Projekat ima za cilj da kroz druženje, informativni i psihološki rad pruži pomoć porodicama nestalih lica koja se godinama suočavaju sa neizvesnošću pronalaska svojih najmilijih. Pored ovog cilja psiho-socijalne podrške porodicama nestalih predviđeno je da projekat podstakne podizanje svesti šire javnosti o problematici nestalih lica i procesu traženja koji predugo traje.
Učešće na radionici uzeli su pored predstavnika Udruženja porodica poginulih i nestalih lica „Suza“ i porodica nestalih, predstavnici Komisije za nestala lica i Međunarodnog komiteta Crvenog krsta koji su sa porodicama nestalih podelili korisne informacije o samom procesu traženja nestalih lica.
27. januar 2022. godine
U Domu Narodne Skupštine održana je 12. sednica Odbora za Kosovo i Metohiju. Na sednici kojom je predsedavao mr Milovan Drecun razmatran je Izveštaj o radu Radne grupe za prikupljanje činjenica i dokaza u rasvetljavanju zločina nad pripadnicima srpskog naroda i ostalih nacionalnih zajednica na Kosovu i Metohiji.
Predstavljajući izveštaj Drecun je naveo da je Radna grupa uspela da prikupi, objedini i sistematizuje u jedinstvenu bazu informacije, činjenice i dokaze kojima raspolažu nadležni državni organi i službe bezbednosti. Radi se o preko 7000 dokumenata koji se odnose na 3540 događaja u sedam operativnih zona. Jedinstvena baza podataka će pomoći u rasvetljavanju počinjenih zločina i procesuiranju odgovornih za terorističke akte OVK na prostoru AP KiM.
Istakao je da je od posebne važnosti bila saradnja sa predstavnicima Tužilaštva za ratne zločine, Ministarstva unutrašnjih poslova tj. Službe za otkrivanje ratnih zločina, Komisije za nestala lica, Kancelarije za Kosovo i Metohiju, kao i stručna pomoć Bezbednosno-informativne agencije, Vojnobezbednosne agencije i Vojnoobaveštajne agencije.
Komisija za nestala lica je kao svoj doprinos jedinstvenoj bazi priključila svoju bazu podataka koja obuhvata: spisak kidnapovanih i nestalih lica na Kosovu i Metohiji, spisak identifikovanih i predatih nestalih lica, ante-mortem i post-mortem podatke, kao i deo dokumentacije Haškog tribunala o proveri potencijalnih pojedinačnih i masovnih grobnica i izvršenih ekshumacija sa pratećom dokumentacijom gratis timova eksperata sudske medicine država koje su bile teritorijalno raspoređene na Kosovu i Metohiji. Deo navedene dokumentacije, predsednik Komisije g.Odalović prisutnima je predstavio kroz prezentaciju.
Sednica je okončana zaključkom da je potrebno formirati posebno telo u vidu dokumentacionog centra, koje bi nastavilo da prikuplja informacije, dokaze i činjenice o počinjenim zločinima terorističke OVK.
27. januar 2022. godine
Dana 27. januara 2022. godine, u Prištini, održan je četvrti sastanak Operativne grupe za rešavanje neidentifikovanih slučajeva (NNOG), u organizaciji Međunarodne komisije za nestala lica (MKNL).
Sastanku su prisustvovali predstavnici Komisije za nestala lica Vlade Republike Srbije, Instituta za nestala lica Bosne i Hercegovine, Uprave za zatočene i nestale Ministarstva hrvatskih branitelja, Komisije za nestala lica tzv. Kosova i Komisije za nestala lica Vlade Crne Gore (domaće institucije).
Na sastanku je izvršen pregled zaključaka s prethodnog sastanka NNOG i razmenjene su informacije o aktivnostima sprovedenim u vezi sa slučajevima od zajedničkog interesa. Nastavljen je rad na lokacijama gradsko groblje Lešće u Beogradu, masovna grobnica u Okučanima, selo Lubanić i drugih pojedinačnih slučajeva. Predstavnici domaćih institucija su izvestili kako su nakon održavanja prethodnog sastanka u oktobru 2020. godine nastavili sa sprovođenjem aktivnosti prikupljanja referentnih uzoraka srodnika nestalih lica u cilju identifikacije posmrtnih ostataka koji se nalaze u mrtvačnicama širom regiona. U daljem toku sastanka predlagani su dodatni slučajevi i lokacije od zajedničkog interesa i razmatrane su dodatne teme za diskusiju radi postizanja konkretnih rezultata i unapređenja rada NNOG.
Nakon toga učesnici sastanka posetili su mrtvačnicu na Institutu za sudsku medicinu u Prištini kako bi se upoznali sa svim aktivnostima koje se sprovode na realizaciji projekta revizije svih posmrtnih ostataka koji se nalaze u ovoj mrtvačnici.
Zaključeno je da je potrebno nastaviti dalje prikupljanje referentnih uzoraka od srodnika nestalih lica koji do sada nisu ustupili svoje referentne uzorke, te će se i budući rad NNOG bazirati na pronalasku istih. Članovi su se obavezali da će nastaviti sa razmenom informacija i dokumentacije koji mogu dovesti do rešavanja što većeg broja NN slučajeva koji su bili predmet rada NNOG ali i u vezi sa novim slučajevima i lokacijama od zajedničkog interesa koji su na ovom sastanku predloženi.