04. decembar 2018. godine
U organizaciji Međunarodne komisije za nestala lica (MKNL) održan je prvi sastanak Grupe za nestala lica (GNL) u Herceg Novom, Crna Gora. GNL je formirana na osnovu Okvirnog plana, koji su u novembru ovegodine u Hagu potpisali predstavnici domaćih institucija nadležni za traženje nestalih lica u Republici Srbiji, Republici Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i tzv. Kosova sa ciljem da nadzire rad na aktivnostima predviđene ovim planom.
Na sastanku GNL definisani su naredni koraci za rešavanje što većeg broja od oko 12.000 nerešenih slučajeva nestalih lica. Usvojen je tekst Radnih pravila i procedura GNO kao i okviran plan rada za naredne dve godine. U tom smislu formiraće se dve operativne grupe koje će činiti stručna lica u cilju rada na rešavanju neidentifikovanih posmrtnih ostataka koji se nalaze u mrtvačnicama u celom regionu, bazi podataka aktivnih slučajeva nestalih lica na prostoru bivše Jugoslavije, procedurama za razmenu podataka o nestalim licima i mogućim lokacijama grobnica, kao i učešću na eskhumacijama od zajedničkog interesa.
Predstavnici nadležnih domaćih institucija su ovim potvrdili svoju posvećenost u rešavanju ovog osetljivog pitanja kao i predanost budućem zajedničkom radu.
06. novembar 2018. godine
Dana 06. novembra 2018. godine u sedištu Međunarodne komisije za nestala lica u Hagu, potpisan je Okvirni plan za rešavanje pitanja nestalih lica iz sukoba na području bivše Jugoslavije.
Potpisnici Okvirnog plana su predstavnici domaćih institucija nadležnih za traženje nestalih lica, u vezi sa oružanim sukobima na prostoru bivše Jugoslavije 1990-tih godina, Republike Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Republike Hrvatske i tzv. Kosova.
Potpisivanje Okvirnog plana je predviđeno Deklaracijom o nestalim licima koju su potpisale države članice Evropske unije i učesnice Berlinskog procesa za region Zapadnog Balkana, 10. jula 2018. godine na Samitu u Londonu.
Okvirni plan ima za cilj da se ubrza proces i intenzivira multilateralna saradnja u cilju traženja i identifikacije 12.000 lica koja se još uvek vode kao nestala iz sukoba na području bivše Jugoslavije i uklone prepreke u rešavanju što većeg broja slučajeva nestalih lica u narednih pet godina.
Okvirni plan se sastoji od pet osnovnih aktivnosti koje obuhvataju aktivnosti na rešavanju oko 4.000 neidentifikovanih posmrtnih ostataka na celom području bivše Jugoslavije, razmenu podataka o slučajevima nestalih lica među domaćim institucijama i sa porodicama nestalih putem „Baze podataka aktivnih slučajeva osoba nestalih usled oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji tokom 1990-ih“, razmenu informacija o mogućim lokacijama skrivenih grobnica i učešće na ekshumacijama od zajedničkog interesa zainteresovanih strana, uključivanje porodica nestalih u proces i organizovanje zajedničkih komemoracija povodom obeležavanja Međunarodnog dana nestalih lica.
Veljko Odalović, predsednik Komisije, je tom prilikom izjavio da će Okvirni plan ubrzati multilateralnu saradnju domaćih institucija nadležnih za traženje nestalih lica kao i da će kroz ovu saradnju, imajući u vidu karakter sukoba 1990-tih godina, sigurno doći do napretka u rešavanju konkretnih slučajeva nestalih lica. Tom prilikom je uputio apel međunarodnoj zajednici i međunarodnim institucijama i organizacijama koje poseduju informacije o grobnicama da ih dostave domaćim institucijama kao bi ih stavili u funkciju traženja nestalih lica. Takođe, naglasio je da će preostali posao biti težak ali da je jako važno da smo kroz kroz ovaj okvirni plan ujedilili snage i da njegova implementacija treba pokazati da prema svim žrtvama imamo jednak odnos.
25. oktobar 2018. godine
Dana 25. oktobra 2018.godine članovi Radne grupe za prikupljanje činjenica i dokaza u rasvetljavanju zločina nad pripadnicima srpskog naroda i ostalih nacionalnih zajednica na Kosovu i Metohiji (u daljem tekstu: Radna grupa) zajedno sa predstavnicima Komisije za nestala lica (u daljem tekstu: Komisija), prezentovali su danas predstavnicima ambasada i međunarodnih organizacija u Beogradu rezultate dosadašnjeg rada i zatražili od onih organizacija koje poseduju dokumentaciju o zločinima da je stave na raspolaganje radi nastavka rada na njihovom rasvetljavanju.
Nakon prezentacije, predsedavajući Radne grupe i predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun i predsednik Komisije i član Radne grupe Veljko Odalović izjavili su da očekuju da se arhive međunarodnih predstavnika, posebno onih kontigenata KFOR-a koji su imali pun mandat na AP KiM, otvore i stave u funkciju traženja nestalih lica i prikupljanja dokaza o počinjenim zločinima.
Veljko Odalović, naveo je da je Radna grupa pripremila nekoliko desetina primera dokumenta KFOR, OEBS, UNMIK, EULEKS i Haškog tribunala koje govore o postojanju njihovih arhiva koja su tom prilikom predstavnicima međunarodne zajednice prezentovana. Naglasio je da je nedopustivo da postoje nerasvetljeni slučajevi. Apelovao je na predstavnike ambasada da pozovu svoje predstavnike koji su imali odgovornost u okviru kontigenata KFOR, da pregledaju svoje arhive i stave ih u funkciju traženja nestalih lica, jer informacije o nestalima traže podjednako porodice i Srba i Albanaca. On je izrazio uverenje da će mnogi ovi slučajevi dobiti epilog na sudu, jer je uspostavljena direktna komandna odgovornost OVK i najavio rad na još pet operativnih zona.
On je istakao da je Radna grupa formirala jedinstvenu i preciznu bazu podataka o počinjenim zločinima na teritoriji KiM od 1998. do 2000. godine, što je u skladu sa mandatom koji ima specijalizovano tužilaštvo, kao i da je obradila ukupno 1.630 događaja i 3.573 dokumenta za dve operativne zone, Drenica i Dukađini. To je dokumentacija kojom se dokazuje organizaciona struktura terorističke OVK, što je bitno za utvrđivanje komandne odgovornosti, a koju smo predali specijalizovanom tužilaštvu. Pokazali smo da međunarodno prisustvo na AP KiM raspolaže informacijama i dokumentacijom na osnovu koje mogu da se utvrde događaji koji još nisu rasvetljeni.
24. oktobar 2018. godine
Dana 24. oktobra 2018. godine, u Palati „Srbija“, u Komisiji za nestala lica, održan je sastanak sa Seržom Bramercom, glavnim tužiocem Mehanizma za međunarodne krivične tribunale, u okviru njegove trodnevne posete Republici Srbiji.
Veljko Odalović, predsednik Komisije za nestala lica, sagovornika je informisao o svim aktivnostima koje Republika Srbija preduzima radi pronalaženja posmrtnih ostataka nestalih lica i njihove identifikacije, a sve u cilju davanja odgovora porodicama o sudbinama njihovih najmilijih. Predočio je podatak da je od 35 000 lica koja su se vodila kao nestala na prostoru bivše SFRJ rešeno preko 72 % slučajeva, kao i da se trenutno traga za još 10 280 nestalih lica. Podvukao je da je Republika Srbija odgovorno pristupila i realizovala zahteve koji su joj upućeni od strane svih učesnika u ovom procesu. Preneo jeda je aktuelno rešavanje dva zahteva koja je uputila Republika Hrvatska na poslednjem bilateralnom sastanku.
Predsednik Komisije je, s tim u vezi, istakao da očekuje iste napore svih nadležnih tela za traženje nestalih lica, kao i punu koordinaciju, kako na regionalnom tako i na međunarodnom planu. U ovom procesu, pored saradnje nadležnih tela, neophodna je i pomoć relevantnih međunarodnih organizacija, posebno onih koje su imale i još uvek imaju svoje prisustvo u regionu. Kao jedan od ključnih prioriteta izdvojen je pristup arhivama, kako nacionalnim tako i arhivama međunarodnih organizacija.
Veran Matić, specijalni izaslanik Predsednika Republike za rešavanje pitanja nestalih lica sa Republikom Hrvatskom, naglasio je da je depolitizacija procesa traženja nestalih lica i njegovo rešavanje od suštinskog značaja za postizanje sveobuhvatnog pomirenja i stabilizacije odnosa u regionu.
Serž Bramerc je istakao da nije potrebno dodatno uveravanje o važnosti konkretnog pitanja, koje pored svoje kompleksnosti i osetljivosti, ima i sklonost ka politizaciji. Preneo je da je o tome ranije vodio razgovor sa Kolindom Grabar Kitarović, predsednicom Republike Hrvatske, a na jučerašnjem sastanku sa Aleksandrom Vučićem, predsednikom Republike Srbije, takođe je dat značaj ovom pitanju. Izneo je mišljenje da bi trebalo apelovati na široku javnost da pruži informacije koje bi doprinele rešavanju konkretnih slučajeva nestalih lica.
Konstatovao je da je Haški tribunal u fokusu svog mandata imao istrage i procesuiranje odgovornih za počinjene zločine. Sada, kada je u fazi tranzicije od tužilačkog organa, ima mogućnosti da kroz kapacitet Rezidualnog Mehanizma pruži dodatnu pomoć rešavanju pitanja nestalih lica i na taj način bude deo pozitivnog razvoja u regionu. Ocenio je kao važne korake na ovom planu usvajanje Deklaracije o nestalim licima na londonskom Samitu, kao i predstojeće potpisivanje Okvirnog plana u Hagu. Istakao je spremnost za unapređenje neposredne saradnje i pristup nadležnih tela za traženje nestalih lica arhivama Haškog tribunala. Preneo je da je o značaju pružanja političke podrške i finansijske pomoći ovom procesu već razgovarao sa najvišim predstavnicima diplomatskog kora akreditovanim u Beogradu.
Veljko Odalović je istakao da je od izuzetnog značaja osnivanje Specijalizovanih veća i Specijalizovanog tužilaštva za ratne zločine počinjene na Kosovu i Metohiji i preneo sagovorniku da Republika Srbija svakodnevno prikuplja dokazni materijal u cilju krivičnog gonjenja i procesuiranja svih odgovornih. Serž Bramerc se složio sa značajem funkcionisanja konkretnih organa i naglasio da je u stalnoj komunikaciji sa nadležnim predstavnicima.
Na kraju razgovora Veljko Odalović je sagovorniku uručio publikaciju pod naslovom „Pomozite da se sazna istina o Žutoj kući“ i apelovao da pitanje svih žrtava koje se dovode u vezu sa „Žutom kućom“ konačno dobije svoj epilog.
23. oktobar 2018. godine
Dana, 23. oktobra 2018. godine na području Karlovačke županije, nadležni organi Republike Hrvatske, završili su proces ekshumacija, sa registrovanih grobnih mesta, na kojima su pokopani posmrtni ostaci žrtava srpske nacionalnosti koje su stradale u akciji hrvatske vojske i policije „Oluja”.
Proces ekshumacija na ovom području trajao je 6 radnih dana i ekshumirani su posmrtni ostaci 15 lica i to na mesnom groblju u Ličkoj Jesenici (5), groblje Svetog Petra u Dugoj Resi (1), mesno (pravoslavno) groblje u Malom Kozincu (6), mesnom groblju u Gornjem Sjeničku (1), mesnom groblju Božić u Podgorju Krnjačkom (1) i na mesnom groblju u Tušiloviću (1). Prema preliminarnim podacima 5 tela je ženskog pola, 8 tela muškog pola, a za 2 tela nije bilo moguće utvrditi pol.
Svi ekshumirani posmrtni ostaci su transportovani u Zavod za sudsku medicinu i kriminalistiku Medicinskog fakulteta u Zagrebu gde će se uzeti uzorci radi identifikacije metodom DNK analize a potom i obaviti njihova identifikacija.
Utvrđeno je, da je su na mesnom (pravoslavnom) groblju u mestu Plaški u ranijem periodu po pojedinačnim zahtevima porodica ekshumirani posmrtni ostaci 2 lica, na osnovu preliminarno utvrđenog identiteta.
U skladu sa potpisanim međudržavnim dokumentima sa Republikom Hrvatskom i na osnovu njih postignutih dogovora, ekshumacijama su u svojstvu posmatrača prisustvovali predstavnici Komisije za nestala lica.
Nastavak ekshumacija je od posebnog značaja za ubrzanje rešavanja slučajeva lica koja se vode kao nestala u vezi sa oružanim sukobima i saradnje nadležnih tela u regionu, imajući u vidu njegov humanitarni značaj, a posebno za članove porodica nestalih lica.
18. oktobar 2018. godine
Na osnovu informacija dobijenih od strane Rekoma, kao i zahteva Prištinske delegacije, a po naredbi Tužilaštva za ratne zločine, u periodu od 15. do 17. oktobra 2018. godine na teritoriji opštine Medveđa, u blizini sela Medevce, izvršena je provera terena radi utvrđivanja tačnosti informacije o mogućnosti postojanja masovne grobnice.
Ovim aktivnostima pored predstavnika Komisije za nestala lica, MUP – Službe za otkrivanje ratnih zločina, PU Leskovac, PS Medveđa, JKP Medveđa, omogućeno je prisustvo i predstavnicima Prištinske delegacije, Međunarodnog komiteta Crvenog krsta i EULEKS.
Navedene aktivnosti nisu rezultirale pronalaskom posmrtnih ostataka.
Takođe, na osnovu informacije dobijene od Prištinske delegacije o mogućnosti postojanja masovne grobnice, po naredbi Tužilaštva za ratne zločine, dana 18. oktobra 2018. godine na lokalitetu Karadak, kod Rudnice, izvršena je provera terena.
Navedenim aktivnostima su pored predstavnika Komisije za nestala lica, MUP – Službe za otkrivanje ratnih zločina, PU Kraljevo, PS Raška, prisustvovali i predstavnici Prištinske delegacije, Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, EULEKS.
Ni ove provere nisu rezultirale pronalaskom posmrtnih ostaka.
16. oktobar 2018. godine
Dana, 16. oktobra 2018. godine na području Karlovačke županije, nadležni organi Republike Hrvatske, otpočeli su proces ekshumacija, sa preostalih registrovanih grobnih mesta, na kojima su pokopani posmrtni ostaci žrtava srpske nacionalnosti koje su stradale u akciji hrvatske vojske i policije „Oluja”.
Očekuje se da će proces ekshumacija na ovom području trajati 4 radna dana i od svih ekshumiranih posmrtnih ostataka biće uzeti uzorci radi identifikacije metodom DNK analize.
Sprovođenjem ekshumacija nadležni organi Republike Hrvatske, nastavljaju proces ekshumacija grobnih mesta u kojima su pokopane žrtve stradale u akciji hrvatske vojske i policije „Oluja”.
U skladu sa potpisanim međudržavnim dokumentima sa Republikom Hrvatskom i na osnovu njih postignutih dogovora, ekshumacijama u svojstvu posmatrača prisustvuju predstavnici Komisije za nestala lica.
Nastavak ekshumacija je od posebnog značaja za porodice nestalih lica, koje godinama pokušavaju da pronađu i dostojno sahrane posmrtne ostatke svojih najbližih.
10. oktobar 2018. godine
Dana, 10. oktobra 2018. godine na području Ličko-senjske županije, nadležni organi Republike Hrvatske, završili su proces ekshumacija, sa registrovanih grobnih mesta, na kojima su pokopani posmrtni ostaci žrtava srpske nacionalnosti koje su stradale u akciji hrvatske vojske i policije „Oluja”.
Proces ekshumacija na ovom području trajao je 2 radna dana i ekshumirani su posmrtni ostaci 9 lica i to na Pravoslavnom groblju u Vodoteču (3), Gradsko groblje u Otočcu- pravoslavni deo (1), Mesno (pravoslavno) groblje u Doljanima (2) i na mesnom groblju u Rudopolju (3). Od svih ekshumiranih posmrtnih ostataka su uzeti uzorci radi identifikacije metodom DNK analize.
Prema podacima Komisije do sada je u regionu Like ekshumirano 240 lica i to: na groblju u Gračacu 155, Korenici 27, a nakon toga proces je nastavljen tek u oktobru 2006. godine, ekshumacijom posmrtnih ostataka 58 žrtava na lokaciji Žitnik kod Gospića. U ovom regionu od ukupnog broja ekshumiranih 177 lica je identifikovano i predato porodicama.
U skladu sa potpisanim međudržavnim dokumentima sa Republikom Hrvatskom i na osnovu njih postignutih dogovora, ekshumacijama su svojstvu posmatrača prisustvovli predstavnici Komisije za nestala lica.
10. октобар 2018. године
Дана, 10. октобра 2018. године на подручју Личко-сењске жупаније, надлежни органи Републике Хрватске, завршили су процес ексхумација, са регистрованих гробних места, на којима су покопани посмртни остаци жртава српске националности које су страдале у акцији хрватске војске и полиције „Олуја”.
Процес ексхумација на овом подручју трајао је 2 радна дана и ексхумирани су посмртни остаци 9 лица и то на Православном гробљу у Водотечу (3), Градско гробље у Оточцу- православни део (1), Месно (православно) гробље у Дољанима (2) и на месном гробљу у Рудопољу (9). Од свих ексхумираних посмртних остатака су узети узорци ради идентификације методом ДНК анализе.
Према подацима Комисије до сада је у региону Лике ексхумирано 240 лица и то: на гробљу у Грачацу 155, Кореници 27, а након тога процес је настављен тек у октобру 2006. године, ексхумацијом посмртних остатака 58 жртава на локацији Житник код Госпића. У овом региону од укупног броја ексхумираних 177 лица је идентификовано и предато породицама.
У складу са потписаним међудржавним документима са Републиком Хрватском и на основу њих постигнутих договора, ексхумацијама су својству посматрача присуствовли представници Комисије за нестала лица.
09. oktobar 2018. godine
Dana, 09. oktobra 2018. godine na području Ličko-senjske županije, nadležni organi Republike Hrvatske, otpočeli su proces ekshumacija, sa preostalih registrovanih grobnih mesta, na kojima su pokopani posmrtni ostaci žrtava srpske nacionalnosti koje su stradale u akciji hrvatske vojske i policije „Oluja”.
Očekuje se da će proces ekshumacija na ovom području trajati 2 radna dana i od svih ekshumiranih posmrtnih ostataka biće uzeti uzorci radi identifikacije metodom DNK analize.
Sprovođenjem ekshumacija nadležni organi Republike Hrvatske, nakon pauze od dve godine, nastavljaju proces ekshumacija grobnih mesta u kojima su pokopane žrtve stradale u akciji hrvatske vojske i policije „Oluja”, koji je započeo 2001. godine. Prema podacima Komisije do sada je u regionu Like ekshumirano 240 lica i to: na groblju u Gračacu 155, Korenici 27, a nakon toga proces je nastavljen tek u oktobru 2006. godine, ekshumacijom posmrtnih ostataka 58 žrtava na lokaciji Žitnik kod Gospića. U ovom regionu od ukupnog broja ekshumiranih 177 lica je identifikovano i predato porodicama.
Nastavak ekshumacija je od posebnog značaja za porodice nestalih lica, koje godinama pokušavaju da pronađu i dostojno sahrane posmrtne ostatke svojih najbližih.
14. septembar 2018. godine
Dana 14. septembra 2018. godine, u Banja Luci, održan je radni sastanak Komisije za nestala lica Vlade Republike Srbije i Reupbličkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženja nestalih lica Ministarstva pravde Republike Srpske.
Cilj sastanka je postizanje dogovora koji se odnosi na unapređenje pravnog okvira saradnje u razmeni raspoloživih inforamacija i raspoložive dokumentacije uz intenziviranje zajedničkog rada na rešavanju pitanja nestalih lica.
Tom prilikom dogovoreni su konkretni mehanizmi buduće saradnje sa ciljem rešavanja pitanja od zajedničkog interesa.
Obostrano je istaknut značaj pitanja otvaranja arhiva, imajući u vidu da je za dalji napredak u pronalasku nestalih lica potrebno da sve strane u regionu kao i međunarodne organizacije otvore svoje arhive kao što je to uradila Srbija jer je zastoj u procesu nastao zbog nedostatka informacija o mogućim mestima grobnica a arhive neosporno poseduju ogromnu dokumentaciju koja može doprineti rešavanju ovog teškog humanitarnog pitanja.
Na sastanku predsednik Komisije za nestala lica je prisutne informisao i bliže upoznao sa aktivnostima, koje Vlada Republike Srbije preduzima u oblasti rešavanja problematike nestalih lica, saradnji, problemima i aktuelnim stanjem u rešavanju ovog pitanja, i izneo podatke o broju lica koja se još uvek vode kao nestala u službenim evidencijama Komisije u vezi sa oružanim sukobima na prostoru bivše SFRJ, u periodu 1991 – 1995. godine, uz predloge za unapređenje saradnje Komisije i Republičkog centra u ovoj oblasti.
13. septembar 2018. godine
Članovi Radnog tela za praćenje sprovođenja Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina održali su dana 13.09.2018. godine sednicu, na kojoj je usvojen Treći izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina.
Na sastanku je dogovorena dinamika daljeg rada, kao i da se naredni sastanak, na kome će biti razmatran izveštaj iz četvrtog kvartala tekuće godine, održi početkom oktobra.
Sastankom je predsedavao pomoćnik ministra pravde Čedomir Backović, a prisustvovali su tužilac za ratne zločine Snežana Stanojković, članovi iz Ministarstva unutrašnjih poslova, reda advokature, Apelacionog i Višeg suda u Beogradu i Komisije za nestala lica.
Vlada Republike Srbije usvojila je u februaru 2016. godine Nacionalnu strategiju za procesuiranje ratnih zločina za period od 2016-2020. godine, što je jedna od obaveza iz Akcionog plana za Poglavlje 23, kao jasan pokazatelj posvećenosti Republike Srbije efikasnom procesuiranju ratnih zločina.
30. avgust 2018. godine
U organizaciji Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih lica sa prostora bivše Jugoslavije, 30. avgusta 2018. godine, u Beogradu, obeležen je Međunarodni dan nestalih lica.
U Skupštini grada Beograda organizovana je Komemorativna akademija povodom Međunarodnog dana nestalih. Komemorativnu akademiju vodio je predsednik Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih lica sa prostora bivše Jugoslavije, Prof. dr Dušan Čelić uz učešće predsednika Komisije za nestala lica Veljka Odalovića.
Komemorativnoj akademiji prisustvovala je i predsednica Vlade Republike Srvije koja je tom prilikom poručila da nestali i njihove porodice ne smeju biti taoci neuređenih političkih odnosa među državama u regionu i da ako je zajednički region onda je i zajednička obaveza da se to bolno pitanje konačno reši udruženim snagama, posebno naglasivši da je to jedno od poslednjih nerešenih pitanja koje je posledica rata.
U svom izlaganju posebno se osvrnula na težinu bola s kojim se nose porodice koje posle toliko godina još uvek ne znaju gde su njihovi najmiliji i kakva ih je sudbina zadesila. Prema njenim rečima, sve priče porodica moraju ostati kao podsetnik da se ne sme prestati u traženju za nestalima kao i da se zločini ne smeju zaboraviti.
Poručila je da će učiniti sve da saradnja sa drugim stranama u traženju za nestalima bude rasterećena politizacije i da se tretira kao crvena linija, civilizacijska linija preko koje se ne sme prelaziti u dnevno političkoj komunikaciji. Država mora da omogući podršku i pomoć Komisiji za nestala lica i drugim institucijama koje se bave ovom problematikom, poveća njihove kapacitete i poboljša uslove rada, te da omogući saradnju sa drugim državama.
Na kraju je zaključila da je rešavanje pitanja nestalih lica pitanje dostojanstva jednog društva i načina na koji će graditi budućnost, navodeći da bez zatvaranja ovog pitanja naše društvo koje je mnogo učinilo kao i sva društva u okruženju neće biti u stanju da prevaziđu prošlost i da se okrenu budućnosti.
Predsednik Komisije za nestala lica Veljko Odalović je istakao da je na današnji dan nerasvetljena sudbina još 10.281 lica, da se Srbija suočila sa posledicama oružanih sukoba i na svojoj teritoriji pronašla izmeštene masovne grobnice sa 900 nestalih i 458 grobnih mesta NN lica, koja su rečnim tokovima doplovila na njenu teritoriju ili koja su nakon boravka u medicinskim ustanovama ili ustanovama socijalne zaštite sahranjena na gradskim grobljima. Sva tela koja su do sada identifikovana predata su zainteresovanim stranama ili porodicama radi sahrane.
Istakao je da se Srbija suočila i sa istragama pokazavši odgovoran odnos države prema tom problemu. Ukazao je na činjenicu da je za dalji napredak u pronalasku nestalih lica potrebno da sve strane u regionu otvore svoje arhive kao što je to uradila Srbija jer je zastoj u procesu nastao zbog nedostatka informacija o mogućim mestima grobnica. Takođe, posebno je istakao značaj arhiva međunarodnih organizacija koje neosporno poseduju ogromnu dokumentaciju koja može doprineti rešavanju ovog teškog humanitarnog pitanja.
28. avgust 2018. godine
U organizaciji Regionalne koordinacije udruženja porodica nestalih lica sa područja bivše Jugoslavije održana je XV Regionalna konferencija o rešavanju pitanja nestalih lica pod nazivom „Gde je“, koja je održana kao deo aktivnosti koje će obeležiti Međunarodni dan nestalih lica.
Učeće na konferenciji su uzeli pored predstavnika udruženja porodica nestalih lica, predstavnici nadležnih tela za traženje nestalih lica, tužilaštva koja se bave procesuiranjem ratnih zločina Republike Srbije i Bosne i Hercegovine, međunarodnih organizacija Međunarodog komiteta Crvenog krsta (MKCK), Međunarodne komisije za nestala lica (MKNL), Program za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) i predstavnici Ambasade Ujedinjenog kraljevstva u Sarajevu.
Cilj konferencije je informisanje porodica nestalih lica o stanju rešavanja pitanja nestalih lica u oružanim sukobima na prostoru bivše Jugoslavije, kao i da se direktnim i konstruktivnim dijalogom svih učesnika identifikuju mehanizmi za ubrzanje rešavanja sudbina nestalih lica te putem medija podigne svest javnosti o težini bola koji nose porodice tokom dugogodišnjeg perioda neizvesnosti i apelovati da svi oni koji imaju bilo kakva saznanja o potencijalnim lokacijama pojedinačnih ili masovnih grobnica da ista i proslede nadžežnim institucijama.
U sklopu svog učešća na ovom skupu predsednik Komisije za nestala lica, Veljko Odalović govoreći o aktivnostima koje Komisija preduzima u ovoj oblasti, saradnji, problemima i aktuelnom stanju u rešavanju ovog pitanja, izneo je predloge za njegovo ubrzanje posebno ističući kako je za unapređenje procesa neophodno da sve strane otvore svoje arhive kao što je to uradila Srbija, uključujući i međunarodnu zajednicu, koja poseduje dokumentaciju koja može pomoći u rešavanju ovog problema.
20. jul 2018. godine
Radna grupa za prikupljanje činjenica i dokaza u rasvetljavanju zločina nad pripadnicima srpskog naroda i ostalih nacionalnih zajednica na Kosovu i Metohiji, predstavila je rezultate dosadašnjeg rada u prikupljanju dokumentacije koja treba da posluži Specijalizovanom tužilaštvu za podizanje optužnica protiv pripadnika terorističke OVK za počinjene zločine i utvrđivanje komandne odgovornosti.
Sastanku su pored članova Radne grupe, prisustvovali i predsednica Narodne skupštine, Maja Gojković, potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar unutrašnjih poslova dr Nebojša Stefanović, ministarka pravde Nela Kuburović, ministar za rad, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević, direktor Bezbednosno-informativne agencije Bratislav Gašić i predstavnici Vojnoobaveštajne agencije Dejan Pajić, Vojnobezbednosne agencije Branislav Kušljić i Kancelarije za Kosovo i Metohiju Željko Jović.
Član Radne grupe i predsednik Komisije za nestala lica, Veljko Odalović, predstavljajući dosadašnji rad istakao je da je u pribavljanju dokumentacije i podataka postignut visok nivo koordinacije državnih službi i organa. Takođe, naveo je i da je na osnovu objedinjenih podataka utvrđena konačna struktura OVK, do najnižih jedinica, što je bitno zbog utvrđivanja komandne odgovornosti.
U okviru rada Radne grupe, do sada je stručno-analitički tim, koji čine predstavnici svih državnih organa i službi, od sedam utvrđenih operativnih zona OVK obradio zone Drenica i Dukađini za koje je prikupljeno i obrađeno preko 3500 dokumenata koji se odnose na 900 događaja. Još uvek se vodi kao nestala 152 lica u obe zone.
Rukovodilac Radne grupe, Milovan Drecun ocenio je da je Srbija posvećena rasvetljavanju zločina nad pripadnicima srpskog ali i ostalh naroda na teritoriji Kosova i Metohije i izrazio nadu da će svi podaci i dokumenti do kojih dođe Radna grupa doprineti otkrivanju pune istine o počinjenim zločinima na Kosovu i Metohiji od strane pripadnika terorističke OVK i procesuiranju odgovornih.
10. jul 2018. godine
Dana 10. jula 2018. godine u Londonu, zemlje Evropske unije i učesnice Samita Zapadnog Balkana potpisale su Zajedničku deklaraciju o nestalim licima, koja predstavlja ključni dokument, jer podržava prava svih porodica nestalih lica na istinu, pravdu i obeštećenje.
Premijeri Republike Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, tzv. Kosova, Albanije, Hrvatske, Nemačke, Ujedinjenog Kraljevstva, Austrije, Bugarske, Italije, Slovenije i Poljske potpisali su Zajedničku deklaraciju o nestalim licima, kojom su istakli podršku naporima na pronalaženju 12.000 lica koja se još uvek vode kao nestala usled oružanih sukoba na području bivše Jugoslavije.
Pre nego što su premijeri potpisali Zajedničku deklaraciju, predstavnici nadležnih tela za traženje nestalih lica (u daljem tekstu: nadležna tela) - R Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, tzv. Kosova i R Hrvatske, sastali su se u Ministarstvu za spoljne poslove i poslove Komonvelta, sa ministrom za Evropu i Ameriku Ujedinjenog Kraljevstva, Sir Alan Duncan i g-đom Kathryne Bomberger, glavnom direktorkom Međunarodne komisije za nestala lica (MKNL), kako bi se dogovorili oko buduće saradnje u usaglašavanju Okvirnog plana za rešavanje pitanja nestalih lica iz sukoba na području bivše Jugoslavije (Okvirni plan).
Delegaciju Komisije za nestala lica predvodio je predsednik Komisije g-din Veljko Odalović.
Problematika nestalih lica na zasedanju petog Samita Berlinskog procesa u Londonu bila je jedna od najvažnijih tema.
Imajući u vidu, da su Evropska unija i Ujedinjeno Kraljevstvo osigurali sredstva za omogućavanje realizacije plana, MKNL će intenzivno raditi sa svim nadležnim telima da se u skoroj budućnosti isti usaglasi.
Okvirni plan ima za cilj da se ubrza proces i da se intenzivira multilateralna saradnja u cilju traženja i identifikacije 12.000 lica koja se još uvek vode kao nestala iz sukoba na području bivše Jugoslavije i da se uklone preperke u rešavanju što većeg broja slučajeva nestalih lica u narednih pet godina.
U skladu sa planom nadležna tela će rešavati pitanje NN slučajve (neidentifikovanih posmrtnih ostataka koji su smešteni u mrtvačnicama). Pored toga, ivršiće se ažuriranje evidencije i brisanje duplih unosa iz Baze podataka aktivnih slučajeva lica nestalih usled oružanih sukoba iz 1990-ih, te će se osigurati funkcionisanje Operativne radne grupe koja je uspostavljena kako bi izvršila pregled slučajeva u Bazi podataka.
Nadležna tela će nastojati da dođu do informacija koje bi se mogle odnositi na pronalazak i ekshumacije skrivenih grobnica unutar svojih arhiva i iz drugih izvora, te će o ostvarenom naretku redovno izveštavati.
Nadležna tela će dostavljati redovne ažurirane informacije o svojim zajedničkim naporima na sastancima sa predstavnicima udruženja porodica nestalih. Regionalna koordinacija udruženja porodica nestalih lica sa područja bivše Jugoslavije, organizacija civilnog društva koja okuplja predstavnike različitih udruženja porodica nestalih će pratiti provođenje plana.
Učesnice će prezentovati godišnji izveštaj o provođenju plana u okviru Berlinskog procesa za Zapadni Balkan.
Berlinski proces, koji je 2014. godine pokrenula nemačka kancelarka Angela Merkel, predstavlja multilateralni mehanizam kreiran sa ciljem da pruži pomoć u pripremi za buduće članstvo u EU s fokusom na ključne izazove.
Istoga dana, Njegovo kraljevsko visočanstvo Princ od Walesa primio je predstavnike udruženja porodica nestalih i predstavnike nadležnih tela na prijem u Palati St. James. Ovaj događaj koordinirao je MKNL u saradnji sa Ministarstvom za spoljne poslove i poslove Komonvelta.
2. jul 2018. godine
Dana 2. jula 2018. godine, u Beogradu, u skladu sa postignutim dogovorom na pregovorima održanim, 08. maja 2018. godine u Zagrebu, održan je radni sastanak Komisije za nestala lica Vlade Republike Srbije i Povjerenstva Vlade Republike Hrvatske za zatočene i nestale, podršku UNDP.
Cilj radnog sastanka je rad na obostrano razmenjenim informacijama i prikupljanju novih saznanja uz intenziviranje zajedničkog rada na njihovom rešavanju radi konačnog rešavanja pitanja nestalih lica.
U tom smislu, sastanku su pored predstavnika nadležnih tela za traženje nestalih lica prisustvovali i predstavnici stručnih službi ovih tela kao i članovi Ekspertske grupe za rešavanje slučajeva nestalih lica na prostoru bivše SFRJ koju je formirala Komisija za nestala lica u decembru 2017. godine. Predmet rada na ovom sastanku su bila prikupljena saznanja i informacije koje predstavljaju rezultate rada ove grupe.
Analizirane su informacije o slučajevima nestalih lica koje su razmenjene prilikom bilateralnog sastanka Komisije i Povjerenstva i ocenjeno je da je učinjen napredak u tom smislu ali kako bi se postigli konkretni rezultati da je neophodno da se nastavi sa kontinuiranim održavanjem tematskih radnih sastanaka.
Razgovarano je o otvorenim pitanjima i zahtevima obe strane i dogovorene su konkretne aktivnosti u narednom periodu a koje će se sprovoditi nakon prikupljanja dodatnih saznanja po konkretnim predmetima u saradnji sa tužilaštvima dve zemlje nadležnih za otkrivanje ratnih zločina. Nakon toga će se pristupiti dogovorenim zajedničkim aktivnostima.
Dogovoreno je da se nastavi rad na usaglašavanju novog pravnog okvira na bilateralnom nivou koji će biti osnov za zajednički budući rad a do tada da se aktivnosti sprovode na osnovu postojećih međudržavnih ugovora i dogovorenih mehanizama saradnje.
Takođe, dogovoreno je da se sledeći bilateralni sastanak održi u Zagrebu do kraja septembra ove godine i da će njemu prethoditi radni sastanak a u međuvremenu da se nastavi rad na prikupljanju saznanja u odnosu na otvorena pitanja i zahteve.
29. jun 2018. godine
Dana 29. juna 2018. godine, na Institutu za patologiju i sudsku medicinu VMA u Beogradu, identifikovani su posmrtni ostaci jednog lica, pripadnika rezervnog sastava bivše JNA, državljanina Republike Srbije, stradalog u oružanim sukobima na prostoru bivše SFRJ.
Komisija za nestala lica Vlade Republike Srbije izvršila je preuzimanje posmrtnih ostataka ovog lica od nadležnih organa Republike Hrvatske, 21. juna 2018. godine, na graničnom prelazu Batrovci - Bajakovo. Radi se o licu čiji su posmrtni ostaci ekshumirani iz masovne grobnice na groblju u Mašićkoj Šagovini, 2012. godine i preliminarno identifikovani na osnovu DNK analize kao Bogdanović Miodrag.
Konačnoj identifikaciji posmrtnih ostataka Bogdanović Miodraga su prisustvovali članovi porodice koji su tom prilikom iskazali želju da se njegova sahrana obavi u skladu sa vojnim propisima.
29. jun 2018. godine
Dana 29. juna 2018. godine, u Beogradu, održan je bilateralni sastanak Komisije za nestala lica Vlade Republike Srbije i Instituta za nestale osobe Bosne i Hercegovine, na kom je obostrano istaknuta opredeljenost rešavanju pitanja nestalih lica kao humanitarnom pitanju od posebnog značaja za porodice nestalih lica i za međudržavne odnose. Sastanak je održan uz podršku UNDP.|
U ime Komisije za nestala lica pregovore je vodio predsednik Komisije Veljko Odalović dok je s druge strane ispred Instituta za nestale osobe pregovore vodio predsedavajući Kolegija direktora Instituta Marko Jurišić, a bili su i prisutni ostali članovi Kolegija direktora Amor Mašović i Nikola Perišić.
Na osnovu Protokola o saradnji u traženju nestalih lica između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara BiH , potpisanog 5. novembra 2015. godine u Sarajevu, radi unapređenja međusobnih odnosa u području traženja nestalih lica razmatran je i usaglašen tekst Radnih pravila i procedura za realizaciju Protokola o saradnji. Ovim radnim pravilima i procedurama bliže se uređuju međusobni odnosi, obaveze i način zajedničkog rada nadležnih tela za traženje nestalih lica Republike Srbije i Bosne i Hercegovine.
Obe strane su dale podršku projektu „Baze podataka aktivnih slučajeva nestalih lica na prostoru bivše Jugoslavije“ i diskutovale su o potrebi i mogućnosti podprojekta ove baze koja bi se na sveobuhvatan način bavila onim slučajevima stradalih lica u oružanim sukobima na prostoru bivše SFRJ koji su identifikovani klasično sudskim metodama i kroz razmenu sa drugim stranama u toku oružanih sukoba na prostoru bivše SFRJ, u periodu 1991 – 1995. godine, predati porodicama radi sahrane.
U daljem toku sastanka, dogovoreni su konkretni mehanizmi buduće saradnje sa ciljem rešavanja otvorenih pitanja i razmenjene su raspoložive informacije koje će u predstojećem periodu biti predmet provera. Dogovorene su i predstojeće aktivnosti kao i zajednička izviđanja.
Dogovoreno je da se sledeći sastanak održi u Sarajevu do kraja ove godine kada će se potpisati Radna pravila i procedure a u međuvremenu da se nastavi rad na prikupljanju.
22. jun 2018. godine
U organizaciji Udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Metohiji dana 22. juna 2018. godine, u „Spomen sobi“, obeleženo je 20 godina od kidnapovanja rudara ugljenog kopa „Belaćevac“. Obeležavanju je prisustvovao predsednik Komisije za nestala lica, Veljko Odalović koji je istakao da su rudari ugljenog kopa Belaćevac kidnapovani samo zato što su Srbi i da će Komisija nastaviti da traži one koji su kidnapovani, nestali i da porodicama pruži ono što porodice očekuju a to je da se njihovi najmiliji pronađu i počinioci ovog zlodela privedu pravdi.
Predsednik Komisije je podsetio prisutne na lokaciju Žilivode koja je proveravana u periodu od 2008. do 2012. godine kada se dogodio požar za koji niko nije dao logično objašnjenje kako je došlo do požara a naravno niko nije ni odgovarao.
Istog dana, u Kosovskoj Mitrovici, održana je Tribina pod nazivom „20 godina borbe i traganja za istinom i pravdom“ u organizaciji Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih lica na Kosovu i Metohiji.
Tribini je ispred Komisije učestvovala Ljiljana Krstić, šef Odseka za nestala lica, koja je porodicama kidnapovanih i nestalih lica na KiM prenela snažnu poruku da porodice nisu same u ovom procesu i da je rešavanje sudbine kidnapovanih i nestalih lica prioritet kako za Komisiju, tako i za državu. Takođe, istakla je da je najveći problem u traženju nestalih lica nedostatak informacija i tom prilikom je pozvala sve koji imaju bilo kakve informacije o mogućim pojedinačnim i masovnim grobnicama da prijave nadležnim telima koja se bave pitanjem nestalih lica jer od procesa rasvetljavanja sudbine nestalih lica, zavisi i proces pomirenja u regionu. Za kidnapovanja i otimice počinioci moraju snositi odgovornost.
Porodice žrtava, predstavnici Udruženja, predstavnici Komisije za nestala lica i Kancelarije za Kosovo i Metohiju su uoči komemorativnog skupa, položili vence na spomenik „ISTINA“ svim tragično nastradalim iz Kosovsko Mitrovačkog okruga u periodu od 1998-1999-2000…godine.
12. jun 2018. godine
Dana 12. juna 2018. godine, u Beogradu, u skladu sa Nacionalnom strategijom za procesuiranje ratnih zločina u Republici Srbiji i Tužilačkom strategijom za istragu i gonjenje ratnih zločina u Republici Srbiji Komisija za nestala lica i Tužilštvo za ratne zločine potpisali su Memorandum o saradnji.
Imajući u vidu da je zajednički cilj, rasvetljavanje sudbine lica koja se vode kao nestala u vezi sa oružanim sukobima na prostoru bivše SFRJ, da je rasvetljavanje sudbine lica koja se još uvek vode kao nestala u direktnoj vezi sa sprovođenjem temeljne istrage i privođenjem pravdi odgovornih za prisilne nestanke tokom oružanih sukoba na teritoriji bivše SFRJ i području AP KiM, kao i da se značajan broj lica još uvek vode kao nestala, uprkos konkretnim rezultatima ostvarenim dosadašnjom saradnjom, Memorandum je potpisan radi ostvarivanja procedure za efikasniju razmenu dokumentacije, podataka i informacija u vezi sa okolnostima nestalih lica i mogućim lokalitetima pojedinačnih i masovnih grobnica.
Ovim aktom se uređuje i međusobna saradnja ovih institucija u obaveštavanju o aktivnostima i događajima koji se odnose na uspostavljanje i kvalitet saradnje sa organima, organizacijama i institucijama na regionalnom i međunarodnom nivou, zaključcima i preporukama usvojenim na konferencijama i potrebi zajedničkog učešća na konferencijama i stručnim skupovima od značaja za rešavanje slučajeva nestalih lica i procesuiranje ratnih zločina.
11. jun 2018. godine
U okviru projekta „Jačanje regionalne saradnje u procesuiranju ratnih zločina i traženje nestalih lica“ UNDP, 7. i 8. juna 2018. godine, u Brčkom, Bosna i Hercegovina, održana je radionica na temu „Rad sa potencijalnim svedocima“.
U radu radionice su učestvovali predstavnici Komisije za nestala lica Vlade Republike Srbije, Komisije za nestala lica Vlade Crne Gore, Instituta za nestale osobe Bosne i Hercegovine i Uprave za zatočene i nestale Ministarstva hrvatskih branitelja.
Radionicu je vodila koordinatorka Regionalnog projekta „Jačanje regionalne saradnje u procesuiranju ratnih zločina i traženje nestalih lica“ iz Regionalne kancelarije UNDP iz Istanbula. Na radionici su govorili Prof. dr Adnan Duraković, Pravni fakultet u Zenici, o upotrebi informatora i psihologiji ispitivanja svedoka, Mr. Sc. Semir Šarić, viši inspektor Državne agencije za istrage i zaštitu BiH (SIPA), o savremenim metodama i tehnici obavljanja intervjua, Zbigniew Wojdyla, istraživač Međunarodnog krivičnog suda (MICT) o saslušanju svedoka u predmetima ratnih zločina, korišćenju baze podataka MKSJ – EDS, upotrebi satelitskih slika za otkrivanje masovnih grobnica i Dragoljub Stanković, bivši zamenik tužioca za ratne zločine iz Beograda, o značaju i ulozi iskaza svedoka i oštećenih, njihovih zastupnika u krivičnim postupcima za ratne zločine i postupcima pronalaska posmrtnih ostataka nestalih lica.
Cilj radionice je da se detaljnije razgovara o načinima komunikacije sa potencijalnim svedocima, preliminarni i detaljni razgovor sa potencijalnim svedokom – opšti principi, procena kredibiliteta i pouzdanost svedoka, korišćenje baze podataka MKSJ – EDS kao i o savremenim modelima obavljanja informativnog razgovora. Poseban cilj radionice je da se kroz otvorenu komunikaciju unaprede rezultati na terenu.
4. jun 2018. godine
Dana 04. juna 2018. godine, u Zavodu za sudsku medicinu i kriminalistiku Medicinskog fakulteta, u Zagrebu, Republika Hrvatska, uz prisustvo članova porodica, obavljena je identifikacija posmrtnih ostataka dvadeset žrtava srpske nacionalnosti, stradalih tokom oružanih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, u toku 1995. godine, na teritoriji Republike Hrvatske. Posmrtni ostaci ekshumirani su u Glini (8), Zadru (6), Vrbovljanima (2), Šašu (2), Slunju (1) i Šnjegaviću (1).
Posmrtni ostaci su identifikovani metodom analize DNK i njihova sahrana biće obavljena u skladu sa izraženim željama porodica.
Kroz ovaj proces, u periodu 2001. do 2017. godine, iz registrovanih grobnica na teritoriji Republike Hrvatske ekshumirani su posmrtni ostaci 1165 žrtava srpske nacionalnosti stradalih u akcijama hrvatske vojske i policije „Bljesak“ i „Oluja“ a posmrtni ostaci 755 identifikovanih žrtvava je predato porodicama radi sahrane.
Od samog početka procesa ekshumacija i identifikacija posmrtnih ostataka koje su vršene na teritoriji Republike Hrvatske, po zajednički utvrđenoj metodologiji, našoj strani je omogućen monitoring te je i ovog puta identifikacijama prisustvovao monitorski tim Komisije za nestala lica.
Ovim je nastavljen proces identifikacija žrtava srpske nacionalnosti, stradalih u akcijama „Bljesak“ i „Oluja“ tokom 1995. godine, čije porodice žive u Republici Srbiji, nakon pauze od godinu dana, što je od posebnog značaja za porodice nestalih lica, koje godinama pokušavaju da pronađu i dostojno sahrane posmrtne ostatke svojih najbližih.
28. maj 2018. godine
Dana 25. i 26. maja, u Podgorici, održan je sastanak nadležnih vladinih tela za traženje nestalih lica sa područja bivše Jugoslavije, kako bi se pripremili za predstojeći samit u Londonu koji će se baviti ključnim izazovima s kojima se ovaj region suočava, uključujući način rešavanja pitanja 12.000 lica koja se još uvek vode kao nestala iz sukoba 1990-ih godina.
Sastanku su prisustvovali predstavnici Komisije za nestala lica Vlade Republike Srbije, Uprave za zatočene i nestale Ministarstva hrvatskih branitelja, Komisije za nestala lica Vlade Crne Gore, Instituta za nestale osobe BiH i Komisije za nestala lica Kosova*.
Vlada Velike Britanije će, 9. i 10. jula, biti domaćin Petog samita Berlinskog procesa za Zapadni Balkan. Među ostalim pitanjima, razmatraće se napredak po pitanju nestalih lica i to će predstavljati jedan od prioriteta u trećem delu samita.
Pre ovog sastanka, Međunarodna komisija za nestala lica (MKNL) i Regionalna koordinacija udruženja porodica nestalih lica razmatrali su ključna pitanja koja se trebaju pokrenuti na londonskom samitu. O zaključcima sastanka s Regionalnom koordinacijom se razgovaralo na odvojenom sastanku, na kojem su prisustvovali predstavnici MKNL i predstavnici nadležnih vladinih tela zatraženje nestalih lica R Srbije, Hrvatske, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Kosova*.
Učesnici su istakli pitanja razmene informacija o mogućim lokacijama grobnica među državama, ubrzavanje procesa ekshumacija takvih grobnica, te rešavanje oko 4.000 neidentifikovanih posmrtnih ostataka i eventualne pogrešne identifikacije do kojih je došlo pre primene postupka na osnovu DNK analize 2001. godine, te usklađivanje evidencije u okviru Baze podataka aktivnih slučajeva nestalih lica na prostoru bivše Jugoslavije.
Na ovom sastanku učesnici su započeli s izradom plana u kojem će se navesti aktivnosti na rešavanju 12.000 lica koja se još uvek vode kao nestala, s namerom da se na londonskom samitu isti dostavi na usvajanje predsednicima vlada u regionu.
MKNL je učesnicima, predložila uspostavljanje mehanizma koordinacije koji će okupiti nadležna vladina tela za traženje nestalih lica koji bi bio nadležan za realizaciju regionalnog plana. MKNL će ponuditi praktičnu i političku podršku tom mehanizmu. MKNL i ostali učesnici sastanka veruju da će se usvajanjem regionalnog plana na londonskom samitu i formiranjem ovog mehanizma, uspostaviti struktura za ubrzavanje i intenziviranje rada na rešavanju slučajeva nestalih lca na nepristrasan i delotvoran način, te da u skladu s međunarodnim standardima ljudskih prava.
Napomena : “* Ovaj naziv se ne dovodi u vezu sa pitanjem statusa Kosova i u skladu je sa Rezolucijom 1244 Saveta Baezbednosti UN i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o kosovskoj deklaraciji o nezavisnosti”.
08. maj 2018. godine
Dana 08. maja 2018. godine, u Zagrebu, održan je sastanak Komisije za nestala lica Vlade Republike Srbije, predvođene predsednikom Komisije Veljkom Odalovićem i Povjerenstva Vlade Republike Hrvatske za zatočene i nestale osobe, predvođenog predsednikom Povjerenstva - pomoćnikom ministra hrvatskih branitelja Stjepanom Sučićem, uz učešće ambasadora Republike Srbije u Republici Hrvatskoj, nj.e. Mire Nikolić.
Na sastanku su bili prisutni i predstavnici međunarodnih organizacija koje se bave pitanjem nestalih lica – Međunarodnog komitet Crvenoga krsta (MKCK), Međunarodne komisije za nestala lica (MKNL) i UNDP.
Teme sastanka su bile unapređenje pravnog okvira saradnje i razmatranje ostalih pitanja koja su od značaja za međudržavnu saradnju.
Predstavnici nadležnih vladinih tela za traženje nestalih lica dve zemlje, istakli su svoju opredeljenost rešavanju pitanja nestalih lica kao prioritetnom humanitarnom pitanju od posebnog značaja za porodice nestalih lica kao i za međudržavne odnose.
Radi unapređenja međusobnih odnosa u problematici nestalih lica, Povjerenstvo Vlade Republike Hrvatske za zatočene i nestale osobe, je iniciralo donošenje novog pravnog okvira saradnje prilagođenog sadašnjem vremenskom i sadržajnom kontekstu.
U nastavku sastanka, predstavnici Komisije i Povjerenstva su izneli trenutno stanje u problematici nestalih lica, raspravljali o nadležnostima i standardima pri njihovom evidentiranju i usuglasili se o potrebi novog izdanja „Knjige osoba nestalih na području Republike Hrvatske“, koje bi trebalo biti objavljeno do kraja ove godine.
Takođe, obe strane su izvestile o preduzetim aktivnostima u odnosu na obaveze preuzete na zadnjem sastanku, a posebna pažnja je posvećena otvorenim pitanjima i zahtevima za rešavanjem slučajeva nestalih lica. U pogledu otvorenih pitanja, koja predstavljaju suštinu odnosa vladinih tela za traženje nestalih Republike Srbije i Republike Hrvatske, strane su se saglasile o potrebi intenziviranja rada na njihovom rešavanju. U tom smislu, dogovoreni su konkretni mehanizmi buduće saradnje sa ciljem rešavanja otvorenih pitanja i razmenjene su raspoložive informacije koje će u predstojećem periodu biti predmet provera.
Dogovorene su i predstojeće aktivnosti, zajednička izviđanja i identifikacije posmrtnih ostataka nestalih lica, a radi intenziviranja rada na prikupljanju saznanja, sledeći radni sastanak će se održati do kraja meseca juna ove godine u Beogradu.
23. mart 2018. godine
Dana 22. marta 2018. godine u prostorijama Međunarodne komisije za nestala lica (MKNL) u Tuzli, Bosna i Hercegovina, održana je obuka o korišćenju Regionalne baze podataka aktivnih slučajeva lica nestalih usled oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji.
Obuka je organizovana u skladu sa Zaključcima sa regionalnog sastanka vladinih tela za traženje nestalih lica koji je održan, 07. decembra 2017. godine, u Beogradu kada je predstavljena radna verzija regionalne liste nestalih lica u okviru Projekta „Baze podataka aktivnih slučajva lica nestalih usled oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji“ u organizaciji MKNL. Obuci su prisustvovali predstavnici Komisije za nestala lica Vlade Republike Srbije, Komisije za nestala lica Vlade Crne Gore i Instituta za nestale osobe BiH.
Interaktivna obuka o Regionalnoj listi „Baza podataka aktivnih slučajva lica nestalih usled oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji“ je obuhvatila pristupanje istoimenoj internet aplikaciji, objašnjenje prava i uloga korisnika aplikacije, vrste evidencije, obavljanje osnovnih i složenih pretraživanja baze podataka, izbor konkretnog rezultata pretraživanja i izmena postojećih podataka, objašnjenje mehanizma obaveštavanja o izmeni podataka, unošenje novih podataka i pretraživanje scenarija slučajeva korišćenja. Imajući u vidu da su u toku obuke uočeni nedostaci u radu baze, od strane prisutnih predsavnika nadležnih tela za traženje nestalih lica R Srbije, Crne Gore i BiH, predloženi su konkretni načini za njihovo prevazilaženje.
16. mart 2018. godine
Dana 15. i 16. marta 2018. godine, u Vrdniku, održan je konstitutivni sastanak Ekspertske grupe za rešavanje slučajeva nestalih lica na prostoru bivše SFRJ (u daljem tekstu: Ekspertska grupa) u organizaciji Komisije za nestala lica, uz podršku UNDP, koja je osnovana sa ciljem unapređivanja saradnje državnih organa uključenih u proces istrage i procesuiranja ratnih zločina i ubrzanja razmene podataka koji su od značaja za otkrivanje sudbine nestalih lica.
Na sastanku su učestovali predstavnici Komisije za nestala lica, Tužilaštva za ratne zločine, Ministarstva pravde, Službe za otkrivanje ratnih zločina – MUP, Ministarstva odbrane, Vojnobezbednosne agencije i Vojnoobaveštajne agencije i Bezbedonosno-informativne agencije.
Predstavljeni su otvoreni zahtevi između R Srbije i R Hrvatske i R Srbije i Bosne i Hercegovine, spiskovi nestalih lica, kao i sve druge raspoložive informacije i dokumentacija koja može doprineti rešavanju slučajeva nestalih lica. Govorilo se o ciljevima i zadacima definisanim aktom o organizaciji i načinu rada Ekspertske grupe. Članovi Ekspertske grupe su upoznati sa dostavljenim materijalom koji je osnov za rad a razmatrana su i druga pitanja od značaja za rešavanje slučajeva nestalih lica. Tom prilikom su razmatrani uočeni problemi i definisane preporuke za efikasnije postupanje i komunikaciju državnih organa uključenih u proces istrage i procesuiranja ratnih zločina, radi ubrzanja razmene podataka koji su od značaja za otkrivanje sudbine nestalih lica.
U skladu sa ranije iskazanom potrebom za unapređenjem saradnje Tužilaštva za ratne zločine i Komisije za nestala lica putem Memoranduma o saradnji između ove dve institucije, na sastanku je predstavljen Nacrt Memoranduma o saradnji između Tužilaštva za ratne zločine i Komisije za nestala lica. Na sastanku je izvršeno usaglašavanje Nacrta Memoranduma i nakon konačnog dogovora u vezi sa tekstom Memoranduma pristupiće se njegovoj realizaciji.
26. februar 2018. godine
Dana 23. februara 2018. godine, u Zagrebu, održan je radni sastanak Komisije za nestala lica Vlade Republike Srbije i Povjerenstva Vlade Republike Hrvatske za zatočene i nestale, čiji je cilj unapređivanje međudržavne saradnje u ovoj oblasti radi konačnog rešavanja ovog važnog humanitarnog pitanja.
Na sastanku je razgovarano o otvorenim pitanjima i zahtevima obe strane, analizirani su odnosi tela nadležnih za traženje nestalih lica i dogovorene predstojeće aktivnosti. U pogledu otvorenih pitanja koja predstavljaju suštinu odnosa nadležnih tela za traženje nestalih lica strane su se saglasile o potrebi intenziviranja rada na njihovom rešavanju.
Radi unapređenja međusobnih odnosa u području traženja nestalih lica, na inicijativu hrvatske strane razmatran je pravni okvir koji datira iz 1995. godine, odnosno 1996. godine te je usaglašen stav o potrebi donošenja akta koji bi bio prilagođen sadašnjem vremenskom i sadržajnom kontekstu.
Obe strane su ocenile kako je u odnosima s javnošću pitanje nestalih lica potrebno tretirati kao humanitarno pitanje.
Takođe, obe strane su dale podršku projektu „Baze podataka aktivnih slučajeva nestalih lica na prostoru biše Jugoslavije“ i diskutovale su o potrebi i mogućnosti novog izdanja „Knjige nestalih lica na području Republike Hrvatske“.
Analizirajući informacije o slučajevima nestalih lica dostavljenim prilikom službene posete predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića Republici Hrvatskoj, ocenjeno je kako su iste dostavljene u dobroj nameri ali da je proverom utvrđeno kako se odnose na slučajeve nestalih lica koji su već rešeni, o čemu Komisija nije imala informaciju niti je obaveštena o tim identifikacijama a čiji lični podaci odgovaraju ličnim podacima lica koje Uprava za zatočene i nestale Ministarstva hrvatskih branitelja i dalje traži.
Dogovoreno je da se sledeći sastanak održi u Zagrebu do kraja aprila ove godine a u međuvremenu da se nastavi rad na prikupljanju saznanja u odnosu na otvorena pitanja i zahteve.
26. januar 2018. godine
Dana 26. januara 2018. godine, u Sarajevu, održane su Treće regionalne konsultacije o jačanju regionalne saradnje u procesuiranju ratnih zločina i traženju nestalih lica, u organizaciji UNDP.
Sastanak je deo regionalnog projekta UNDP „Jačanje regionalne saradnje u procesuiranju ratnih zločina i traženju nestalih lica“ (2017-2019), koji ima za cilj da poveća efikasnost i delotvornost saradnje između tužilaštva iz zemalja bivše Jugoslavije u procesuiranju ratnih zločina i da dalje osnaži kapacitete institucija za traženje nestalih lica nestalih tokom oružanih sukoba.
Na sastanku su učestvovali predstavnici nadležnih institucija za traženje nestalih lica Republike Srbije, Republike Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Crne Gore, koji su predstavili izveštaje o radu institucija koje predstavljaju za 2017. godinu i planove za 2018. godinu. U toku sastanka razgovaralo se o potrebi usklađivanja posebnih postupaka u vezi sa procesom ekshumacije, identifikacije i repatrijacijama posmrtnih ostataka i postizanja dogovora o postupcima koji se odnose na buduću saradnju i koordinaciju aktivnosti.
Na kraju dogovoreno je da se u narednom periodu organizuje više bilateralnih sastanaka između nadležnih institucija za traženje nestalih lica, kao i da se organizuju različite obuke za njihove članove i zaposlene.
25. januar 2018. godine
Dana 23. januara 2018. godine, u Hagu, Holandija, održan je sastanak predstavnika Komisije za nestala lica sa Serž Bramercom, tužiocem Mehanizma za međunarodne krivične sudove (MMKS) na kom je prisustvovao i ambasador Republike Srbije u Hagu, g-din Petar Vico.
Uvodni deo sastanka je održan sa tužiteljem MMKS radi upoznavanja sa ciljevima posete. Kao glavni cilj posete istaknuta je želja da se nađe obostrano prihvatljiv način da predstavnici Komisije za nestala lica dobiju pristup arhivama Tužilaštva/MMKS kako bi pronašli eventualne informacije koje bi doprinele lociranju pojedinačnih i masovnih grobnica gde su pokopana nestala lica.
Sastanak je nastavljen u kontekstu postizanja dogovora oko budućih oblika saradnje Komisije za nestala lica i MMKS u okviru kog je predstavljen delokrug rada Komisije kroz prezentaciju mandata, pravnog okvira za međunarodnu i regionalnu saradnju, broja nestalih, faza procesa prilikom ispitivanja lokacija, provere terena, ekshumacija, identifikacija i primopredaje posmrtnih ostataka kao i izazovima i planovima za budući rad.
U završnom delu sastanka govorilo se o modalitetima buduće saradnje uz iskazanu spremnost od strane MMKS da do tada Komisiji za nestala lica omogući da dobija, kroz postojeći mehanizam u vidu zahteva, raspoložive informacije i dokumenaciju iz arhiva MMKS.
G-din Bramerc je na kraju zaključio da MMKS i Komisija za nestala lica imaju isti cilj kada je reč o nestalim licima u oružanim sukobima na prostoru bivše SRFJ a to je pomoć porodicama nestalih, naglasivši tom prilikom da arhiva MMKS sadrži oko 10 miliona stranica koje sigurno sadrže i podatke od značaja za rešavanje problematike nestalih lica i da je spreman na saradnju sa Komisijom.
08. januar 2018. godine
Na osnovu Odluke o obrazovanju Komisije za nestala lica „Službeni glasnik RS", br. 49/06, člana 13. Poslovnika o radu Komisije za nestala lica 03 broj 06-00-1/2017-10 od 15.01.2007. godine, cilja definisanim tačkom 5. Nacinalne strategije za procesuiranje ratnih zločina i postignutim dogovorom na okruglom stolu održanom 30. novembra i 01. decembra 2017. godine, u Vrdniku, formirana je Ekspertska grupa za rešavanje slučajeva nestalih lica na prostoru bivše SFRJ, Odlukom Komisije br. 021-01-51/2017-01 od 25.12.2017. godine.
Ekspertska grupa je formirana u cilju unapređenja saradnje državnih organa uključenih u proces istrage i procesuiranja ratnih zločina, a radi ubrzanja razmene podataka koji su od značaja za otkrivanje sudbine nestalih lica. Osnovni zadatak Ekspertske grupe je prikupljanje, obrada, razmena i analiza podataka u vezi sa lokacijama, događajima i konkretnim slučajevima nestalih lica. Navedene poslove će obavljati lica koja poseduju potrebna znanja i veštine u prikupljanju činjenica i dokaza od značaja za otkrivanje sudbine i rešavanje problematike nestalih lica.
Ekspertsku grupu čine predstavnici Komisije za nestala lica, Tužilaštva za ratne zločine, Ministarstva pravde, Službe za otkrivanje ratnih zločina – MUP, Ministarstva odbrane, Vojnobezbednosne agencije, Vojnoobaveštajne agencije i Bezbedonosno-informativne agencije.