15. decembar 2021. godine
15. i 16. decembra 2021. godine u prostorijama Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) za potrebe Komisije za nestala lica, kao i Instituta za nestale osobe Bosne i Hercegovine održana je regionalna za obuka 4 geo-radara u cilju rešavanja sudbine nestalih lica u sukobu na prostoru bivše Jugoslavije i konflikta na AP Kosovu i Metohiji.
Komisija za nestala lica je u avgustu 2020. godine dobila donaciju Vlade Ujedinjenog Kraljevstva u vidu opreme za terensko istraživanje i pronalaženje posmrtnih ostataka nestalih lica.
Donirana tehnička oprema (geo-radar sa dronom) koristi se za detektovanje promena u tlu do 10 metara dubine. Ova oprema će omogućiti Komisiji za nestala lica da u budućnosti brže pretražuje teren, kao i teško pristupačne lokacije za koje se pretpostavlja da mogu biti mesta ukopa posmrtnih ostaka lica koja se vode kao nestala.
10. decembar 2021. godine
Povodom Međunarodnog dana ljudskih prava 10. decembra 2021. godine Udruženje porodica kidnapovanih i nestalih lica sa Kosova i Metohije, uz podršku UNDP, organizovalo je okrugli sto na temu „Pravo porodica na istinu i pravdu“ u hotelu „Mažestik“ u Beogradu.
Okruglom stolu su, pored Veljka Odalovića, predsednika Komisije za nestala lica, prisustvovali i uzeli učešće: Verica Tomanović, predsednica Udruženja porodica kidanopovanih i nestalih lica sa KiM, doc. dr Duško Čelić, predsednik Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih, zarobljenih i ubijenih lica sa prostora bivše Jugoslavije, prof. dr Suzana Matejić, član Beogradske delagacije Radne grupe za nestala lica u vezi sa događajima na teritoriji Kosova i Metohije, Snežana Stanojković, tužilac za ratne zločine Republike Srbije, kao i predstavnici UNDP, Međunarodne komisije za nestala lica, Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, Crvenog krsta Srbije, Komiteta UN, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Kancelarije za Kosovo i Metohiju.
Prisutnima se obratio Veljko Odalović koji je napomenuo da, i pored preuzete obaveze da se prema svim žrtvama postupa jednako i sa istim ciljem, srpske žrtve imaju loš tretman u čitavom regionu. Kako je ovom prilikom naveo Odalović, neophodna je saradnja svih nadležnih institucija koje su angažovane u rešavanju sudbine nestalih lica kako bi se ovaj proces ubrzao. Takođe, poručio je da bi srpske i albanske porodice trebalo da se obrate specijalnom izaslaniku EU za dijalog Miroslavu Lajčaku radi dodatne podrške u procesu potrage, jer je to način kojim bi mogli da se izvrše pozitivni pritisci i ostvari napredak.
Ispred Kancelarije za Kosovo i Metohiju govorio je Igor Popović i naglasio da se prava Srba sa Kosova i Metohije krše sistematski, organizovano i namerno, budući da već 23 godine nemaju nikakve informacije o svojim najbližima. Po rečima Popovića pitanje nestalih lica je humanitarno i ne ostavlja prostor za politički manipulaciju.
Dr Duško Čelić je iskoristio ovu priliku i apelovao da se zakonom uredi pitanje nestalih lica i njihovih porodica, jer njih pravo, trenutno, ne prepoznaje.
U ime članova udruženja Verica Tomanović je istakla potrebu da sve porodice žrtava, bez obzira na njihovu nacionalnost, budu uključene u rešavanje ovog višedecenijskog zajedničkog problema.
Okrugli sto je okončan porukom da pitanje nestalih lica mora biti depolitizovano kako bi žrtve, kao i njihove porodice, ostvarile pravo na istinu i pravdu.
7. decembar 2021. godine
Šesta sednica Grupe za nestala lica (GNL), održana je 6. i 7. decembra 2021. godine, u Sarajevu, u organizaciji Instituta za nestale osobe BiH i Međunarodne komisije za nestala lica (MKNL). Na sastanku GNL pored predstavnika domaće institucije za traženje nestalih lica Bosne i Hercegovine prisustvovali su i predstavnici Republike Srbije, Crne Gore i tzv. Kosova, dok su predstavnici Republike Hrvatske uzeli učešće putem on lajn platforme. Sednici su prisustvovali i predstavnici Ministarstva spoljnih poslova i razvoja Ujedinjenog Kraljevstva.
Ovo je prva sednica GNL koja se održava u novom formatu kojom kopredsedavaju MKNL i neka domaća institucija, potpisnica Okvirnog plana. Sednica je posvećena detaljnom razmatranju mogućnosti i resursa za dalje jačanje sprovođenja Okvirnog plana u drugoj fazi mehanizma multilateralne saradnje.
Sednica je organizovana u cilju zvaničnog usvajanja izmena Okvirnog plana koje su usaglašene na petoj redovnoj sednici u Podgorici. Takođe, tom prilikom se razmatralo o tehničkim izmenama Radnih pravila i procedura GNL-a, koje su tom prilikom i usvojene.
Predstavnici domaćih institucija za traženje nestalih lica su razmatrali sprovođenje dogovorenih mera koje će pojačati saradnju između učesnika u GNL u procesu traženja nestalih lica, kako bi se rešilo što više preostalih slučajeva. To uključuje aktivnosti za rešavanje neidentifikovanih posmrtnih ostataka u mrtvačnicama širom regiona, procedure za razmenu podataka o nestalim licima i mogućim lokacijama grobnica, zajedničko učešće u aktivnostima na terenu od zajedničkog interesa i stvaranje boljeg zakonodavstva za zaštitu prava svih porodica bez obzira na etničku, versku i nacionalnu pripadnost.
Šesta sednica GNL i dalja implementacija Okvirnog plana se sprovodi uz podršku vlada Ujedinjenog Kraljevstva i Savezne Republike Nemačke.
6. decembar 2021. godine
Dana 6. decembra 2021. godine, u Zavodu za sudsku medicinu na VMA, u Beogradu, uz prisustvo članova porodice, obavljena je identifikacija posmrtnih ostataka jedne žrtve srpske nacionalnosti, stradale tokom oružanih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, smrtno stradale 1993. godine u Bosni i Hercegovini.
Posmrtne ostatke stradalog lica Komisija za nestala lica Vlade Republike Srbije preuzela je od Instituta za nestale osobe BiH, 3. decembra 2021. godine, na graničnom prelazu Sremska Rača – Rača. Radi se o licu koje je ekshumirano 2003. godine na gradskom groblju u Bratuncu.
Identitet posmrtnih ostataka stradalog lica utvrđen je metodom analize DNK i njegova sahrana biće obavljena u skladu sa izraženom željom porodice.
Ovim je nastavljen proces identifikacija žrtava srpske nacionalnosti stradalih u oružanim sukobima na prostoru bivše SFRJ, što je od posebnog značaja za porodice nestalih lica, koje godinama pokušavaju da pronađu i dostojno sahrane posmrtne ostatke svojih najbližih.
U službenoj evidenciji Komisije na prostoru Bosne i Hercegovine još uvek se vodi kao nestalo 218 lica.
3. decembar 2021. godine
Dana 3. decembra 2021. godine na graničnom prelazu Sremska Rača, Komisija za nestala lica Vlade Republike Srbije je od Instituta za nestale osobe Bosne i Hercegovine preuzela posmrtne ostatke jednog lica, srpske nacionalnosti, stradalog u oružanim sukobima na prostoru bivše SFRJ, u periodu 1991-1995. godine.
Posmrtni ostaci ovog lica ekshumirani su na groblju u Bratuncu, čiji je preliminarni identitet utvrđen DNK metodom, a konačna identifikacija, u prisustvu članova porodice, će se obaviti na Institutu za patologiju i sudsku medicinu VMA u Beogradu.
Komisija za nestala lica će nakon obavljene konačne identifikacije u saradnji sa nadležnim organima organizovati prevoz preuzetih posmrtnih ostataka do mesta sahrane, u skladu sa iskazanom željom porodice.
2. novembar 2021. godine
Dana 2. novembra 2021. godine u Beogradu su održani redovni sastanci Analitičkog tima, kao i Radne podgrupe za forenzička pitanja. Sastanku su prisustvovali predstavnici Beogradske i Prištinske delegacije, Međunarodnog komiteta Crvenog krsta i EULEKS.
U skadu sa usaglašenim zaključcima sa prethodnog susreta, glavna tema sastanka Analitičkog tima bilo je 10 opredeljenih lokacija. Članovi tima su izvršili analizu prikupljenih informacija i postojeće dokumentacije i s tim u vezi postigli dogovor da se u narednom periodu obiđu najmanje tri lokacije i odrede koordinate potencijalnih pojedinačnih i masovnih grobnica. Takođe, jedan od planova je i da se obavi neophodna priprema za proceduru dobijanja sudskog naloga.
Sastanak Radne podgrupe za forenzička pitanja protekao je u znaku teme međunarodnih arhiva. Članovi podgrupe su se usaglasili da je u cilju rešavanja pitanja neidentifikovanih posmrtnih ostataka koji se nalaze u prištinskoj mrtvačnici neophodno korišćenje sve raspoložive dokumentacije iz međunarodnih arhiva. Raspravljano je i o koracima koje je potrebno preduzeti kako bi se omogućio pristup arhivama. Članovi su iznosili stavove i predloge za rešavanje ovog kompleksnog i osetljivog pitanja, a namera je da se u narednom periodu svi razmotre kako bi se donela konačna strategija kojom bi ovaj problem bio rešen. Takođe, sve strane uključene u rad Radne podgrupe za forenzička pitanja usaglasile su se da je neophodno prikupiti i podeliti svu raspoloživu dokumentaciju koja se tiče ranijih ekshumacija, obdukcija i aktivnosti sprovođenih od strane različitih međunarodnih organizacija.
16. oktobar 2021. godine
Dana 15. i 16. oktobra 2021. godine u Vrnjačkoj banji predstavnici srpskih i albanskih porodica nestalih lica su uz podršku Međunarodne komisije za nestala lica i Programa UN za razvoj održali okrugli sto „Otvorite arhive, razmenite informacije, pronađite naše nestale“.
Pored predstavnika udruženja, u okruglom stolu učešće su uzeli i predsednik Komisije za nestala lica Veljko Odalović, šef odeljenja za Zapadni Balkan Međunarodne komisije za nestala lica Metju Holidej, regionalna koordinatorka za pitanja nestalih lica Međunarodnog komiteta Crvenog krsta Martina Fava, rukovodilac projekta podrške traganju za nestalim licima i tranzicionoj pravdi Programa UN za razvoj Ivan Jovanović, kao i predstavnici Ambasade Velike Britanije.
Zahtev članova porodica nestalih lica, zbog kojih je ovaj skup i organizovan jeste da se ubrza proces pronalaženja nestalih i time okonča njihova i dalje nepoznata sudbina.
Sa okruglog stola proistekli su sledeći zaključci i preporuke koje će biti prosleđene zvaničnicima i nadležnim institucijam kako u Beogradu, tako i u Prištini:
30. septembar 2021. godine
30. septembra 2021. godine na administrativnom prelazu Merdare izvršena je predaja identifikovanih posmrtnih ostataka 7 lica albanske nacionalnosti ekshumiranih na lokaciji Kiževak, kao i reasocijacija posmrtnih ostataka za dva lica albanske nacionalnosti sa iste lokacije.
Posmrtni ostaci lica stradalih tokom sukoba na Kosovu i Metohiji predati su delegaciji Prištine od strane predstavnika Beogradske delegacije Radne grupe za nestala lica.
Prištinska delegacija će nakon preuzimanja identifikovanih posmrtnih ostataka iste predati porodicama radi sahrane.
28. septembar 2021. godine
Peti redovni sastanak Grupe za nestala lica (GNL), održan je 28.septembra 2021. godine, u Podgorici, u organizaciji Međunarodne komisije za nestala lica (MKNL). Na sastanku GNL prisustvovali su predstavnici nadležnih tela za traženje nestalih lica Republike Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Republike Hrvatske i tzv. Kosova. Sastanku su prisustvovali i predstavnici Ministarstva spoljnih poslova i razvoja Ujedinjenog Kraljevstva.
Sastanak je organizovan u cilju unapređenja regionalne saradnje u traženju nestalih lica u oružanim sukobima na prostoru bivše SFRJ i označio početak druge faze procesa multilateralne saradnje kroz sprovođenje Okvirnog plana. Drugom fazom je predviđeno da GNL ostane mehanizam saradnje i nakon što se završi direktna podrška donatorskih vlada i organizaciona podrška MKNL.
Predstavnici domaćih institucija za traženje nestalih lica su se dogovorili o merama koje će pojačati saradnju između učesnika u GNL u procesu traženja nestalih lica, kako bi se rešilo što više preostalih slučajeva. To uključuje aktivnosti za rešavanje neidentifikovanih posmrtnih ostataka u mrtvačnicama širom regiona, procedure za razmenu podataka o nestalim licima i mogućim lokacijama grobnica, zajedničko učešće u aktivnostima na terenu od zajedničkog interesa i stvaranje boljeg zakonodavstva za zaštitu prava svih porodica bez obzira na etničku, versku i nacionalnu pripadnost.
Peti sastanak GNL i dalja implementacija Okvirnog plana se sprovodi uz podršku vlada Ujedinjenog Kraljevstva i Savezne Republike Nemačke.
24. septembar 2021. godine
Dana 24. septembra 2021. godine, na administrativnom prelazu Merdare, preuzeti su identifikovani posmrtni ostaci tri lica srpske nacionalnosti, koji su stradali tokom sukoba na Kosovu i Metohiji.
Posmrtne ostatke stradalih lica su u ime porodica preuzeli predstavnici beogradske delegacije Radne grupe za nestala lica od prištinske delegacije.
Sahrana ovih lica će se obaviti u skladu sa iskazanom željom porodice.
Ovim je nastavljen proces identifikacije i rešavanja sudbine stradalih i nestalih lica srpske nacionalnosti na Kosovu i Metohiji, što je posebno značajno za članove njihovih porodica.
22. septembar 2021. godine
U Zavodu za sudsku medicinu i kriminalistiku Medicinskog fakulteta, u Zagrebu, uz prisustvo članova porodica, obavljena je identifikacija posmrtnih ostataka dve žrtve srpske nacionalnosti, stradale tokom oružanih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, u akciji hrvatske vojske i policije „Oluja“ 1995. godine, na području Republike Hrvatske. Posmrtni ostaci ekshumirani su na groblju u Ličkoj Jasenici (1) i Kninu (1).
Posmrtni ostaci 2 lica su identifikovani metodom analize DNK i njihova sahrana biće obavljena u skladu sa izraženim željama porodica.
Od samog početka procesa ekshumacija i identifikacija posmrtnih ostataka koje su vršene na području Republike Hrvatske, po zajednički utvrđenoj metodologiji, našoj strani je omogućen monitoring te je i ovog puta identifikacijama prisustvovao monitorski tim Komisije za nestala lica.
Prema podacima Komisije kroz ovaj proces, u periodu 2001. do 2019. godine, iz registrovanih, masovnih grobnica i pojedinačnih grobnih mesta ekshumirani su posmrtni ostaci preko 1400 žrtava srpske nacionalnosti stradalih u oružanim sukobima na teritoriji Republike Hrvatske a posmrtni ostaci preko 980 identifikovanih žrtava su predati porodicama radi sahrane.
Ovim je nastavljen proces identifikacija žrtava srpske nacionalnosti, čije porodice žive u Republici Srbiji, što je od posebnog značaja za porodice nestalih lica, koje godinama pokušavaju da pronađu i dostojno sahrane posmrtne ostatke svojih najbližih.
10. septembar 2021. godine
U organizaciji Udruženja porodica nestalih i poginulih lica „Suza“ u Crkvi Sv. Marka, u Beogradu, služen je parastos stradalim srpskim žrtvama, povodom 28. godišnjice akcije hrvatske vojske „Medački džep“. Nakon toga, na spomenik srpskim žrtvama stradalim u ratovima od 1991-2000. godine na prostoru bivše Jugoslavije, u parku na Tašmajdanu, položeni su venac i cveće.
Parastosu su, pored porodica stradalih, prisustvovali predstavnici Komisije za nestala lica, Miodrag Linta, narodni poslanik, Milimir Vujadinović predsednik Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Narodne skupštine Republike Srbije, Milojko Budimir, generalni sekretar Udruženja Srba iz Hrvatske, Savo Štrbac, direktor Dokumentaciono-informacionog centra “Veritas”, Dragan Pjevač ispred Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih lica sa prostora bivše Jugoslavije, predstavnici izbegličkih udruženja, i pojedinci koji saosećaju sa srpskim žrtvama.
U ovoj akciji smrtno je stradalo osamdesetosmoro lica srpske nacionalnosti kada je hrvatska vojska napala tri srpska sela Čitluk, Divoselo i Počitelj, kod Gospića, koja su bila pod zaštitom UNPROFOR. Prisutnima se u ime Udruženja porodica nestalih i poginulih lica „Suza“, obratila predsednica udruženja Dragana Đukić, istakavši da je prema podacima Veritasa od 88 žrtava bilo 17 žena, da je 26 lica bilo starije od 60 godina, dok se još uvek na listi nestalih lica vodi njih 11.
30. avgust 2021. godine
Povodom 30. avgusta, Međunarodnog dana nestalih lica održana je komemorativna konferencija u Skupštini grada Beograda. Tom prilikom su se, uz prisustvo medija, članovima porodica nestalih lica, predstavnicima državne vlasti i međunarodnih organizacija obratili predsednik Komisije za nestala lica Veljko Odalović, šef regionalne delegacije Međunarodnog komiteta Crvenog krsta Jelena Stijačić, sekretar Crvenog krsta Srbije Ljubomir Miladinović, državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Antić, kao i predsednik Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih Dušan Čelić.
Veljko Odalović je u svom obraćanju naglasio da je pitanje nestalih lica danas najteža posledica oružanih sukoba na prostoru bivše SFRJ i da je najveći problem u razrešavanju sudbine nestalih lica činjenica da postoji ozbiljan zastoj u procesu zbog postupaka kako Zagreba, tako i Prištine. Poručio je da sve strane koje su uključene u postupak rešavanja problema nestalih lica moraju biti odgovorne za svaku žrtvu i počionioca zločina, bez obzira na njihovu nacionalnu ili versku pripadnost.
Jelena Stijačić je ispred Međunarodnog komiteta Crvenog krsta istakla da još uvek postoji 9 969 lica čija sudbina i dalje nije poznata; kao i da je u protekloj godini identifikovano 46, dok je tokom 2021. godine identifikovano 43 lica.
Po završetku konferencije članovi porodica nestalih su se u povorci uputili ka Tašmajdanskom parku gde su na spomen-obeležje ostavili vence i crvene ruže u znak sećanja na stradale žrtve.
Pored skupa u Beogradu, Dan nestalih lica obeležen je i u Nišu, Kraljevu i Gračanici.
05. avgust 2021. godine
U organizaciji Udruženja porodica nestalih i poginulih lica „ Suza“, 5. avgusta 2021. godine u Crkvi Svetog Marka u Beogradu, održan je parastos žrtvama stradalim u akciji hrvatske vojske i policije „Oluja“.
Parastosu su, pored porodica stradalih i nestalih lica prisustvovali predstavnici udruženja porodica nestalih, Komisije za nestala lica, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Komesarijata za izbelice i migracije, Miodrag Linta, narodni poslanik i predsednik Saveza Srba iz regiona, predstavnici izbegličkih udruženja i drugi pojedinci.
Nakon služenog parastosa položeni su venci i cveće na spomenik srpskim žrtvama stradalim u ratovima od 1991-2000. godine na prostoru bivše Jugoslavije, u parku na Tašmajdanu.
Prisutnima se obratila Dragana Đukić, predsednica Udruženja porodica nestalih i poginulih lica „Suza“. U obraćanju je navela da je najteže porodicama nestalih lica koje čekaju da dostojno sahrane svoje srodnike, da „Oluja“ za njih još traje i da se proces traženja nestalih lica mora ubrzati, jer to je jedini put ka dobrosusedskim odnosima. Tom prilikom apelovala je na domaće institucije, međunarodne i nevladine organizacije da izvrše pritisak na Republiku Hrvatsku da ubrzaju proces ekshumacija i identifikacija lica stradalih u akciji „Oluja“, jer su porodice nemoćne da to učine.
Od početka akcije hrvatske vojske i policije „Oluja“ navršilo se 26 godina, u kojoj je poginulo i nestalo preko 1.850 Srba, a proterano preko 220.000 stanovnika nekadašnje Republike Srpske Krajine.
02. avgust 2021. godine
U periodu od 30. jula do 1. avgusta 2021. godine, Međunarodni komitetet Crvenog krsta organizovao je u Kragujevcu radionicu na temu „Praćenje porodica tokom procesa identifikacije/preuzimanja posmrtnih ostataka njihovih srodnika“, koja se tiče mentalnog zdravlja i psihosocijalne podrške članovima porodica nestalih lica sa područja bivše SFRJ i AP KiM.
Trodnevnu radionicu vodila je psihološkinja Rubina Tahmazian, a učešće su, pored predstavnika udruženja porodica nestalih, uzeli i predstavnici Komisije za nestala lica, Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, kao i Crvenog krsta Srbije. Programom su bila predviđena predavanja, interaktivne radionice i rad u grupama.
Prvog dana, u okviru svog učešća ispred Komisije, Maja Vasović u svojstvu člana Radne grupe za izradu Nacrta zakona o nestalim licima izložila je prisutnima tok izrade Nacrta zakona o nestalim licima, koja pitanja su predviđena da se regulišu ovim zakonom i koji su planovi za njegovu implementaciju. Takođe, govorila je i o radu sa porodicama nestalih lica tokom procesa identifikacije i praćenju njihovih potreba nakon preuzimanja identifikovanih posmrtnih ostataka.
Ovo je pilot projekat MKCK čije sprovođenje je planirano do kraja 2021. godine. Po istom programu aktivnosti će se realizovati do kraja 2023. godine nakon čega je predviđeno da ove aktivnosti preuzme Crveni krst Srbije.
Cilj ove radionice bio je psihoedukacija i pružanje pomoći porodicama koje se zbog nestanka i gubitka svojih najmilijih kontinuirano, neki od njih gotovo 30 godina, bore sa tugom, besom, neizvesnošću i patnjom.
22. jul 2021. godine
Dana 22. jula 2021. godine u „Klubu poslanika“ u Beogradu održana je deseta sednica Komisije za nestala lica kojom je predsedavao predsednik Komisije Veljko Odalović.
Pored članova Komisije i predstavnika stručne službe Komisije sednici su prisustvovali i predstavnici udruženja porodica nestalih lica sa prostora bivše SFRJ i AP KiM, kao i međunarodnih organizacija koje su uključene u proces.
Ovom prilikom predsednik Odalović je obavestio prisutne o imenovanju novih članova Komisije, predstavio Izveštaj o radu Komisije u periodu od 1. januara do 31. decembra 2020. godine sa planom rada za 2021. godinu, kao i sprovedene aktivnosti tokom 2021. godine. U proteklom periodu na teritoriji R. Srbije sprovedene su dve ekshumacije posmrtnih ostataka NN lica i to u Šidu gde su pronađeni posmrtni ostaci 3 NN lica koja se mogu dovesti u vezu sa licima stradalim u koloni izbeglica iz R. Hrvatske tokom akcije hrvatske vojske i policije „Oluja“, a na lokaciji Kiževak kod Raške ekshumirano je najmanje 9 posmrtnih ostataka lica sa prostora AP KiM. U daljem izlaganju je naveo da je u 2021. godini ukupno identifikovano 9 lica, održani brojni sastanci na temu rešavanja problema nestalih lica i formirana Radna grupa za izradu Nacrta zakona o nestalim licima, koja je do sada održala 4 sastanka. Predsedavajući je naglasio da u aktivnostima koje sprovode udruženja porodica nestalih lica Komisija svojim učešćem daje podršku njihovom radu. Tema nestalih lica bila je i predmet sednica skupštinskih odbora.
Deo sastanka bio je posvećen unapređenju regionalne saradnje sa drugim učesnicima uključenih u proces traženja, ekshumacija, identifikacija posmrtnih ostataka radi rešavanja slučajeva nestalih lica sa liste traženja R. Srbije.
Član Komisije i predstavnik Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Antić takođe je uzeo učešće u sednici i obavestio učesnike o toku izrade Nacrta zakona o nestalim licima. On je ovom prilikom izrazio uverenje da bi Zakon o nestalim licima trebalo da bude donesen do kraja tekuće godine. Deseta sednica Komisije za nestala lica bila je otvorena i za predstavnike udruženja porodica nestalih lica koji su ovom prilikom imali mogućnost da članovima Komisije iznesu svoje stavove, predloge i pitanja koja se tiču unapređenja procesa rešavanja pitanja nestalih lica.
9. jul 2021. godine
Okrugli sto na temu donošenja Zakona o nestalim licima u organizaciji Udruženja roditelja i porodica uhapšenih, zarobljenih i nestalih lica SRJ, održan je 09. jula 2021. godine u Beogradu.
Skupu su pored članova udruženja organizatora prisutvovali i članovi porodica nestalih lica, predstavnici udruženja porodica nestalih lica, članovi Radne grupe za izradu Nacrta zakona o nestalim licima, poslanik Narodne skupštine Republike Srbije i predstavnici međunarodnih organizacija.
Predstavljajući rad Radne grupe i tok izrade Nacrta zakona o nestalim licima, članovi Radne grupe su istakli da je poslednju inicijativu za donošenje Zakona o nestalim licima je pokrenula 2019. godine Koordinacija srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih lica sa prostora bivše Jugoslavije na sastanku kod Predsednika Republike Srbije. Koordinacija je dostavila Model zakona o prinudno nestalim licima i pravima njihovih porodica koji je bio polazna osnova Radnoj grupi u izradi Nacrta zakona.
Nakon toga je Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja formiralo Radnu grupu za izradu Nacrta zakona o nestalim licima koja je do sada održala ukupno 4 sastanka. Istaknuto je da Radna grupa ima ozbiljan i temeljan pristup izradi Nacrta zakona o nestalim licima kao i da ima punu podršku sa najvišeg državnog nivoa za donošenje ovog zakona.
Članovi Radne grupe su u svojim izlaganjima istakli da će se Nacrtom zakona o nestalim licima urediti zaštita i unaprediti prava nestalih lica, smrtno stradalih lica za koja nije poznato mesto ukopa i članova njihovih porodica, ali i definiše nadležnost i postupak traženja, vođenje evidencija i ostala pitanja u vezi sa traženjem, ekshumacijom i identifikacijom nestalih i smrtno stradalih lica za koje nije poznato mesto ukopa.
Takođe, istakli su da je predviđeno da Nacrt zakona bude napisan do septembra 2021. godine, a pre nego što bude zvanično objavljen dati predstavnicima udruženjima porodica nestalih lica na saglasnost. Nakon zakonom propisanih procedura koje Nacrt treba da prođe prema mišljenju prisutnih članova Radne grupe, Zakon o nestalim licima bi mogao da uđe u skupštinsku proceduru do kraja godine.
Prisutni predstavnici udruženja porodica nestalih lica kao i članovi porodica nestalih lica su iskazali svoje zadovoljstvo samim tokom izrade Nacrta zakona kao i pojedinim rešenjima koja ovaj zakon predviđa, te su posebno zadovoljni delom zakon koji se odnosi na prava porodica nestalih i smrtno stradalih lica jer je predviđeno da ova prava mogu ostvariti i one porodice koje su svoj slučaj već rešile.
Na kraju porodice nestalih lica su iskazale zadovoljstvo sastavom Radne grupe za izradu Nacrta zakona o nestalim licima, njihovim pristupom i dosadašnjim radom.
Udruženje okuplja porodice nestalih lica iz perioda 1991- 1992. godina – porodice vojnika i rezervista bivše JNA i porodice srpskih civila sa područja Vukovara odvedenih pre početka oružanih sukoba u Republici Hrvatskoj od strane tada hrvatskih paravojnih formacija.
8. jul 2021. godine
Dana 8. jula 2021. godine, u Zavodu za sudsku medicinu na VMA, u Beogradu, uz prisustvo članova porodice, obavljena je identifikacija posmrtnih ostataka jedne žrtve srpske nacionalnosti, stradale tokom oružanih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, smrtno stradale 1992. godine, u Mostaru.
Posmrtni ostaci stradalog lica preuzeti su, 2. jula 2021. godine, od Instituta za nestale osobe BiH, na graničnom prelazu Kotroman – Vardište. Radi se o licu koje je nakon razmene sahranjeno u Trebinju, a nakon ekshumacije 1997. godine na ovoj lokaciji pohranjeno u mrtvačnici u Nevesinju.
Identitet posmrtnih ostataka stradalog lica utvrđen je metodom analize DNK i njegova sahrana biće obavljena u skladu sa izraženom željom porodice.
Ovim je nastavljen proces identifikacija žrtava srpske nacionalnosti stradalih u oružanim sukobima na prostoru bivše SFRJ, što je od posebnog značaja za porodice nestalih lica, koje godinama pokušavaju da pronađu i dostojno sahrane posmrtne ostatke svojih najbližih.
7. jul 2021. godine
Na sedmoj sednici Odbora za dijasporu i Srbe u regionu predstavljene su aktivnosti Komisije za nestala lica Vlade Republike Srbije na rešavanju problematike nestalih lica na teritoriji bivše SFRJ.
Pored članova Odbora, narodnih poslanika i predstavnika Komisije za nestala lica, sednici su prisustvovali i predstavnici relevantnih državnih institucija, predstavnici srpskih zajednica iz Republike Hrvatske i Bosne i Hercegovine, predstavnici institucija iz Republike Srpske i udruženja porodica nestalih lica srpske nacionalnosti iz Republike Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Republike Srbije i drugi pojedinci.
Sednicu je otvorio predsednik Odbora Milimir Vujadinović, i tom prilikom je naveo da je rešavanje pitanja nestalih lica na teritoriji bivše SFRJ od posebnog značaja za unapređenje odnosa u regionu . Istakao je da je centralna tema i cilj ove sednice da se najvažnijim predstavnicima države predstavi šta je Republika Srbija učinila na rešavanju problematike nestalih lica do sada. U daljem obraćanju istakao je važnost ove teme o kojoj govori podatak da se na prostoru bivše SFRJ još uvek vodi kao nestalo oko 10.000 lica, odnosno 10.000 porodica traži svoje najbliže. Od ukupnog broja nestalih preko 40 odsto predstavljaju lica srpske nacionalnosti. To govori o razmerama i obimu nesreće koja je pogodila ovaj narod i ovu zemlju“, istakao je Vujadinović.
Aktivnosti na rešavanju problematike nestalih lica u oružanim sukobima na prostoru bivše SFRJ predstavio je Veljko Odalović, predsednik Komisije za nestala lica Vlade Republike Srbije i generalni sekretar Narodne skupštine. On je istakao da je najteža posledica sukoba koji se desio na prostoru bivše Jugoslavije nerasvetljena sudbina, u ovom trenutku prema podacima MKCK iz maja 2021. godine, još 9.996 lica svih nacionalnosti. „To jeste razlog za brigu, jer od prvih nestanaka, prošle su tri decenije i to je nešto što za porodice i sve one koji su na bilo koji način u svemu ovome, zajedno sa nama, frustrirajuća činjenica“, dodao je predsednik Komisje. Naveo je i to da bez obzira koliko je do danas urađeno po ovom pitanju, ova problematika ne sme da gubi prioritet. Odalović je istakao da su lica koja su nestala u sukobima na prostoru Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Kosova i Metohije najverovatnije tamo i sahranjena, a ono što region očekuje od Srbije kada se bavi ovom problematikom, jeste da preuzme odgovornost iako, odgovornost nije samo na srpskoj strani. Istakao je da je angažovanost svih u Komisiji, kada se pristupa ovoj problematici, takav da pitanja nacionalnosti nisu prioritetna, već namera da se pomogne, bilo informacijom ili bilo kojim drugim mehanizmom rasvetljavanje sudbina nestalih lica. „Imamo aktivnu ulogu, dobru nameru i dobru volju i to je ono što nas ponekad dovodi u vrlo delikatnu i tešku situaciju, uprkos dobrim namerama.“ On je dodao da sve relevantne organizacije i službe učestvuju u rasvetljavanju zločina, nestalih lica i neotkrivenih grobnica, ali da nepostupanje nadležnih institucija u regionu veoma često usporava ovaj proces. Predsednik Komisije je govorio i o pravinom okviru sa regionom koji je, kada je u pianju Hrvatska, proistekao iz Dejtonskog sporazuma, koja insistira na novom pravnom okviru, što bi po mišljenju Komisije dodatno usporilo razrešavanje pitanja nestalih lica. Odalović je naveo da je sa Bosnom i Hercegovinom potpisan Protokol o saradnji, kao nastavak saradnje koja je već postojala i vodila se na osnovu zaključaka sa regionalnih sastanka nadležnih vladinih tela za nestala lica. Sa Crnom Gorom uspostavljen je poseban Protokol o saradnji, s obzirom da Srbija i Crna Gora nisu bile strane u sukobu, a ovim Protokolom regulisana je saradnja u razmeni informacija i dokumentacije, kao i pružanje pomoći porodicama nestalih lica prilikom primopredaje identifikovanih posmrtnih ostataka. Što se tiče međunarodne saradnje Odalović je istakao saradnju sa dve institucije kao veoma značajne u ovom procesu, Međunarodnog komiteta Crvenog krsta i Međunarodne komisije za nestala lica, čiji angažman region neretko pokušava da marginalizuje.
Odalović je naveo da je dalji podsticaj o rešavanju pitanja nestalih lica usledio kroz Berlinski proces na londonskom samitu za Zapadni Balkan, gde je stavljen akcenat na pomirenje i rešavanje pitanja koja proističu iz sukoba na prostoru bivše Jugoslavije. Dodao je i to da je u sedištu Međunarodne komisije za nestala lica u Hagu potpisan Okvirni plan, kojim su domaće institucije zemalja potpisnica osnovale posebne grupe za rešavanje problematike nestalih lica, neidentifikovanih posmrtnih ostataka NN lica i bazu podataka.
Predsednik Komisije predtstavio je mehanizam Radne grupe za lica koja su nestala na području AP Kosova i Metohije, a kojim je do sada razrešeno 75 odsto slučajeva nestalih lica, odnosno sudbine 6.064 lica na ovom području.
Odalović je u daljoj prezentaciji naveo da se prema evidencijama Komisije još uvek traži i vodi kao nestalo 2.397 lica. Pored evidencija Komisije u Republici Srpskoj kao nestalo vodi se 1.654 lica srpske nacionalnosti i da iz navedenog proizilazi da je od ukupnog broja nestalih na prostoru bivše SFRJ i AP KiM, oko 4.000 lica srpske nacionalnosti.
Posebno je istakao posvećenost državnih organa Republike Srbije ali i punu odgovornost i političku spremnost da se bave ovom temom, dok druge države bivše SFRJ kao i privremene institucije samouprave u Prištini ne pokazuju političku volju za rešavanje sudbina nestalih lica, a posebno lica srpske nacionalnosti.
Nakon predstavljanja Aktivnosti Komisije na rešavanju problematike nestalih lica, usledila je diskusija, gde su gosti i članovi Odbora izneli svoje stavove po ovom pitanju.
Svi govornici su se složili o neophodnosti jačanja regionalne saradnje u cilju rešavanja ove problematike, pribavljanju valjanih informacija o mestima pokopa posmrtnih ostataka, kao i važnosti pristupa arhivama međunarodnih institucija i organizacija koje su učestvovale u mirovnim misijama na prostoru bivše SFRJ.
2. jul 2021. godine
Na graničnom prelazu Kotroman- Vardište, Komisija za nestala lica Vlade Republike Srbije je od Instituta za nestale osobe Bosne i Hercegovine preuzela posmrtne ostatke pripadnika bivše JNA, stradalog 1992. godine u Mostaru u oružanim sukobima na prostoru bivše SFRJ.
Posmrtni ostaci ovog lica su nakon razmene 1997. godine sahranjeni u Trebinju, a nakon ekshumacije su pohranjeni u mrtvačnici u Nevesinju. Preliminarni identitet utvrđen je DNK metodom, a konačna identifikacija, u prisustvu članova porodice, će se obaviti na Institutu za patologiju i sudsku medicinu VMA u Beogradu.
Komisija za nestala lica će nakon obavljene konačne identifikacije organizovati prevoz posmrtnih ostataka do mesta sahrane, u skladu sa iskazanom željom porodice.
21. jun 2021. godine
U organizaciji Udruženja porodica nestalih i poginulih lica “Suza” u Crkvi Svetog Marka u Beogradu, danas je služen parastos žrtvama stradalim 21. juna 1992. godine na Miljevačkom platou, u toku oružanih sukoba na prostoru bivše SFRJ.
Parastosu su pored porodica žrtava prisustvovali i predstavnici Komisije za nestala lica, Miodrag Linta, narodni poslanik i predsednik Saveza Srba iz regiona, Savo Štrbac, direktor Dokumentaciono-informacionog centra “Veritas” i drugi pojedinaci.
Nakon toga, u mirnoj šetnji članova porodica žrtava, ostalih pojedinaca i predstavnika organizacija, prisutni su otišli do Spomen obeležja srpskim žrtvama stradalim u ratovima od 1991. do 2000. godnine, na prostoru bivše Jugoslavije, u Tašmajdanskom parku, da polože vence.
Prisutnima se obratila Dragana Đukić, predsednica Udruženja porodica nestalih i poginulih lica “Suza”. Ona je tom prilikom podsetila da je na današnji dan, pre 29 godina, hrvatska vojska napala položaje srpske Teritorijalne odbrane. Uoči napada hrvatska strana je zatražila od srpske strane primirje zbog Međunarodnog festivala deteta, koji je taj dan trebalo da počne u Šibeniku. U napadu je ubijeno 40 srpskih teritorijalaca, nekoliko njih ranjeno i zarobljeno, uprkos činjenici da se područje nalazilo pod zaštitom UN.
Po završetku akcije, hrvatski vojnici su umesto da tela stradalih vrate porodicama radi sahrane, zarobljene srpske vojnike pod pretnjom smrti prinudili da tela ubijenih bacaju u Kraške jame u Promini, rekla je, Dragana Đukić, dodajući da su sve zabeležili video kamerom.
Posle dva meseca, tačnije 18. avgusta iste godine izvršena je ekshumacija. Od posledica masakriranja nije bilo moguće identifikovati posmrtne ostatke 12 lica. Svi su sahranjeni u zajedničku grobnicu na Kninskom groblju i do danas nisu identifikovani, navela je Đukić.
Iako je na bilateralnom sastanku nadležnih vladinih tela za traženje nestalih lica R. Srbije i R. Hrvatske, održanom u Zagrebu 2013. godine, Komisija za nestala lica predala hrvatskoj strani, zahtev za ekshumaciju i identifikaciju smrtno stradalih lica iz ove akcije koji su pokopani kao NN lica na groblju u Kninu do danas ovaj proces nije završen.
18. jun 2021. godine
Na sedmoj sednici Odbora za Kosovo i Metohiju razmotrena je tema rešavanja pitanja nestalih lica na Kosovu i Metohiji.
Pored članova Odbora i narodnih poslanika, sednici su prisustvovali i predstavnici relevantnih državnih institucija, predstavnici ambasada, Kancelarije UN u Beogradu, Delegacije EU u Srbiji i udruženja porodica nestalih lica na KiM.
Sednicu je otvorio predsednik Odbora Milovan Drecun, i tom prilikom je naveo da je rešavanje pitanja nestalih lica na Kosovu i Metohiji od posebnog značaja za dijalog između Beograda i Prištine kao i za pomirenje Srba i Albanaca na KiM. Posebno je istakao posvećenost državnih organa Republike Srbije ali i punu odgovornost i političku spremnost da se bave ovom temom, dok privremene institucije samouprave u Prištini ne pokazuju političku volju za rešavanje sudbina nestalih lica srpske i nealbanske nacionalnosti.
Predsednik Komisije za nestala lica Vlade Republike Srbije i šef beogradske delegacije Radne grupe za nestala lica, Veljko Odalović u svom izlaganju informisao je prisutne o radu ovih tela i toku procesa rešavanja sudbine nestalih lica na KiM. Odalović je naveo i da je u okviru dijaloga Beograd – Priština od 2004. godine, formirana Radna grupa za lica koja se vode kao nestala na Kosovu i Metohiji i da se sastanci održavaju pod pokroviteljstvom Specijalnog predstavnika Generalnog sekretara UN u kontekstu rezolucije 1244 (1999) Saveta bezbednosti, kojom predsedava Međunarodni komitet Crvenog krsta. Kroz mehanizam ove Radne grupe, kako je naveo, rešeno je 75% slučajeva nestalih lica, od ukupnog broja nestalih 6064, dok za 1639 lica sudbina još nije poznata, od kojih je 568 lica srpske i nealbanske nacionalnosti.
Odalović je ukazao i da je kroz rad Radne grupe uočeno više slučajeva koji potvrđuju neodgovornost predstavnika međunarodne misije u postupanju sa pronađenim posmrtnim ostacima i zanemarivanja dokaza o počinjenim zločinima nad licima srpske i nealbanske nacionalnosti.
Na kraju svog izlaganja Veljko Odalović je istakao da su se na prostoru Kosova i Metohije dogodili zločini, i da porodice imaju pravo da znaju ko je zločine počinio i dodao da svi koji su uključeni u rešavanja pitanja nestalih na KiM treba svoj posao da obave podjedanko odgovorno, kako bi se povratilo poverenje porodica nestalih lica.
U raspravi koja je usledila, članovi Odbora složili su se o neophodnosti rešavanja pitanja nestalih Srba na KiM. Predsednik Odbora Milovan Drecun istakao je da, imajući u vidu međunarodno prisustvo na KiM, rešavanje pitanja nestalih lica zavisi od saradnje sa svim državama koje su imale svoje kontigente u zonama odgovoronosti KFOR.
18. jun 2021. godine
U Zavodu za sudsku medicinu i kriminalistiku Medicinskog fakulteta, u Zagrebu, uz prisustvo članova porodica, obavljena je identifikacija posmrtnih ostataka dve žrtve srpske nacionalnosti, stradale tokom oružanih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, u akciji hrvatske vojske i policije „Oluja“ 1995. godine, na području Republike Hrvatske. Posmrtni ostaci ekshumirani su na groblju u Šašu (1) i Kninu (1).
Posmrtni ostaci 2 lica su identifikovani metodom analize DNK i njihova sahrana biće obavljena u skladu sa izraženim željama porodica.
Od samog početka procesa ekshumacija i identifikacija posmrtnih ostataka koje su vršene na području Republike Hrvatske, po zajednički utvrđenoj metodologiji, našoj strani je omogućen monitoring te je i ovog puta identifikacijama prisustvovao monitorski tim Komisije za nestala lica.
Prema podacima Komisije kroz ovaj proces, u periodu 2001. do 2019. godine, iz registrovanih, masovnih grobnica i pojedinačnih grobnih mesta ekshumirani su posmrtni ostaci preko 1400 žrtava srpske nacionalnosti stradalih u oružanim sukobima na teritoriji Republike Hrvatske a posmrtni ostaci preko 980 identifikovanih žrtava su predati porodicama radi sahrane.
Ovim je nastavljen proces identifikacija žrtava srpske nacionalnosti, čije porodice žive u Republici Srbiji, što je od posebnog značaja za porodice nestalih lica, koje godinama pokušavaju da pronađu i dostojno sahrane posmrtne ostatke svojih najbližih.
27. maj 2021. godine
U prostorijama Komisije za nestala lica održan je sastanak sa predstavnicima Međunarodne komisije za nestala lica i Nacionalnog centra za kriminalističku forenziku Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, radi ostvarivanja buduće saradnje i uspostavljanja referentne laboratorije u svrhu identifikacije nestalih lica na prostorima bivše Jugoslavije putem DNK analize.
Sastanak je održan na inicijativu MKNL u cilju određivanja adekvatne laboratorije za proces obuke koju bi sprovodili stručnjaci ove organizacije a odnosi se na testiranje DNK, uzimanje koštanih uzoraka sa posmrtnih ostataka uključujući i izolovanje DNK profila. U tu svrhu, MKNL je predložio početak saradnje sa NCKF koji poseduje akreditovanu laboratoriju za analizu DNK.
Na sastanku je dogovorena poseta stručnjaka MKNL laboratoriji NCKF za analizu DNK kako bi se informisali o trenutnim kapacitetima, načinom i uslovima rada ove laboratorije, a nakon posete bi se sprovela analiza potreba za stručnim usavršavanjem, u svrhu pripreme odgovarajućeg programa obuke ili drugog vida edukacije, a na osnovu potreba organizacijskog razvoja.
U kasnijoj fazi bi MKNL organizovao namensku obuku u laboratoriji MKNL za analizu DNK u Hagu, za zaposlene NCKF s konkretnim fokusom na izolovanje profila DNK iz uzoraka zuba i kostiju.
Ovom prilikom, predsednik Komisije Veljko Odalović i Metju Holidej, šef za Zapadni Balkan MKNL, potpisali su Sporazum o licenci za krajnjeg korisnika Sistema upravljanja bazom podataka za identifikaciju (IDMS), koji uređuje prava i obaveze u vezi sa korišćenjem IDMS, koji predstavlja rešenje za obradu podataka zasnovano na internetu. Njime se podržava i unapređuje forenzička procedura u istragama o nestalim licima.
26. maj 2021. godine
Nakon forenzičkih, arheoloških, antropoloških i autopsijskih pregleda posmrtnih ostataka pronađenih na lokalitetu Kiževak 26. maja 2021. godine završen je proces ekshumacije posmrtnih ostataka.
Lokacija Kiževak je zatvorena posetom predsednika Komisije za nestala lica i šefa beogradske delegacije Veljka Odalovića i šefa prištinske delegacije Ibrahima Makolija. Okončanju procesa ekshumacije su, pored tima sudskih veštaka iz Srbije, prisustvovali i eksperti Međunarodne komisije za nestala lica, Euleksa i Međunarodnog komiteta Crvenog krsta.
Prva faza ekshumacije posmrtnih ostataka, na ovoj lokaciji trajala je od 30.11.-11.12.2020. godine. Tom prilikom su pronađeni prvi posmrtni ostaci, a proces ekshumacije nastavljen je u drugoj fazi 5.maja 2021. godine.
Predsednik Komisije Veljka Odalovića je istakao da je do sada utvrđen identitet dva lica, a konačan broj pronađenih posmrtnih ostataka sa ove lokacije biće poznat kada se obave i ostale identifikacije putem analize DNK, koje sprovodi Međunarodna komisija za nestala lica.
Takođe, naglasio je da je čitav proces bio transparentan, što dokazuje činjenica da je i članovima porodica nestalih bilo omogućeno da prisustvuju ekshumaciji.
25. maj 2021. godine
Na inicijativu Specijalnog izaslanika predsednika R. Srbije za pitanje nestalih lica u R. Hrvatskoj Verana Matića, a nakon nedavno održanog sastanka u Zagrebu sa predsednikom Vlade Republike Hrvatske Andrejem Plenkovićem, održana su 17. i 25. maja 2021. godine dva posebna sastanka Ekspertske grupe za rešavanje slučajeva nestalih lica na prostoru bivše SFRJ.
Navedeni sastanci su organizovani na temu ranije predatih zahteva između nadležnih vladinih tela za traženje nestalih lica R. Srbije i R. Hrvatske, u cilju prikupljanja dodatnih saznanja, informacija i dokumentacije koji mogu doprineti rešavanju slučajeva nestalih lica.
Tom prilikom su detaljno analizirani zahtevi obe strane, te su uočeni njihovi nedostaci za dalje valjano postupanje nadležnih organa. U tom smislu nadležnom telu za traženje nestalih lica R. Hrvatske je upućeno nekoliko dopisa za dopunu podataka za predmete koji se odnose na nestala lica s liste R. Hrvatske i dostavljeni konkretni predlozi za postupanje u slučajevima nestanaka lica sa liste traženja R. Srbije.
Svi učesnici na sastancima su se dogovorili da će intenzivirati rad na konkretnim predmetima nestalih lica u cilju prikupljanja dodatnih saznanja, informacija i dokumentacije imajući u vidu da hrvatska strana i dalje insistira na arhivama bivše JNA koje su u dobrom delu iscrpljene. U skladu sa tim, potrebno je dovršiti ove pretrage, i time odgovoriti na sve upućene zahteve hrvatske strane kako bi se na taj način pitanje arhiva konačno zatvorilo. Saglasili su se i da je od posebnog značaja za rešavanje problematike nestalih lica i prikupljanje satelitskih snimaka lokacija mogućih mesta masovnih gorbnica i pojedinačnih grobnih mesta.
25. maj 2021. godine
U organizaciji Ministarstva pravde RS, održana su 23. marta, 6. aprila i 25. maja 2021. godine, tri sastanka Radne grupe za pripremu analize postignutih rezultata u sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina za period od 2021.-2026. godine, putem Zoom platforme.
Sastankom Radne grupe rukovodila je predsednica Radne grupe, Snežana Stanojković, tužilac u Tužilaštvu za ratne zločine. Kao član Radne grupe učešće u radu uzeo je i predsednik Komisije za nestala lica Veljko Odalović.
Teme sastanaka su bile priprema analize postignutih rezultata u sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina i izrada novog strateškog dokumenta za period od 2020.-2024. godine. Tokom poslednjeg sastanka razmatrani su pristigli predlozi izmena Radnog teksta strategije u okviru završnog konsultativnog procesa.
20. maj 2021. godine
Dana 20.maja 2021. godine lokaciju Kiževak u Raškoj, posetili su državni sekretar Ministarstva pravde Bojane Šćepanović, tužilac za ratne zločine Snežana Stanojković, zamenici tužioca za ratne zločine Mioljub Vitorović i Vasilije Seratlić. Tom prilikom ih je predsednik Komisije za nestala lica Veljko Odalović informisao o aktivnostima koje su sprovedene na lokaciji, o metodologiji rada, kao i dosadašnjim rezultatima postignutim u procesu ekshumacije posmrtnih ostataka.
Istog dana lokaciju su posetili i članovi porodica lica albanske nacionalnosti čiji su posmrtni ostaci pronađeni tokom procesa ekshumacije. Oni su tom prilikom položili i cveće kako bi svojim najmilijima odali poštu.
19. maj 2021. godine
Okrugli sto na temu “Ekshumacije i identifikacije nestalih lica” održan je 19. maja 2021. godine u hotelu Palas u Beogradu.
Skupu su pored organizatora Udruženja porodica kidanpovanih i nestalih na Kosovu i Metohiji prisustvovali i predsednik Komisije za nestala lica Veljko Odalović, predstavnici Tužilaštva za ratne zločine, Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, Crvenog krsta Srbije i Međunarodne komisije za nestala lica.
Proces traženja nestalih lica je prioritet kako za članove njihovih porodica tako i za tela koja se bave ovim temom, pa su učesnici skupa svojim izlaganjima i diskusijom ukazali na probleme u rešavanju ovog višedecenijskog problema, kao i na načine kojim bi se taj proces ubrzao.
Tom prilikom usvojeni su sledeći zaključci:
14. maj 2021. godine
14. maja 2021. godine u organizaciji Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih u Gračanici je održan sastanak “20 godina zajedničke borbe u traganju za istinom i pravdom”.
Sastanku je pored predstavnika udruženja prisustvovao i predsednik Komisije za nestala lica Veljko Odalović, šef Prištinske delegacije Radne grupe za nestala lica Ibrahim Makoli i direktor Instituta za sudsku medicinu u Prištini Arsim Grđeliju, a tema sastanka bila je ekshumacija i identifikacija nestalih lica.
Predsednik Komisije za nestala lica Veljko Odalović je tom prilikom istakao da je na prostoru Kosova i Metohije rešeno više od 74 posto slučajeva nestalih lica ali da to nije zadovoljavajuća statistika i da se proces neće završiti sve dok se ne pronađu posmrtni ostaci svih nestalih lica.
Tom prilikom je od strane porodica nestalih ocenjeno da je za dalji napredak u procesu ekshumacija i identifikacija neophodna potpuna i bezuslovna saradnja nadležnih domaćih institucija za traženje nestalih lica, nedostatak informacija o mestima ukopa posmrtnih ostataka lica koja se vode kao nestala, kao i pristup relevantnim arhivama.
12. maj 2021. godine
Povodom sećanja na srpske žrtve iz oružanog sukoba u Hrvatskoj u periodu od 1991. do 1995. godine u prostorijama Udruženja porodica poginulih i nestalih lica „Suza“, dana 12. maja 2021. godine otvorena je spomen-soba.
Pored predsednika Komisije za nestala lica Veljka Odalovića otvaranju su prisustvovali su i ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja prof. dr Darija Kisić Tepavčević,državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Antić, kao i predstavnici Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, Međunarodne komisije za nestala lica, udruženja porodica i članovi porodica nestalih.
Prisutni su bili saglasni u mišljenju da je to soba bola i patnje, kao i podsetnik na stradanje Srba koji su proterani sa svojih ognjišta.
8. maj 2021. godine
Dana 8. maja 2021.godine visoki predstavnici MKCK iz Ženeve posetili su lokaciju Kiževak i to: Denise Duran, zamenica direktora za Evropu i Centralnu Aziju i Nicolas Fleury, kooridnator operacija za Balkan, Južni Kavkaz i Centralnu Aziju.
Pored predsednika Komisije za nestala lica i šefa Beogradske delegacije Radne grupe za nestala lica Veljka Odalovića, prisustvovao je i šef Prištinske delegacije Ibrahim Makoli.
Tom prilikom predstavnicima MKCK predstavljen je proces ekshumacije posmrtnih ostataka i predočeno da pored tima sudskih veštaka iz Republike Srbije u procesu učestvuju i eksperti MKCK, MKNL, EULEKS, kao i eksperti Prištinske delegacije u svojstvu posmatrača. Što dokazuje da se zajednički, timski rad odvija na transparentan način.
Takođe, tom prilikom su šefovi obe delegacije izložili i plan budućih aktivnosti, odnosno da će se u narednom periodu one sprovoditi na prostoru Kosova i Metohije, tačnije da je u toku sprovođenje zakonskih procedura za proveru lokacije Košare, na kojoj se osnovano sumnja da se nalaze posmrtni ostaci 6 lica pripadnika bivše Vojske Jugoslavije.
5. maj 2021. godine
Nakon petogodišnje pretrage terena na lokalitetu rudnik Kiževak, opština Raška, koja se sprovodila po naredbi Tužilaštva za ratne zločine, dana 16. novembra 2020. godine pronađeni su posmrtni ostaci.
Preuzimajući dalju nadležnost, Viši sud u Beogradu, Odeljenje za ratne zločine, donelo je naredbu da se sprovede proces ekshumacije posmrtnih ostataka na lokalitetu rudnik Kiževak, opština Raška. Proces je započet 30. novembra 2020. godine i privremeno je prekinut 11. decembra 2020. godine zbog loših vremenskih uslova.
Nakon što su se stekli vremenski uslovi, dana 5. maja 2021.godine na lokalitetu rudnik Kiževak, nastavljen je proces ekshumacije.
Pored nadležnih državnih organa i tima sudskih veštaka iz Republike Srbije koji rukovodi forenzičkim aspektom, na lokaciji su prisutni stručnjaci Međunarodne komisije za nestala lica (MKNL), EULEKS, predstavnici MKCK i prištinske delegacije Radne grupe za nestala lica u svojstvu posmatrača.
29. mart 2021. 2021. godine
Dana 25. marta 2021. godine na Novom pravoslavnom groblju u Šidu, Komisija za nestala lica je u saradnji sa nadležnim organima Republike Srbije, na osnovu naredbe Višeg suda u Sremskoj Mitrovici, sprovela izuzimanje koštanih uzoraka za DNK analizu sa posmrtnih ostataka 3 NN lica ekshumiranih na Starom pravoslavnom groblju u Šidu.
Prema preliminarnim podacima 2 tela su ženskog pola dok za jedno telo nije bilo moguće utvrditi pol. Od svih posmrtnih ostataka uzeti su uzorci radi identifikacije metodom DNK analize.
Naime, 11. marta 2021. godine, Komisija je obaveštena da su prilikom iskopavanja novih grobnih mesta na Starom pravoslavnom groblju u Šidu pronađeni posmrtni ostaci 3 NN lica u neobeleženim grobnim mestima. Tela su bila ukopana u pojedinačnim grobnim mestima i mogu se dovesti u vezu sa licima koja su smrtno stradala prilikom povlačenja kolone izbeglica iz Republike Hrvatske u toku akcije hrvatske vojske i policije „Oluja“, 1995. godine.
Posmrtni ostaci svih pronađenih NN lica propisno su obeleženi i odloženi u zajedničku grobnicu na Novom pravoslavnom groblju u Šidu za potrebe njihove identifikacije.
17. mart 2021. 2021. godine
Povodom navršenih 17 godina od pogroma u Gračanici, 17. marta 2021. održana je Akademija u Domu kulture Gračanica. Pored predsednika Komisije za nestala lica Vlade Republike Srbije Veljka Odalovića, učešće u Akademiji uzeli su i direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković, iguman manastira Draganac arhimandrit Ilarion, predsednica Udruženja porodica kosmetskih stradalnika Nataša Šćepanović, narodna poslanica Ivana Popović, kao i Srđan Popović, predsednik opštine Gračanica. Svi govornici su bili jednoglasni u poruci da se 17. mart i njegove posledice ne smeju zaboraviti.
Priliku da se obrati prisutnima iskoristio je predsednik Komisije za nestala lica Veljko Odalović koji je naglasio da je naša misija da ne zaboravimo žrtve, ali i da podsetimo one koji su zločine počinili da nećemo ni zaboraviti ni oprostiti njihova zlodela. Takođe, kazao je da su porodice nestalih uvek tu, na svakom mestu stradanja, da podele tugu, ali i verovanje u ono za šta se svi zalažemo - bolju budućnost. Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković je u svom izlaganju istakao da moramo težiti pomirenju, a da žrtva kosmetskih stradalnika treba da bude klica iz koje će se roditi pomirenje kako nam se 17. mart nikada ne bi ponovio.
Arhimandrit Ilarion je pozvao srpski narod da se vrati veri jer je u tome nada da će sve biti bolje, ali i da to ne znači da treba da budemo neodgovorni prema onome što se desilo i naše žrtve prepustimo zaboravu.
Ispred Udruženja porodica kosmetskih stradalnika govorila je i njegova presednica Nataša Šćepanović, koja je javnosti poslala poruku da dostojanstveni u svom bolu stojimo u srcu svoje zemlje gde nikada neće prestati da postoje čast, hrabrost i sećanje na naše stradalnike.
11. mart 2021. 2021. godine
Dana 11. marta 2021. godine, u Zavodu za sudsku medicinu na VMA, u Beogradu, uz prisustvo članova porodice, obavljena je identifikacija posmrtnih ostataka jedne žrtve srpske nacionalnosti, stradale tokom oružanih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, u periodu 1991 - 1995. godine, na području bivše SFRJ.
Posmrtni ostaci stradalog lica preuzeti su, 5. februara 2021. godine, od Instituta za nestale osobe BiH, na graničnom prelazu Sremska Rača – Bosanska Rača. Radi se o licu koje je ekshumirano 25. avgusta 1999. godine u masovnoj grobnici na groblju Šeledi u Bosanskom Petrovcu.
Identitet posmrtnih ostataka stradalog lica utvrđen je metodom analize DNK i njegova sahrana biće obavljena u skladu sa izraženom željom porodice.
Ovim je nastavljen proces identifikacija žrtava srpske nacionalnosti stradalih u oružanim sukobima na prostoru bivše SFRJ, što je od posebnog značaja za porodice nestalih lica, koje godinama pokušavaju da pronađu i dostojno sahrane posmrtne ostatke svojih najbližih.
5. mart 2021. 2021. godine
5. marta 2021. godine u selu Brestovik, u opštini Peć sahranjeni su posmrtni ostaci Ranka Grujića koji je smrtno stradao na Juničkim planinama tokom NATO bombardovanja 1999. godine.
Ovo je drugi put da porodica sahranjuje Ranka, budući da je grob raskopan tokom 1999. godine i da je tom prilikom telo nestalo. Njegovi posmrtni su tek nedavno pronađeni, a identitet utvrđen DNK metodom.
Sahrani su, pored članova porodice, prisustvovali i predstavnici Komisije za nestala lica Vlade Republike Srbije. Predsednik Komisije Veljko Odalović je tim povodom istakao da je ovaj slučaj samo jedan od dokaza o onome što se dešavalo na prostoru Kosova i Metohije; kao i da je ovo priča koja se mora ispričati, ali da ona nije jedina, jer ovo nije usamljen slučaj skrnavljenja grobova. Takođe, izjavio je i da su ovakve situacije nove tragedije i oživljavanje starih trauma za porodice, o čemu svedoči i Čedomir Grujić, brat poginulog Grujića, koji je rekao da mu je ovog puta teže nego kada ga je prvi put sahranjivao.
23. februar 2021. godine
U Palati Srbija održan je prvi sastanak Radne grupe za izradu Nacrta zakona o prinudno nestalim licima kojom predsedava ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja dr Darija Kisić Tepavčević.
Predesavajuća je naglasila da je donošenje Zakona o nestalim licima, za koje je inicijativu pokrenula Koordinacija srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih ili poginulih sa prostora bivše Jugoslavije, neophodno kako bi se pravno i sistematski regulisala kategorija prisilno nestalih lica i njihov status žrtve. Po tom osnovu njime bi se ostvarila i prava članova porodica nestalih.
Predsednik Komisije za nestala lica Veljko Odalović istakao da je zakon vrlo kompleksan i da će u periodu koji sledi biti preduzete sve neophodne aktivnosti kako bi već na jesen ušao u skupštinsku proceduru.
Predsednik Upravnog odbora Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih ili poginulih sa prostora bivše Jugoslavije, Dragan Pjevač u svom obraćanju naglasio je da porodice nestalih više od 20 godina čekaju svoje najmilije i još uvek veruju da nisu nestali, kao i da u ime porodica moli da se ovaj zakon donese.
Darija Kisić Tepavčević se ovom prilikom zahvalila na podršci ministarstvima Vlade Republike Srbije, nevladinim organizacijama, Međunarodnom komitetu Crvenog krsta, kao i Programu Ujedinjenih nacija za razvoj.
5. februar 2021. godine
Dana 5. februara 2021. godine na graničnom prelazu Sremska Rača, Komisija za nestala lica Vlade Republike Srbije je od Instituta za nestale osobe Bosne i Hercegovine preuzela posmrtne ostatke jednog lica, srpske nacionalnosti, stradalog u oružanim sukobima na prostoru bivše SFRJ, u periodu 1991-1995. godine.
Posmrtni ostaci ovog lica ekshumirani su iz masovne grobnice „Šeledi“ u Bosanskom Petrovcu, čiji je preliminarni identitet utvrđen DNK metodom, a konačna identifikacija, u prisustvu članova porodice, će se obaviti na Institutu za patologiju i sudsku medicinu VMA u Beogradu.
Komisija za nestala lica će nakon obavljene konačne identifikacije u saradnji sa nadležnim organima organizovati prevoz preuzetih posmrtnih ostataka do mesta sahrane, u skladu sa iskazanom željom porodice.
4. februar 2021. godine
Dana 2. i 4. novembra 2021. godine, u Zavodu za sudsku medicinu na VMA, u Beogradu, uz prisustvo članova porodica, obavljena je identifikacija posmrtnih ostataka tri žrtve srpske nacionalnosti, stradalih tokom oružanih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, u periodu 1991 - 1995. godine, na području bivše SFRJ.
Posmrtni ostaci dva lica preuzeti su, 15. oktobar 2020. godine, od Instituta za nestale osobe BiH, na graničnom prelazu Sremska Rača. Radi se o licima srpske nacionalnosti koja su ekshumirana na groblju Lav u Sarajevu.
Posmrtni ostaci trećeg lica ekshumirani na gradskom groblju Lešće u Beogradu. Radi se o vojniku bivše JNA stradalom tokom oružanih sukoba 1991. godine u Nuštaru kod Vinkovaca, R. Hrvatska. Identitet svih posmrtnih ostataka stradalih lica utvrđen je metodom analize DNK i njihova sahrana biće obavljena u skladu sa izraženim željama porodica.
Ovim je nastavljen proces identifikacija žrtava srpske nacionalnosti, što je od posebnog značaja za porodice nestalih lica, koje godinama pokušavaju da pronađu i dostojno sahrane posmrtne ostatke svojih najbližih.
3. februar 2021. godine
Dana 3. februara 2021. godine, na Institutu za sudsku medicinu u Prištini, izvršeno je preuzimanje identifikovanih posmrtnih ostataka jednog lica srpske nacionalnosti, koje je stradalo tokom konflikta 1999. godine na prostoru AP KiM.
Radi se o vojniku bivše Vojske Jugoslavije čiji su posmrtni ostaci ekshumirani na Košarama i njegov identitet je utvrđen metodom analize DNK.
Posmrtne ostatke stradalog vojnika, u ime porodice, od prištinske delegacije preuzeo je šef beogradske delegacije Radne grupe za nestala lica, Veljko Odalović.
Sahrana će se obaviti, 5. februara 2021. godine, na seoskom groblju u Laćarku, uz vojne počasti u skladu sa iskazanom željom porodice.